То тек треба да се види колико ће бити успешно, лично сматрам да је то како би се смањила америчка презадуженост. Злато је злато, погледај цену за време кризе. Није швајцарац за џабе швајцарац.
Hvala svima na kvalitetnoj raspravi, pomogli ste mi prilično. Ako se neko seti još nečega neka piše, ako niko ne piše neka modovi ključaju.
Оксе, ја сам ти релевантна за ову тему :) Хоћеш овде да срочиш шта те још занима ил да се јавиш у пвт ако треба нешто?
Evo je ova sa prosekom 10.0 :)
Тетка, читам сад шта си писао и могу ти рећи да сам одушевљена како владаш овим економским темама :)
K'o što rekoh onomad, imao sam i ja prosek 10 dok nisam položio drugi ispit.
Мораш да поставиш прецизна питања! :)
Једна мала испрвка, у наслову теме стоји питање шта је фискална политика, а питања која си поставио махом се тичу спољно-трговинске и монетарне политике, па нисам сигурна да ли је грешка или те и даље занима шта је фискална политика?
Друга ствар, девалвацију треба разграничити од депресијације. девалвација се везује за фиксни девизни курс, а депресијација за флуктуирајући. Девлвација је мера коју предузима држава прописујућу нови, нижи девизни курс, односно обарање вредности домаће валуте у режиму фиксног девизног курса и није добра као мера економске политике јер само у кратком року може да побољша платни биланс.
Депресијација је пак смањење вредности домаће валуте у режиму флексибилног девизног курса, који подразуме формирање девизног курса у зависности од кретања понуде и тражње за девизама. Депресијација динара у односу на евро значи да је потребно више динара да се купи један евро него раније- ако курс са 100 порасте на 110, кажемо да је динар депресирао у односу на евро. Ово може да буде добро за извоз јер српски производи постају јефтинији у иностранству, као што ти је неко објаснио, међутим не мора увек нужно депресијација да побољша платни биланс. То је тзв. Маршал лернерова теорема.
Да ли ће депресијација побољшати платни билнас зависи од тога каква је елстаичност иностране тражње за домаћим производима и обрнуто.
Инфлација је увек, али увек монетрани проблем и не решава се фискалном политиком, него монетраном, дакле политиком скупог новца- високим каматним стопама :)
Наравно као инстументи фискалне политике којима се ублажава потрошња, а самим тим и инфлација користе се порези, царине, таксе, доприноси али увек у комбинацији са монетарном политиком и то рестриктивном кад је инфлација у питању.
Katija, svaki ti dao, vidiš da sam duduk. Mnogo mi to stručno objašnjavaš, nemoj ja da krenem o novinarskom stilu stručno :)
Ajde probaj plastično da mi pojasniš kako se devalvira valuta namerno i zašto. I da, kako velika stopa stranih investicija može dovesti do precenjene valute zemlje u kojoj je investirano?
Putem berzi sinak, putem berzi...
Berze mešetare i oteraće nas sve jednog dana u pet pički mat.
Kud ćeš plastičnije?
Фиксни девизни курс је такав курс где је вредност валуте фиксирана за неку другу, углавном јаку валуту или корпу валута. То значи да је држава прописала да на пример 1 евро износи 100 динара. И нема везе каква је понуда и тражња за девизама, на тржишту, то је тако и амин. Углавном је овај режим редак, најчешће се ако је курс већ фиксиран, одреде уске маргине изнад и испод у оквиру којег курс може да плива.
Девалвација значи да држава донесе меру, да сада више 1 евро није 100 динара него 110. То се ради да би се постигла атрактивност извоза.
Међутим, треба водити рачун и о девизним резервама. То су резерве централне банке, које она користи да би регулисала и одбранила курс. Добро је док је тражња за динарима већа, тада ЦБ купује евре и продаје динаре и увећава девизне резерве. Лоше је кад расте тражња за еврима, што је чешћи случај. Тад држава мора да продаје евре да би одбранила курс и задовољила тржњу, а проблем је што резерве нису неограничене :)
Стране директне инвестиције значе да странци желе да инвестирају у Србији на пример и јављају се на тржишту као купци динара, тачније продају евре а траже динаре. кад расте тржња за динарима, расте вредност динара, односно домаћа валута апресира у односу на страну, тачније бива прецењена :)
јеси разумео?
Jesam kurac... Zašto stranac kupuje dinare? Oće, recimo, da kupi NIS. Da li to znači da za svoje rublje prvo mora da kupi dinare, jer je cena NIS-a u dinarima? Dalje, taj stranac pravi dinare, a ne rublje. Dinar sve jači i jači, a ustvari ti grdni dinari nisu naši nego ruski. Ako je neka kriza, Rus može da proda sve te dinare i ode u Burkinu Faso, a naš dinar doživljava kolaps.
M?
Катија ЕКОНОМИШЕ!!! ја тренутно учим основе економије (правни) и сад знам кога да питам ако ми нешто не буде било јасно. а вероватно неће кад крену они графикони везани за монопол и антимон. политику...
Он мора да купи динаре. Динар, тј. новац је као и свака друга роба. Кад расте тражња за њим, расте му цена и обрнуто.
Кад сви хоће да инвестирају у Србију, морају да купе динаре, динар ће ојачати у смислу да ће апресирати, мање динара ће требати за 1 евро, тј. више евра ће требаи за један динар. Зато су стране директне инвестиције пожељне у економији. Прилив капитала.Међутим, ту сад имаш милион шема и шемица како се профит износи из земље и слично. Бар порез да нам плате :)
Ne ide to tako oks, prvo ruska vlada uceni srpsku vladu da obori ili jača dinar da bi mu bio jeftiniji i onda opsa kurs sa 100 npr dinara za evro ode na nerealnih 78(primer od pretprošle godine) čim kupe akcije, ode dinar u neslućene visine.
Samo je nebo granica!!!
Ma to je jasno, nego meni sada treba ovo teorijski :) Kao da nema korupcije i to.
Баш хтедох да кажем, аурора, имаш ону тему где се јадају људи, па реци све шта ти је на души, немој овде да лупеташ, мајке ти. Виш да дечку треба теорија и да је озбиљан.
Катија, која си година? јел би знала неке графиконе да ми објасниш типа еластичност тражње и алокативни губитак, монополска равнотежа и еластичност тражње?
Прва мастера.
Знала бих. Кад будеш учио, па наиђеш на нешто што ти је нејасно, пошаљи ми у пвт.
Može da poveća kamatnu stopu. To onda otežava uzimanje zajmova, što smanjuje količinu novca u opticaju.
Postoje i neke fore sa kontrolisanjem ponude i tražnje, ne znam kako to ide.