RECENZIJE
Rekli o sajtu
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Kako nemamo nijedan rock magazin i ne možemo da pročitamo (domaće) recenzije novih albuma, predlažem da se malo potrudimo i iskažemo kao kritičari …
TRIBUTE TO METALLICA
(METALLIC ASSAULT)
U novije vreme tribute albumi se sve češće prave po principu ‘’all stars’’ pa ne čudi što je i Metallica dobila svoj. Dobar deo ekipe koja je učestvovala u pravljenju fenomenalnog ‘’Numbers to the beast’’ albuma angažovao se i ovde. Tako, recimu Seek And Destroy izvode Testamentov pevač, Ozijev gitarista, Diov basista i Zapin bubnjar! Belladonna se iskazao sa Sad But True, Dave Lombardo je odlupao Battery, Billy Milano i Scott Ian –Whiplash, Lemmy je svirao bas na Nothing Else Matters…
Izostanak pesama objavljenih posle Black albuma je razumljiv, ali malo je nepravedno (i nepotpuno) što nema ni jedne stvari sa Justice-a.
Snažno, glasno, časno! Svi su se potrudili iz petnih žila da izvuku maksimum iz odabranih pesama tako da je krajnji rezultat prava poslastica . Najviša ocena – pun pogodak!
Pa jebiga, od kada je umro Metal Hammer ostasmo bez ičega, iako on nije bio ni blizu Rock Expresa do slikovnica, ali ajde... Bolje išta nego ovakav prc.
Dosta čitamo u skandal i u svet, ne sprdaj se...
A jeste vi rokeri, metalci, kurci-palci naporni. Ima li sem ozijevih gitarista i blek albuma i ostalih zajebancija išta bitno.
Ima 30 tema o tim muzikama i glupostima.
Nama nisu gluposti, jebiga.
Hahaha, carski! Frenki, sad bih se zaljubio u tebe, da već nisam.
То је пропало, све.
Hahaha, carski! Frenki, sad bih se zaljubio u tebe, da već nisam.
Ооо...
Frenki i Tulumbac...ako vas ne zanima, imate zilion drugih tema. Inače, tema može da se proširi pa ko hoće, može da recenzira i Sinana i olmajti nadrkane norveške palitelje crkava.
Odlična tema. Nameravao sam da otvorim sličnu temu pod naslovom «Muzička kritika».
Za početak daću prikaz moje omiljene grupe Randy Pie i nadam se da će ovaj nadahnuti tekst podstaći neke ljude da odvoje par sati vremena i preslušaju svega nekoliko albuma ove grupe.
http://img713.imageshack.us/img713/6274/sestorka.jpg
Randy Pie je grupa čiji stil i pravac muziciranja nije definitivno određen mada je svrstavan u AOR rok, prog rok, kraut rok, džez rok, fank rok, fank-džez-rok i sve moguće kombinacije pomenutih pravaca. Moje skromno mišljenje je da ih ne treba svrstavati nigde jer su jedinstveni po mnogo čemu, ali o tome kasnije.
http://img716.imageshack.us/img716/8444/sestorka1.jpg
Radi se o nemčkom bendu koji je nastao izdvajanjem najboljih muzičara tadašnje i tamošnje (Hamburg) kraut-rok scene. Muzičari koji su formirali Randy Pie su potekli iz veoma zanimljivih bendova kao što su Petards, Gash, Studiker, Frumpy, Studicker ... Inače radi se o vrhunskim muzičarima koji su posle raspada benda imali zavidne muzičke karijere koje još uvek traju.
http://img220.imageshack.us/img220/1094/studioc.jpg
Prvobitno ime grupe je bilo Randy, Pie & Family da bi kasnije bilo skraćeno u Randy Pie. Bend je počeo sa radom na inicijativu bubnjara (Dicky Tarrach) i basiste (Manfred Thiers). Ubrzo su se priključili Bernd Wippich (vokal, gitara, saksofon, tekstopisac), dvojica fantastičnih klavijaturista (Werner Becker i Jean-Jacques Kravetz), Jochen Petersen (povremeno saksofon, gitara i produkcija) i dva divna ženska vokala. Nažalost ne znam kako se dame zovu, zapravo znam da se jedna zove Freja, da je iz Austrije i da se kasnije udala za Bernda tako da je ona danas Freja Wippich. Eto, Raandy Pie je sada kompletan.
Grupa je krenula sa radom 1972 sa albumom Randy Pie koji je bio manje-više zasluženo nezapažen ali je drugi album Highway Driver bio pravi dragulj. Od 7 numera na albumu izbacili su 7 hitova. Možda netaktično ali ih je taj album učinio rok legendama. Čitajući tadašnje kritike ovog albuma primetna je neverica, nerazumevanje i otvorena ljubomora tadašnjih rok kritičara. Opšte je poznato da su najuticajniji tadašnji kritičari bili iz Engleske i da su po pravilu bili podmitljivi pederi i propali netalentovani rok muzičari. Jednostavno nisu mogli da veruju u ono što čuju. Kritike su bile tipa “sve je to lepo, odlični su muzičari, tekstovi su odlični, muzika je zanimljiva i dobra, vokal je tipično rokerski .... ali ipak nešto nedostaje”. Šta nedostaje nikada nisu rekli.
http://img441.imageshack.us/img441/4650/highdrw.jpg
U stvari znamo šta je nedostajalo. Bili su Nemci i to je njihov najveći nedostatak. Ma koliko se Randy Pie trudio da “uhvati” engleski imidž to nekako nije išlo, mada meni nije jasno zbog čega. Berndov engleski je bio odličan, tekstovi odlični, celokupan imidž američko-engleski. Čak su pojedini članovi promenili ime, recimo Werner Becker je uzeo totalno pedersko ime Anthony Ventura. No sve to nije pomagalo. Engleska kritika za razliku od američke je bila neumoljiva.
Godine 1974. napravljena je turneja u Engleskoj koja je kod publike prošla fantastično ali su kritičari i dalje gunđali. Mogu da razumem te nesrećne Engleze i njihovu patnju jer je recimo bendu svih vremena (Flojdu) trebalo 3-4 albuma da naprave 7 hitova, a RP je to uradio sa jednim jedinim albumom. Usledio je kratak izlet u USA gde je bend svirao sa Tarnerovima i kao predgrupa Alisu Kuperu, mada po muzičkim kapacitetima blesavi Kuper ne bi mogao ni kafu da kuva bilo kom muzičari iz RP. Zbog nedostatka novca RP je prekinuo svoj kratki boravak u USA što je bila strašna greška.
http://img40.imageshack.us/img40/6812/39117imcover5095.jpg
Što se tiče amerikanaca (kritičara i publike) oni su cenili RP u pravoj meri. I dan-dans se RP vrti na američkim rok stanicama uz tihu patnju zbog izostanka veće podrške ovom bendu dok je postojao.
Izdavačka kukća Polydor se prema RP odnosila kao prema robovima. Osim krajnje nepovoljnih ugovora u finansijskom smislu dešavale su se ucne i drugačijeg karaktera. Npr. album Highway Driver je prvobitno od strane Bernda nazvan Sophisticated, ali je to moralo biti promenjeno bez objašnjenja i pod pretnjom raskida ugovora.
1975. godine je usledio album Kitch. Iako veoma dobar i zanimljiv prošao je slabije od Highway Driver. U suštini to i jeste bio slabiji album, ali ipak daleko bolji od mnogih koji su se tada proslavili. Konačno 1976 godine bend se raspao.
http://img407.imageshack.us/img407/2348/randypiekitsch.jpg
Bernd je sa Frejom započeo neku šlager karijeru, zatim je otvorio studio, bavio se produkcijom, obnovio jalovi bend Petards i na kraju sa potpuno novim članovima obnovio Randy Pie Reloaded koji i danas nešto svirucka.
Fantastični virtuoz na Hammond-u francuz Jean-Jacques Kravetz je nastavio sa uspešnim bendom Atlantis i čuvenom Ingom Rumpf.
Werner Becker alias Anthony Ventura i dan danas žari i pali sa svojim orkestrom (Orchestra Anthony Ventura). Od imena je napravio pravi brend, postoji slkarski atelje Anthony Ventura, modna linija čak i kozmetika.
Ostali članovi su takođe napravili manje-više uspešne karijere u nekim bendovima i kao studijski muzičari.
Svi članovi RP su živi i zdravi i u dobroj kondiciji. Muzički su aktivni i dan-danas.
Imam kontakt sa Berndom Wippichom i mogu vam reći da je silan “momak”. Raspoložen je za komunikaciju i veoma rado govori o RP. Na moje pitanje šta se to desilo pa RP nije bio uspešniji od onoga što jeste dobio sam očekivani odgovor: Krenuli smo silovitije nego što treba. Krenuli smo da osvojimo prvo UK pa USA, trebalo je obrnuto. RP je okupljao 8 veoma talentovanih muzičara koji jednostavno nisu mogli da opstanu jedan pored drugog na duži vremenski rok.
Bernd mi je obećao da će razmisliti da napravi koncert sa RP Reloaded u Sava Centru i Niškom Jazz letnjem festivalu.
http://img833.imageshack.us/img833/9143/berndm.jpg
Album Fast-Forward namerno ne pominjem zbog toga što je to album muzičara koji skoro da nemaju veze sa RP osim što su pozajmili njihovo ime.
http://img690.imageshack.us/img690/5871/coverann.jpg
Zašto RP? Zbog toga što su gajili jedinstven, do tada nepoznat, mizički stil. Vrhunski su muzičari. Zvuk je bogat, dopadljiv i pun obrta. Dva albuma sa 21 numerom od toga bar 18 hitova. Stvarali su muziku u kojoj su uživali pre svega oni sami i nisu jurili za komercijalom. Dokaz za to je činjenica da su imali dvojicu vrhunskih klavijaturista samo da bi zvuk bio bogatiji. Niko to nije uradio pre njih, a ni posle.
Link za skidanje kompletnog RP:
http://muzic.spb.ru/album/160716/randy_pie_/_kitsch_1973_/_1975.html
Sad preslusao 2 pesme, i na prvu loptu mi lepo zvuce.
Preslusao sam prvi album. Dobar album, kvalitetan Smakovski Prog Rock. Klavijature su mi posebno zanimljive.
Znači nisam džaba tupio plajvaz.
Kako si stupio u kontakt sa njim?
Aj posalji PVT kad vidis ovo.
@Virtual ovaj tvoj RP je pravo otkrice za moju muzicku kolekciju. Svaka cast. Od sada pratim tvoje muzicke predloge.
Javio sam se samo da promovisem novi avatar. Stvarno je do jaja.
Bice da nisi.
hahahaha, kakva osveta. Virtual pobedio.
Eumir Deodato, klavijaturista, aranžer i producent. Spada u dobre ali ne i vrhunske klavijaturiste ali mu genijalnost u aranžerskom smislu niko ne osporava. Zbog promenljivosti, stalnog eksperimentisanja i probijanja mnogih granica teško je odrediti njegov muzićki pravac.
http://img18.imageshack.us/img18/3439/98280eefbb7a8833f20f09e.jpg
Veoma smo blizu ako kažemo da je njegova muzika u stvari džez, ali na mnogim albumima se može čuti i fank zvuk sa elemntima disko muzike, a još češće ambijentalna, salonska i kako neki rekoše programska muzika ma šta to značilo.
Deodato veoma često radi obrade svetskih hitova i to uglavnom koristeći teme iz rok i filmske muzike ali na veoma maštovit, jedinstven i zanimljiv način.
http://img577.imageshack.us/img577/3246/images3na.jpg
Kako god, zvuk je bogat, nafilovan, pun ritmova i predstavlja ravnopravnu kombinaciju tri celine: ritam sekcije, klavijature i duvačke sekcije. Ova poslednja je Deodatu izgleda posebno draga i akcentuje je u svakoj prilici. Sve tri sekcije se kroz numeru uz najčudnije ritmičke obrte smenjuju i dopunjuju.
http://img838.imageshack.us/img838/6333/43871558.jpg
Eumir Deodato je rođen u Brazilu i kao svaki genetski miks (Italija i Portugalija) odlikuje se veoma naprednim muzičkim darom. Njegovo muziciranje na klavijaturi ima poseban i retki kvalitet - ritam. Neki kritičari ga zovu i perkusionistom za klavijaturom. Iskreno, ima dosta istine u ovoj definiciji da je on perkusionista za klavijaturom i to mu je možda najveći kvalitet. Ja bih rekao da je to dar Brazila.
Super Strut je najbolji primer njegovog stila muziciranja.
http://www.youtube.com/watch?v=A9Ik81plN_Q
Radi se o veoma uspešnom i plodnom muzičaru čiji su tiraži milionski. Deodato je počasni član nekoliko svetski poznatih filharmonija, npr. St. Louis i Njujorška filharmonija. Imao je zajedničke projekte sa džez velikanima kao što su George Benson, Lee Ritenour, Sarah Vaughan i bend The Emotions.
Numera Also Sprach Zarathustra poznata i kao 2001: A Space Odyssey je jedan od Deodatovih najvećih hitova.
http://www.youtube.com/watch?v=T0rDBncLS6k
Karijeru je započeo daleke 1964, ali je značajnije prodore napravio tek 1973 godine.
Aktivan je i danas i rado je viđen gost na festivalaima. Karakteriše ga blaga ćud i veoma simpatično ponašanje netipično za zvezdu njegovog kalibra.
http://img152.imageshack.us/img152/1533/images1pf.jpg
Diskografija:
1964: Inútil Paisagem, 1972: Percepção, 1973: Deodato/Donato With João Donato, 1972: Prelude, 1973: Deodato 2, 1973: Skyscrapers, 1974: Deodato/Airto in Concert, 1977: 2001 (Renamed reissue of Prelude), 1974: Whirlwinds, 1974: Artistry, 1975: First Cuckoo, 1976: Very Together, 1978: Love Island, 1979: Knights of Fantasy, 1980: Night Cruiser, 1982: Happy Hour, 1984: Motion, 1989: Somewhere Out There, 1999: Rio Strut, 2000: Bossa Nova Soundtrack, 2001: Live at the Felt Forum, 2002: Summer, Samba, 2007: Eumir Deodato Trio – ao vivo no Rio Eumir Deodato Trio, Live in Rio, 2010: The Crossing
http://img713.imageshack.us/img713/6795/images2cgy.jpg
Link za torent dela Deodatove diskografije (samo 11 albuma), mada nije problem da se nađu i ostali.
http://www.kickasstorrents.com/eumir-deodato-discography-brazil-mpb-t559885.html
Kada bi postojala titula najboljeg ritmičara/perkusioniste na klavijaturi Deodato bi je sigurno osvojio.
http://img196.imageshack.us/img196/6827/images4ae.jpg
http://www.youtube.com/watch?v=IJtf9N545gI
woooow za RP, + za Deodata
KROKUS Hoodoo
Švajcarski bend, okupljen ponovo u staroj postavi (uključujući i gitaristu Fernanda Von Arba) podario nam je pravu poslasticu. Mogu da ih zamislim onako matore kako slušaju Let There Be Rock, lokmare pivčugu i odlučuju da se malo odmore od žena (svojih), uzimaju gitare i vraćaju sat unazad. Prašteći AC/DC hard rock i Markov glas koji opasno vuče na Bona prži sve vreme (11 četvorominutnih pesama), bez odmora, nabenzinovano i napijeno. Ova ekipa je preživela brutalnu borbu sa britanskim bendovima (Maiden, Saxon), speed metal, grandž, brit (kutac) pop i, eto, zasvirala ono u čemu su najbolji. Jedan od najboljih prošlogodišnjih albuma, bez dileme. Konzumirati uz pivo, luk i slaninu.
http://www.youtube.com/watch?v=l6pliLoTSA0