Kад се умре, онда се путује гробарцем до Орловаче.
Веровање у загробни живот је одлика друштава која су живела много пре нас, па ваљда смо напредовали мајку му. Шта треба да се сахрањујемо у саркофаге, који имитирају осмех на лицу.
Lololo, ode još jedna tema na ateista-teista diskusiju :))
Веровање у загробни живот је одлика друштава која су живела много пре нас, па ваљда смо напредовали мајку му. Шта треба да се сахрањујемо у саркофаге, који имитирају осмех на лицу.
Tačno. I reda radi da kažem da Hrišćani ne veruju u zagrobni život. One istočnjačke, uglavnom, i Muslimani, delimično.
С обзиром на величину и значај Земље и њених припадника, нас, Земљана, према космосу, мислим да треба да нас буде срамота што уопште и размишљамо по овом питању.
Prostor mora da bude beskonačan, jer ako ima granicu mora da postoji i nešto sa druge strane te granice. Doduše, Cepač Atoma možda ima neki stručniji odgovor na ovo.
Dalje, ja zaista verujem u teoriju konacne i beskonacne Vasione u isto vreme. Funkcionise otprilike ovako: Vasiona je svuda gde se nalazite i gde ima materije mada pre i posle toga i ne mora i najcesce nije tu. Zamisljati Vasionu kao staticni ili pulsirajuci mehur je ekstremno pojednostavljivanje stvari, bas kao sto je to slucaj sa Borovim modelom atoma. Hajzenberg je ipak sa Principom neodredjenosti uveo mnogo vise smisla u sve to, mada ova tvrdnja zvuci blesavo jednom pravniku. Ali jebi ga, tako je.
Slicno je i sa Vasionom, nije ona ni pravilnog geometrijskog oblika niti je staticna. Napravicemo korak napred ako je zamislimo kao jako uzurbanu amebu. Ali samo mali korak. Gde god se pojavimo u nameri da potvrdimo granicu Vasione ona ce istu pomeriti dalje i tako u nedogled.
Ako mene pitate kako je zamisljam reci cu vam da je to torus uvezan u nebrojeno cvorova koji nisu ni staticni ni konacni, vec se neprekidno menjaju i remodeliraju pod gravitacionim utucajem. Ne tvrdim da je ovo ni blizu istine.
Danas ima mnogo teorija o prirodi vasione. Mislim da necu pogresiti ako kazem da je sve sto vam je palo na pamet o obliku i prirodi vasione vec razmatrano kao mogucnost medju astrofizicarima. Naravno, sve osim kornjaca i slonova.
Ako mene pitate kako je zamisljam reci cu vam da je to torus uvezan u nebrojeno cvorova koji nisu ni staticni ni konacni, vec se neprekidno menjaju i remodeliraju pod gravitacionim utucajem. Ne tvrdim da je ovo ni blizu istine.
Veoma slikovito i zanimljivo viđenje.
JA, međutim, imam jedan problem sa pitanjem gravitacije. Naime, gravitaciona sila se prostire brzinom svetlosti, što će reći da je gravitacioni uticaj koji mi u našoj tački svemira osećamo jednak zbiru gravitacija svih tela u granicama tzv. vidljive vasione i ni metar dalje (doduše to je svake sekunde dodatnih 300.000 km više u svakom pravcu ali ne menja princip. Dalje, fizičari prostor za potrebe izučavanja gravitacije u velikim proporcijama uzimaju kao idealno popunjen, odnosno smatra se da je u svakoj tački svemira međusobno poništavanje gravitacionih uticaja objekata na različitim stranama posmatrane tačke potpuno, odnosno da je u svakoj tački gravitacioni uticaj ostatka vasione jednak nuli. Stoga se meni nameće zaključak da je potpuno nebitno da li ima dovoljno materije za gravitaciono sažimanje svemira ili ne, jer gravitacija zbog gore iznetog nema dovoljan uticaj, odnosno ne može se nikako računati ukupan zbir materije i njenog gravitacionog uticaja na širenje svemira. Ovo sam pokušao da prodam jednom mladom i vrlo talentovanom fizičaru, ali, ili ja nisam mogao dobro da objasnim zamisao, ili je njemu bilo mnogo jasnije gde ja grešim.
Ima slabih tacaka u tvom "sistemu". Prvo niko jos nije izmerio brzinu kretanja gravitacione sile. Kretanje podrazumeva cesticu kao nosioca sile a to bi bio u ovom slucaju gravitron. Ni on nije dokazan. Ali po analogiji sa ostalim silama recimo da je tako kao sto ti kazes.
uticaj koji mi u našoj tački svemira osećamo jednak zbiru gravitacija svih tela u granicama tzv. vidljive vasione i ni metar dalje
E ovde sigurno gresis. Osecamo gravitacionu silu i sa podrucja koje su van "vidljivog" dela vasione koji je uzgred receno samo mrvica Vasione. Potpuno je neobjasnjiva tvrdnja da osecamo gravitaciju samo iz vidljivog dela Vasione. Na kraju, ta granica se stalno pomera, danas vidimo mnogo vece "parce" Vasione nego sto je to bio slucaj pre 50 ili 100 godina. Vidljivost vasione nema veze sa gravitacijom i strasno je relativna kategorija.
Ako npr. ti lebdis negde izmedju Jupitera i Saturna i namesten si bas tako da su G sile podjednake i da se potiru, tebi zaista moze biti svejedno, ali kada istu pricu prenesemo na galaksijski nivo ili na odnos 2-3 crne rupe tada vise nije svejedno. Jednostavno neko mora da ponese gravitacijsku prevlast i bude dominantan. Bas kao u vucjem coporu.
Sto se tice pitanja kolicine mase u Vasioni i da li je ona dovoljna za novo sazimanje Vasione tu treba sacekati koju deceniju. Sve smo blizi saznanju da je oko 70% mase Vasione sazdano ot tzv. "crne materije" o kojoj ne znamo gotovo nista osim da generise gravitacioni uticaj kao i poznata nam ovozemaljska materija.
Vasiona ima smisla samo ukoliko se ciklicno obnavlja i reciklira, tj. pulsira od singulariteta do ... ne znam ni ja cega ... i tako sve u krug. Jedino takav model bi mogao poneti epitet prirodno lepog modela.
Ostali modeli npr. hladna Vasiona koja se beskonacno siri ili staticna Vasiona bi bili porazavajuci i besmisleni sa stanovista funkcionalsti prirodnih zakona.
Имам ја једно питање. Мислим, мене такве ствари не занимају толико, ал сад мало читам па се питам...
Na kraju, ta granica se stalno pomera, danas vidimo mnogo vece "parce" Vasione nego sto je to bio slucaj pre 50 ili 100 godina. Vidljivost vasione nema veze sa gravitacijom i strasno je relativna kategorija.
Сад, да ли то значи да видимо више звезда? Пошто су оне толико удаљење, да ли је могуће да их ми видимо постепено више, јер њихова светлост тек сад долази до нас?
Bojim se da ću da smorim druge ljude na forumu, ali čisto da probam da objasnim:
Osecamo gravitacionu silu i sa podrucja koje su van "vidljivog" dela vasione koji je uzgred receno samo mrvica Vasione. Potpuno je neobjasnjiva tvrdnja da osecamo gravitaciju samo iz vidljivog dela Vasione.
Radi se o sledećem: ako je brzina prostiranja gravitacije jednaka brzini svetlosti (što je meni bilo najspornije ali mi je dotični fizičar potvrdio) onda do nas dopire gravitacioni uticaj samo onih tela koja se nalaze u granicama vidljivog svemira (odnosno čija je svetlost doprla do nas) a to je nekih 13.5 milijardi svetlostnih godina u jednom pravcu (ako prihvatimo sada važeću procenu starosti svemira). To je zato što, ako do nas nije stigla svetlost sa udaljenijih tela, nije stigao ni gravitacioni uticaj jer im je potrebno isto vreme. To znači da na nas gravitaciono utiče ona materija koja se nalazi u zamišljenoj lopti prečnika 27 milijardi svetlosnih godina u čijem smo mi centru. O zbiru odnosno poništavanju gravitacionih uticaja govorim samo u ovim proporcijama jer se statistički gledano, u fizici smatra da je materija podjednako raspoređena u svim pravcima.
Ako npr. ti lebdis negde izmedju Jupitera i Saturna i namesten si bas tako da su G sile podjednake i da se potiru, tebi zaista moze biti svejedno, ali kada istu pricu prenesemo na galaksijski nivo ili na odnos 2-3 crne rupe tada vise nije svejedno. Jednostavno neko mora da ponese gravitacijsku prevlast i bude dominantan. Bas kao u vucjem coporu.
Naravno, ti ovde govoriš o manjim proporcijama. Za to ti nije potreban primer crne rupe već je dovoljan primer zemlje, jer na sve nas utiče gravitacija zemlje (tj. gravitacioni uticaj na mene kao centar vasione nije jednak nuli - očigledno). Ali, ja govorim o gorepomenutim velikim proporcijama vidljivog svemira.
pošto je sve samo iskrivljenje prostora to znači da je vasiona ograničena i da ne postoji pitanje "šta ima iza" jer se sve nastavlja u krug, gde god okrenuo. Samo kazem :)
Nego, pošto beskonačnost ne postoji u prirodi i proizvod je naše bolesne mašte, to takođe govori o tome da je univerzum verovatno konačna... takođe, samo kažem :)
A to što ceo dan sedimo i razmišljamo o tome šta ima tamo "iza" i zbog toga nismo ceo dan videli šta je iza ovih vrata, to znači da verovatno mlatimo praznu slamu
Dobro Cepač, ali šta je iza te amebe ili čega god, to gde se ameba nalazi, ako je vasiona ipak ograničena? Kontam da mora nešto da bude iza. Nije mi jasno kako nešto može da bude ni u čemu.
Mislim da je neko ranije napisao. Problem je u našem mozgu. Do određene granice nam pomaže da shvatimo izvesne principe po kojima "stvar" funkcioniše. Nakon toga nas samo ograničava. I mene Gamby buni to pitanje "šta je iza amebe?". Da li postoji još ameba ili ne?
Pogresno postavljena stvar. Ako svetlost sa nekog udaljenog tela nije stigla do Zemlje to ne znaci da njen gravitacioni uticaj nije stigao. To moze da znaci samo da je ta materija mnogo kasnije pocela da isijava svetlost, ali nevezano za isijavanje svetlosti materija ko materija uvek vrsi gravitacioni uticaj.
Npr. gomila hladne materije vrsi gravitacioni uticaj, a ista gomila se "potpali" i postane zvezda par miliona godina kasnije. Rezultat: svetlost kasni par miliona godina za gravitacionim uticajem. Mnogo se zvezda "upalilo" i ugasilo za 13.5 mlrd. godina postojanja vasione ali je gavitacioni uticaj njihove materije ostao podjednak.
pošto je sve samo iskrivljenje prostora to znači da je vasiona ograničena i da ne postoji pitanje "šta ima iza" jer se sve nastavlja u krug, gde god okrenuo.
Ovo je najbolje tumacenje konacnosti/beskonacnosti vasione.
Drugo, ako je vasiona nastala u Velikom Prasku iz singulariteta gde je sva materija bila skoncentrisana i gravitaciono ujedinjena, to znaci da gravitaciono medjudejstvo kasnije rasprskane materije nikada nije ni prestajalo. Zamisli to kao da razvlacis gumenu pantljiku od neke tacke pa do trenutnog polozaja u vremenu od t=0 do danas.
@Gambi, nema nista van amebe, sve je ameba u pokretu i previranju. To je po teoriji jedne Vasione. E sad ako postoji vise vasiona, jebem li ga.
@Borko vidimo sve vise i vise zvezda uglavnom zbog napretka na podrucju optike i elektronike. Isuvise kratko posmatramo nebo da efekat o kome govoris bio zabelezen. Mada nije iskljucen. Zvezde se radjaju "svaki dan".
To moze da znaci samo da je ta materija mnogo kasnije pocela da isijava svetlost, ali nevezano za isijavanje svetlosti materija ko materija uvek vrsi gravitacioni uticaj.
Bojim se da se ne razumemo zbog problema sa terminologijom. Pod "vidljivim svemirom" u kosmologiji se smatra (a tako ga i ja koristim) onaj deo svemira iz koga je vetlost stigla do nas. Nebitno da li neko telo isijava svetlost ili ne, bitno je da je udaljenost u svetlosnim godinama manja ili jednaka starosti svemira, tako da je "potencijalna" svetlost mogla da doputuje do nas kao posmatrača. Ne mislim bukvalno na ono što se vidi, već na ono što bi, da sija, moglo da se vidi. Sve iza granica vidljivog sveimra je toliko udaljeno da njegova svetlost (ako sija) još nije stigla do nas. Mi inače još uvek ne raspolažemo dovoljno dobrim uređajima za osmatranje objekata blizu granice vidljivog svemira uzetog u gornjem značenju, mada su osmatrački uređaji sve kvalitetniji i verovatno će uskoro moći da bace pogled skoro na samu granicu.
A zašto gravitaciju treba posmatrati kao neku silu koja se prenosi putem čestica posrednika? Mislim da postoji jedno (prilično staro) gledište koje silu gravitacije i zakrivljenje prostora koje gravitacija izaziva posmatra kao deformaciju četvorodimenzionalnog prostor-vreme kontinuuma nastalu prisustvom materije (šta god ona bila) u istom? Na taj način gravitacija ne bi zahtevala česticu prenosnika, već bi imala status četvorodimenzionalnog topološkog fenomena, gde bi materija bila ulegnuće.
Веровање у загробни живот је одлика друштава која су живела много пре нас, па ваљда смо напредовали мајку му. Шта треба да се сахрањујемо у саркофаге, који имитирају осмех на лицу.
Lololo, ode još jedna tema na ateista-teista diskusiju :))
Tačno. I reda radi da kažem da Hrišćani ne veruju u zagrobni život. One istočnjačke, uglavnom, i Muslimani, delimično.
EDIT: Zar je ovo religijska tema!? :))
za one koji su dokoni da malo citaju :)
http://news.nationalgeographic.com/news/2011/01/110114-galaxy-x-space-dark-matter-dwarf-satellite-science-chakrabarti/?source=link_fb20110116darkmattergalaxy
С обзиром на величину и значај Земље и њених припадника, нас, Земљана, према космосу, мислим да треба да нас буде срамота што уопште и размишљамо по овом питању.
Ulogovao sam se samo da bi odgovorio simpaticnom Gambiju. Ima istine u ovom tekstu.
Dalje, ja zaista verujem u teoriju konacne i beskonacne Vasione u isto vreme. Funkcionise otprilike ovako: Vasiona je svuda gde se nalazite i gde ima materije mada pre i posle toga i ne mora i najcesce nije tu. Zamisljati Vasionu kao staticni ili pulsirajuci mehur je ekstremno pojednostavljivanje stvari, bas kao sto je to slucaj sa Borovim modelom atoma. Hajzenberg je ipak sa Principom neodredjenosti uveo mnogo vise smisla u sve to, mada ova tvrdnja zvuci blesavo jednom pravniku. Ali jebi ga, tako je.
Slicno je i sa Vasionom, nije ona ni pravilnog geometrijskog oblika niti je staticna. Napravicemo korak napred ako je zamislimo kao jako uzurbanu amebu. Ali samo mali korak. Gde god se pojavimo u nameri da potvrdimo granicu Vasione ona ce istu pomeriti dalje i tako u nedogled.
Ako mene pitate kako je zamisljam reci cu vam da je to torus uvezan u nebrojeno cvorova koji nisu ni staticni ni konacni, vec se neprekidno menjaju i remodeliraju pod gravitacionim utucajem. Ne tvrdim da je ovo ni blizu istine.
Danas ima mnogo teorija o prirodi vasione. Mislim da necu pogresiti ako kazem da je sve sto vam je palo na pamet o obliku i prirodi vasione vec razmatrano kao mogucnost medju astrofizicarima. Naravno, sve osim kornjaca i slonova.
Veoma slikovito i zanimljivo viđenje.
JA, međutim, imam jedan problem sa pitanjem gravitacije. Naime, gravitaciona sila se prostire brzinom svetlosti, što će reći da je gravitacioni uticaj koji mi u našoj tački svemira osećamo jednak zbiru gravitacija svih tela u granicama tzv. vidljive vasione i ni metar dalje (doduše to je svake sekunde dodatnih 300.000 km više u svakom pravcu ali ne menja princip. Dalje, fizičari prostor za potrebe izučavanja gravitacije u velikim proporcijama uzimaju kao idealno popunjen, odnosno smatra se da je u svakoj tački svemira međusobno poništavanje gravitacionih uticaja objekata na različitim stranama posmatrane tačke potpuno, odnosno da je u svakoj tački gravitacioni uticaj ostatka vasione jednak nuli. Stoga se meni nameće zaključak da je potpuno nebitno da li ima dovoljno materije za gravitaciono sažimanje svemira ili ne, jer gravitacija zbog gore iznetog nema dovoljan uticaj, odnosno ne može se nikako računati ukupan zbir materije i njenog gravitacionog uticaja na širenje svemira. Ovo sam pokušao da prodam jednom mladom i vrlo talentovanom fizičaru, ali, ili ja nisam mogao dobro da objasnim zamisao, ili je njemu bilo mnogo jasnije gde ja grešim.
@Advokat
Ima slabih tacaka u tvom "sistemu". Prvo niko jos nije izmerio brzinu kretanja gravitacione sile. Kretanje podrazumeva cesticu kao nosioca sile a to bi bio u ovom slucaju gravitron. Ni on nije dokazan. Ali po analogiji sa ostalim silama recimo da je tako kao sto ti kazes.
E ovde sigurno gresis. Osecamo gravitacionu silu i sa podrucja koje su van "vidljivog" dela vasione koji je uzgred receno samo mrvica Vasione. Potpuno je neobjasnjiva tvrdnja da osecamo gravitaciju samo iz vidljivog dela Vasione. Na kraju, ta granica se stalno pomera, danas vidimo mnogo vece "parce" Vasione nego sto je to bio slucaj pre 50 ili 100 godina. Vidljivost vasione nema veze sa gravitacijom i strasno je relativna kategorija.
Ako npr. ti lebdis negde izmedju Jupitera i Saturna i namesten si bas tako da su G sile podjednake i da se potiru, tebi zaista moze biti svejedno, ali kada istu pricu prenesemo na galaksijski nivo ili na odnos 2-3 crne rupe tada vise nije svejedno. Jednostavno neko mora da ponese gravitacijsku prevlast i bude dominantan. Bas kao u vucjem coporu.
Sto se tice pitanja kolicine mase u Vasioni i da li je ona dovoljna za novo sazimanje Vasione tu treba sacekati koju deceniju. Sve smo blizi saznanju da je oko 70% mase Vasione sazdano ot tzv. "crne materije" o kojoj ne znamo gotovo nista osim da generise gravitacioni uticaj kao i poznata nam ovozemaljska materija.
Vasiona ima smisla samo ukoliko se ciklicno obnavlja i reciklira, tj. pulsira od singulariteta do ... ne znam ni ja cega ... i tako sve u krug. Jedino takav model bi mogao poneti epitet prirodno lepog modela.
Ostali modeli npr. hladna Vasiona koja se beskonacno siri ili staticna Vasiona bi bili porazavajuci i besmisleni sa stanovista funkcionalsti prirodnih zakona.
A kako znamo kolika je količina mase Vasione ako je ona beskonačna?
Mi ne znamo kolicinu materije u Vasioni koja nije beskonacna. Ona je konacna samo je njena konacnost beskonacno neuhvatljiva.
Имам ја једно питање. Мислим, мене такве ствари не занимају толико, ал сад мало читам па се питам...
Сад, да ли то значи да видимо више звезда? Пошто су оне толико удаљење, да ли је могуће да их ми видимо постепено више, јер њихова светлост тек сад долази до нас?
Znači, vasiona je konačna, ali mi ne možemo dokučiti tu konačnost . Ali šta je onda iza njenih granica?
Bojim se da ću da smorim druge ljude na forumu, ali čisto da probam da objasnim:
Radi se o sledećem: ako je brzina prostiranja gravitacije jednaka brzini svetlosti (što je meni bilo najspornije ali mi je dotični fizičar potvrdio) onda do nas dopire gravitacioni uticaj samo onih tela koja se nalaze u granicama vidljivog svemira (odnosno čija je svetlost doprla do nas) a to je nekih 13.5 milijardi svetlostnih godina u jednom pravcu (ako prihvatimo sada važeću procenu starosti svemira). To je zato što, ako do nas nije stigla svetlost sa udaljenijih tela, nije stigao ni gravitacioni uticaj jer im je potrebno isto vreme. To znači da na nas gravitaciono utiče ona materija koja se nalazi u zamišljenoj lopti prečnika 27 milijardi svetlosnih godina u čijem smo mi centru. O zbiru odnosno poništavanju gravitacionih uticaja govorim samo u ovim proporcijama jer se statistički gledano, u fizici smatra da je materija podjednako raspoređena u svim pravcima.
Naravno, ti ovde govoriš o manjim proporcijama. Za to ti nije potreban primer crne rupe već je dovoljan primer zemlje, jer na sve nas utiče gravitacija zemlje (tj. gravitacioni uticaj na mene kao centar vasione nije jednak nuli - očigledno). Ali, ja govorim o gorepomenutim velikim proporcijama vidljivog svemira.
pošto je sve samo iskrivljenje prostora to znači da je vasiona ograničena i da ne postoji pitanje "šta ima iza" jer se sve nastavlja u krug, gde god okrenuo. Samo kazem :)
Nego, pošto beskonačnost ne postoji u prirodi i proizvod je naše bolesne mašte, to takođe govori o tome da je univerzum verovatno konačna... takođe, samo kažem :)
A to što ceo dan sedimo i razmišljamo o tome šta ima tamo "iza" i zbog toga nismo ceo dan videli šta je iza ovih vrata, to znači da verovatno mlatimo praznu slamu
Dobro Cepač, ali šta je iza te amebe ili čega god, to gde se ameba nalazi, ako je vasiona ipak ograničena? Kontam da mora nešto da bude iza. Nije mi jasno kako nešto može da bude ni u čemu.
Mislim da je neko ranije napisao. Problem je u našem mozgu. Do određene granice nam pomaže da shvatimo izvesne principe po kojima "stvar" funkcioniše. Nakon toga nas samo ograničava. I mene Gamby buni to pitanje "šta je iza amebe?". Da li postoji još ameba ili ne?
uuuuuuuu našao sam nešto skroz zanimljivo za ovu temu :D
http://news.nationalgeographic.com/news/2010/03/100322-dark-flow-matter-outside-universe-multiverse/
@Advokat
Pogresno postavljena stvar. Ako svetlost sa nekog udaljenog tela nije stigla do Zemlje to ne znaci da njen gravitacioni uticaj nije stigao. To moze da znaci samo da je ta materija mnogo kasnije pocela da isijava svetlost, ali nevezano za isijavanje svetlosti materija ko materija uvek vrsi gravitacioni uticaj.
Npr. gomila hladne materije vrsi gravitacioni uticaj, a ista gomila se "potpali" i postane zvezda par miliona godina kasnije. Rezultat: svetlost kasni par miliona godina za gravitacionim uticajem. Mnogo se zvezda "upalilo" i ugasilo za 13.5 mlrd. godina postojanja vasione ali je gavitacioni uticaj njihove materije ostao podjednak.
Ovo je najbolje tumacenje konacnosti/beskonacnosti vasione.
Drugo, ako je vasiona nastala u Velikom Prasku iz singulariteta gde je sva materija bila skoncentrisana i gravitaciono ujedinjena, to znaci da gravitaciono medjudejstvo kasnije rasprskane materije nikada nije ni prestajalo. Zamisli to kao da razvlacis gumenu pantljiku od neke tacke pa do trenutnog polozaja u vremenu od t=0 do danas.
@Gambi, nema nista van amebe, sve je ameba u pokretu i previranju. To je po teoriji jedne Vasione. E sad ako postoji vise vasiona, jebem li ga.
@Borko vidimo sve vise i vise zvezda uglavnom zbog napretka na podrucju optike i elektronike. Isuvise kratko posmatramo nebo da efekat o kome govoris bio zabelezen. Mada nije iskljucen. Zvezde se radjaju "svaki dan".
U početku beše ništa.Tako i ostade...
Bojim se da se ne razumemo zbog problema sa terminologijom. Pod "vidljivim svemirom" u kosmologiji se smatra (a tako ga i ja koristim) onaj deo svemira iz koga je vetlost stigla do nas. Nebitno da li neko telo isijava svetlost ili ne, bitno je da je udaljenost u svetlosnim godinama manja ili jednaka starosti svemira, tako da je "potencijalna" svetlost mogla da doputuje do nas kao posmatrača. Ne mislim bukvalno na ono što se vidi, već na ono što bi, da sija, moglo da se vidi. Sve iza granica vidljivog sveimra je toliko udaljeno da njegova svetlost (ako sija) još nije stigla do nas. Mi inače još uvek ne raspolažemo dovoljno dobrim uređajima za osmatranje objekata blizu granice vidljivog svemira uzetog u gornjem značenju, mada su osmatrački uređaji sve kvalitetniji i verovatno će uskoro moći da bace pogled skoro na samu granicu.
A zašto gravitaciju treba posmatrati kao neku silu koja se prenosi putem čestica posrednika? Mislim da postoji jedno (prilično staro) gledište koje silu gravitacije i zakrivljenje prostora koje gravitacija izaziva posmatra kao deformaciju četvorodimenzionalnog prostor-vreme kontinuuma nastalu prisustvom materije (šta god ona bila) u istom? Na taj način gravitacija ne bi zahtevala česticu prenosnika, već bi imala status četvorodimenzionalnog topološkog fenomena, gde bi materija bila ulegnuće.