RECENZIJE
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Super je tema. Napisaću nešto kasnije.
Slešov novi album je bolji od prethodnog, a ipak meni slabiji od Guns N Roseovog Chinese Democracy, jes da mu pjevač zvuči ka Axl Rose, al ipak, Chinese Democrarcy je šareniji, a Slešov je sav na istu foru. Slušljiv svakako.
Disco Ensemble, sa njihovim Warriors, žestoko su omanuli. Osim prve pjesme, koja je intro, sve ostale prolaze kroz uvo da nemaju namjeru da zaintrigiraju slušaoca da je pušti opet.
Turbonegro. Novi pjevač, novi bubnjar i dobar je. Sexual Harrasment, i pored meni odurnog naziva, je ipak samo naziv a Euroboy isporučuje zadovoljavajuću količinu rifova i solaža.
The Offspring su izbačili Days Go By, ili kako već, svejedno, sranje je. Što se veli, siluju mrtvog konja.
The Killers sa svojim Battle Born, čiji je omot obećavao, su isporučili takođe žešće sranje. Teško da će od njih više bit pjesama poput Read My Mind, Midnight Show, This River Is Wild i ostalih. Žao mi tako finog benda...
The Hives razočaravaju sa Lex Hivesom. A možda je Black & White album bio predobar pa sad ovaj pored njega zvuči loše? Ne znam i ne želim više da ga slušam!
Texas Hippie Coalition su ga takođe usrali sa Peacemakerom, valjda da se ne bune većina gorenavedenih kolega. Upristojili su se, zvuče previše tinejdžerski, što se i dali naslutit od dvosmislenog naziva albuma.
Serj Tankian dolazi sa Harakirijem i davi li davi. Da, bučniji je ali nema onog pjevanja iz System Of A Downa, sve je nekako usiljeno i izvještačeno, jednostavno je prenaporno za slušanje. Pjeva kurcu.
Green Day oduševili tinejdžerke koje slikaju svoje starke i kače slike (guzice i sise, debili jedni nepatvoreni, to kačite ne glibave patike!) sa Unom!, prvim od tri album akoje će da izbačaju svako malo. Ogluvljenje dabogde jebem li vas u rikverc da vas jebem...
Gallows, novi pjevač i dugoočekivani album, je... njah. Pjevač ne pjeva, nego mumla i pljuva dok pjeva (bar sam ja stekao taj utisak) dok s druge strane i muzika nije to što se očekuje, bar je to valjalo u Gallowsa.
Preslušao sinoć Muse i njihov The 2nd Law. Teško sranje. Baš teško. Zvuči ka da su pjesme pravili od ostataka pjesama s albuma The Ressistance.
Само да се упишем, па ћу за викенд нешто рецензовати. Вероватно Стив Харисов соло албум, и још неки албум са стране.
мусе? срање? но ес посибле!!1
Steve Harris - British Lion
Ако вас занимају неки детаљи о извођачу и бенду, најбитније пише на Википедији.
Албум траје око педесетак минута, садржи 10 песама.
На прво слушање и није звучао као неко претерано остварење. Ни на друго. Ни на тридесет и шесто. Али је солидан.
Вокал је као Лигњослав. То је неки најприближнији опис. Лигњослав са светлим тачкама које подсећају на певача Скорпионса, али само за нијансу. Продукција је по мени лоша, и могла је бити боља, бубањ је доста "утучен" и бачен много у позадину.
Песме су солидне. Онако.
Прва песма ''This is my God'', шта ја знам, по називу ми не изгледа нешто посебно. Почиње доста солидним рифом, па се спушта до прве строфе, онда опет пичи риф уз певање строфе. Тако све са прелазом до рефрена, који је доста течан и солидан, са пратећим вокалима (оним која певају "Аааааа"). Бас се доста лепо чује, још је аранжман добар. После другог рефрена опада цела песма, и креће као неки нови увод/прелаз, који по вокалном извођењу и соло гитари подсећа мало на неке песме РАТМ-а. Онда се опет враћа у нормалан рефрен.
Друга је ''Lost Worlds'', мало синкопирана на добошу, што није лоше. Мало је мекша од претходне, бас и даље има своје "плесове", није једноличан, већ је доста разнолик и занимљив.
''Karma Killer'' по рифу ме мало подсећа на прву, али само мало. Мада, можда зато што су из (ваљда) истог тоналитета и сличног темпа. Строфа пичи само са басом и бубњем, па онда улеће нека гитара. Све се полако пење и расте преко прелаза до рефрена, који је доста добар, мада мени се лично не допада. Све у свему, тај неки "интерлуде" или мост, или како се то већ зове (део који се само једном појављује, обично у средини песме и који је другачији од свега) је можда најбољи део у целој песми.
''Us Against The World'' је песма која ми се највише допада. Опет доста брз ритам, бас пичи типично Мејденски, али није галоп, бубањ нешто у стилу ''Clairvoyant-a'' од Мејдена, доста добро. Строфа је мекана, бас долази до изражаја, гитара разлаже у позадини, оставља леп утисак. Одједном улази у рефрен, све са овим горњим описом баса и бубња, значи лепо пиче сви. Затим мелодија или хармонија, није нешто посебна, али задовољавајућа. Прелаз доста добар, расте даље у соло. Соло није нешто посебно, пичи по некој лествици, углавном неке шеснаестине, разлаже акорде, али лепо изгледа. Мало у Смитовом стилу из Мејдена, кад је у питању неки блажи соло. Рефрен и крај. Доста добра песма.
''The Chosen Ones'' има мало неки хард рок вајб, мао ми је превише комерцијална, не могу рећи на шта ме подсећа, јер ме подсећа на много тога. Казаћу, па ћу остати жив, подсећа ме на неке песме почев од бенда ЏЕТ, па све до Ганса, значи тако неки Франкештајн између. Строфа можда мало подсећа на неке јаче песме Нила Јанга, можда као она "Keep on rockin' on a free world''. Ритам после пола песме полако пада, јавља се прелаз до солоа, који је много бољи, мада опет ништа посебно, затим из солоа у хармонију, тј. мелодију, која је исто доста лепо одсвирана. На крају рефрен. све је махом шаблонски, зато ништа и није превише посебно.
''A World Witout Heaven'' има леп уводни риф, ритам је умерен, строфа блага и једноставна. Мада, опет се позивам на то да је шаблонски, и све је као дежа-ву. Иначе, да не заборавим, то је најдужа песма на албуму, од неких 7 минута, док су остале од око 4 ипо минута, па до 5 ипо минута. На половини песма опада, мало подсећа на песму "Седми син од седмог сина" од Мејдена. Онда иде други део, гитара сама пичи мелодију, па онда мало другачију мелодију, па полако улазе бубањ и бас, тако да је тај други део песме доста добар, чак изнад просека. Соло је можда најбољи на целокупном албуму, чак и траје дуже у односу на све остале. После њега опет нека мелодија, чист Мејден стил, прво једна гитара, па терце, док Харис свира свој препознатљив риф са разлагањем на басу. После рефрен, два пута, па крај.
''Judas'' креће једноставном мелодијом која ме подсећа на нешто из Блејзове ере. Песма је слична као све остале, мада свиђа ми се јер је бубањ доста другачији (не у односу на остале песме, већ унутар ове песме), мења ритмове, а опет остаје на неком свом основном ритму. После другог рефрена све нагло престаје, па одједном креће лагани стринг са акустаром, па неко певање, није баш занимљиво, али одржи интересовање на неком минимуму због лаганом улажења осталих инструмената и доста доброг и малтене неприметног прелаза у рефрен.
''Eyes of the Young" доста солидна, разликује се од свих осталих јер је некако сва раздрагана и весела. Можда је на њој вокално извођење најквалитетније, са најмање певања кроз нос. Типична блажа рок песма, са лепом мелодиком, може да прође на радију лепо. Опет има тај пад, па се полако укључују инструменти, мада пред тај поновни раст иде оно "Ооо оооо" што је као занимљиво, онда викне "share my dream with me", оно као у стилу кад певач виче публици, па затим креће соло, солидан соло, прва четири такта су као нека соло мелодија, па тек онда иде као неки конкретан соло и крај.
''These Are The Hands'' је мени друга веома добра песма са овог албума. Мало неког викања на почетку - "оооооо" и то, па прелази у строфу. Једноставан бубањ, гитаре мало денфују и мутирано свирају, па затим мало јаче, све до рефрена, где једна остаје позади, а друга долази у први план, риф је много добар. Иначе су јој доста добри рифови, необични, синкопирани мало, нису скроз онако течни, оно чисто да се удари по рифу, па чекај да одзвони риф па удари други, већ имају свој неки ток и мелодију тамо и где није потребна, а све то звучи страва. Вау, соло после другог рефрена, необично. Опет није нешто много ни посебно, али је добро. Рефрени са неким малим варијацијама до краја.
''The Lesson'' је једина балада. Класична грешка многих албума. "Хајде да убацимо једну баладу за геј публику", тај неки приступ. Досадна је, нема неки ток, нема јасних прелаза између рефрена, строфа, чак, по мени, изгледа као да је снимљена на брзину, и да се ту могло доста тога учинити да буље боља.
То је нека моја рецензија, није нешто посебна, углавном је све моје лично виђење.
Оцена 6/10.
Препоручујем албум свим љубитељима неког блажег хеви метала и хард рока, као и љубитељима блажих звукова из тих кругова. Нећете се нешто изненадити и обрадовати, али као што је горе написано, албум има пар светлих тачака које су много много добре. Преслушајте прву, четврту, осму и девету песму. Остатак је мање-више шаблонски, и то је могао урадити сваки бенд од милијарду бендова који свирају исте ствари и само рециклирају. Можда је мало све напумпано у већој мери јер је Харис басиста и јер се тај албум крсти као његов соло албум. Преслушајте прву, четврту, осму и девету.
Мада, да будем искрен и реалан, био бих веома захвалан када би сличан бенд постајао код нас, значи да свирају такав неки мекши метал звук, а да се сва ова електронска ска поп панк фанк рок диско транс говна што их пуштају на Грувању носе у пичку материну. Пре свега оне канџе коџе небојше, мултиетничке атракције, и сви они где им неке рибе завијају и певају. Моје мишљење.
не знам како сам налетео на ову тему, али усро сам се у ћега од смејања на ово
http://vukajlija.com/forum/teme/18960-recenzije?strana=1#post_924629
АХАХААХАХАХА ВРАТТИТЕ ВИРТУАЛА ХЕЈТЕРИ
Амин. И немој да заборавиш Сарсове и говна.
ЕДИТ: Нешто касније ћу написати две три рецензије.
ЦИТАТ Slow Season
Do sada su izdali dva albuma. Furaju klasičan bluz rok, doduše sa primesama grandža i stonera. Jako dobri rifovi (uočljiv uticaj Led Zeppelina).
Poslednji album je Mountains - novembar 2014.
http://5low5ea5on.bandcamp.com/album/mountains
Lični favoriti sa ovog albuma su mi Sixty-Eight, Endless Mountain, The Defector, uz njih, vrhunska stvar je Synanon (pre svega zbog atmosfere koju nosi sa sobom). Preporuka za album, i preslušati ga od A do Š. Nećete zažaliti. Kao što rekoh, fin zvuk ranih 70tih. Meni je fino legao. Nije nešto preterano revolucionarno, ali je za slušanje i više nego dobro.
Prvi album - Heavy 7" iz juna 2013. ako iko uspe da nađe, neka mi pošalje, da preslušam. Pošto jedino što sam čuo, a da kontam da je odatle je neka pesma čiji osnovni rif jako liči na neki miks i Immigrant Song-a i možda malo Black Dog-a. Mada ni u to nisam siguran jer sam našao očajan snimak sa nekog live nastupa. Zaključio sam da je to sa prvog albuma, jer više albuma nemaju, a sa drugog nije.
PETAR JANJATOVIC
http://x.vukajlija.com/var/uploads/avatars/201002/19347/medium_Jon-Lord-deep-purple-31487811-500-3252.jpg
PROPO
ako malo izbutas slova od RECENZIJE dobijes PECENJE lololo
skech
Моле се Јанпи и Че Гевара за сиротињу да не спемују ову тему већ да своје духовите доскочице оставе за вртић/клуб пензионера.
AHAHAHAHAHAHAAHHAHAHAAHAHH