Poezija

  1. Rekvijem

    Ovoga puta
    umro je neko blizu

    Rekvijem

    u sivom parku
    pod zatvorenim nebom

    Žene su pošle za mrtvim telom
    smrt je ostala u praznoj sobi
    i spustila zavesu

    Osetite
    svet je postao lakši
    za jedan ljudski mozak

    Prijatna tišina posle ručka
    bosonog dečak sedi na kapiji
    i jede grožđe

    Zar iko ostane veran
    onome što izgubi

    Ne žurite se sa smrću
    niko na nikog ne liči
    sinovi misle na igračke

    I ne opraštajte se pri odlasku
    to je smešno
    i pogrdno

    Miodrag Pavlovic

  2. ZARNI VLAČ

    grlam te stolno sanoćnjivo te rečim
    akolim te ovdujem ili beskrajim
    nikadni vid uvekovni mar
    tocilam svoje titanje ili tvojenje
    evo tvojujem ili jednim ili skapalo jadnim
    krovujem nad ti neisprekidano
    veđam dokujem pad ili veče i dokujem prolaženje
    kosam te koso i kaonim koso kose sećanja i sevanja
    i končam kičmenim zverim lomnim zrim jerim psim
    kasnujem sramom te srmim svim
    i takujem takujem i večnim
    svojim svojim te sebim te suncaranja te grozduju noćno
    zarnio sam te ramno i zorno zagrezam gorko zazor
    svudujem olujam lestedajim humorim usnam usnivam navekni zadir
    beogradan ili nigdan bez gora a ondan osian žaljen ciglan plamen sam iglan
    korim korenim kolenim poljno čekanja kamenim vodoskiti sad
    okomim okolim jet i jezgro zagranjen muč
    ramenim tako bolno ceo smešan svet
    plamnim ipakanja i nem nemi vid
    kopnim i kapnim kap kapka zlatoustih tamnika
    i pakle pakla paklenim i maglim u krv taj grom sleđen u grcalni zrcalni bora i bola vir
    ja san ja sen je seni
    jasan jasen jeseni.

    Dušan Matić

  3. Epilog - Mika Antić

    Vodopad ima bradu kao grof L.N.Tolstoj.
    To se
    u stvari
    Jutro po sebi peni i razapinje dugu.
    Ja sam priznao jednoj ženi
    Da je život nešto prosto u meni,
    - a nije baš tako prosto.
    Ja sam mislio da cu ići pravo
    dok se ne pretvorim u lenjir,
    a našli su me u krugu. Našli su me posle lutanja
    srozanog od vriska do šaputanja.
    Prošao je oktobar.
    Među nogama drveća polako zaudara na vlagu
    i krv.
    Ulica poslednji put kisne na sirovom suncu.

    Sedite malo kraj mene kao kraj groba.
    Minut pošte za moje preminulo najrumenije doba.
    Sedite malo kraj mene
    Vidite: opet sam dobar.
    Iza uha mi se okoreo mlaz usirenog poraza
    kao streljanom vojnom beguncu.

    Proletele su ogromne zlatne kočije
    kroz naše utrnule oči,
    - a mi ih sačuvali nismo.
    Nešto mlado nam je rzalo na usni i uvelo
    Gorko od smeha i slatko do plača.
    Dozvolite mi da posle svega
    dalekoj nekoj gospođici napišem jedno pismo,
    onako malo nostalgično
    kao što pišu senilni penzionisani admirali
    preživeloj posadi sa potopljenog razarača.

    Gospođice,
    kazaću,
    gospođice,
    sve je,
    sve je,
    sve je gotovo.
    Ovde cveće pokojno
    prodaju razliveno u parfemske flaše.
    I sve je,
    sve je,
    sve je spokojno
    kao da vetar nikad nije šamarao drvored
    i po oknu se pleo.

    Gospođice,
    kazaću,
    u ovu jesen,
    frigidnu kao turistkinja sa skandinavskim pasošem,
    to što sam odjednom sed ne znači da sam beo.

    Ti si jedina nahranila svu moju glad
    sa ono malo mesa i sna.
    Jedina si bila sita od ono malo mojih noktiju
    i dlanova.
    Voleo bih da tvoji budući sinovi naslede boju moga glasa
    i kćeri nose moju tugu u prslučićima od svile.
    Voelo bih da sačuvaš moje najdivnije vrhove
    na horizontalama tvog dna
    i proneseš moje oči kroz tišinu tuđih očiju
    i stanova,
    i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.

    Ovo nije ispovest.
    Ovo je gore nego molitva.

    Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
    Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam. Hiljadu puta ponovo se plašim
    za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
    za tebe podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

    Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
    i koliko su pred tobom svi drugi bili goli, ona mera po kojoj znaš ko te otima
    i ko te plaća?
    Da li sam još uvek među svim tvojim životima
    onaj komadić najplavijeg oblaka u grudima
    i najkrvavijeg saća?

    Ovde kod mene
    dani imaju ukus piva i dosade.
    Ponekad kaplju kiše
    čudno,
    spokojno.
    Nemam volje ni da živim ni da se ubijem.
    Sasvim sam nalik na lađu koja luta bez posade
    i ne želi da zbriše
    sa svoga oka nešto uzaludno,
    nešto pokojno,
    nešto golubije.

    Možda je dobro da znaš:
    posle tebe žene nemaju pravo ništa da uobražavaju. Nekad prvi žutokljunac republike,
    danas – mogu da podignem zarozane čarape
    lično bogorodici
    u dostojanstvo prerušen.

    Sve moje nežnosti još uvek na tvom pragu spavaju
    kao mali žuti psi
    na mokrim,
    nabreklim,
    crnim sisama gospođe keruše.
    Sasvim sam zakopčan od sluzokože do duše.
    Ova 32 zuba još uvek ljubav samo za tebe onako jecaju
    i onako pevuše.

    Ti me svakako razumeš:
    sve je,
    sve je
    sve je gotovo.
    Uplašeno sam pijan
    i prazan
    i sam.
    Ponekad neko naiđe da me zabrinuto voli i pazi,
    neko kome otkrivam sve tvoje putokaze
    do mog usijanog temena.
    Nikome nemoj reći
    ali ja,
    koji najmanje znam o sreći,
    hteo bih malo nespretne sreće tom nekom novom da dam
    i dok umire drveće i vetar po lišću gazi
    hteo bih da mu bude dobro u ime izvesnog aorista moje ljubavi
    i davnoprošlog vremena.

    Možda nećeš verovati:
    i sa hotelima sam raskrstio sasvim neopaženo.
    Sve mi hoteli nekako liče na istu bajku
    i postelje u sobama smeškaju se na isti glas.
    Svi se portiri na isti način brinu
    onako malo rodački kad im laku noć kažemo.
    Svi se portiri isto onako brinu,
    majke mi,
    kao da znaju za nas.

    Dalje ne bih imao ništa više da ti javim.
    Pijana od hladnoće subotnja noć se valja.
    Satovi su već odavno povečerje odsvirali.

    Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim
    jedino možda to da si ostala najlepša medalja
    iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.

    Gospođice,
    ja nisam za tobom bio onako obično,
    gimnazijski zanesen.
    U meni je sve do tabana minirano.

    Inače,
    zapamtio sam:
    ljubav je najgolubija samo u onim kricima
    koji se poklone prvima.
    Dozvoli da se zato zbog nečeg u sebi
    nasmešim u ovu jesen
    pomalo krišom,
    kroz suze,
    pomalo demodirano,
    ja, tvoj najnežniji pastuv medu pesnicima,
    ja, tvoj najsuroviji pesnik medu pastuvima.

  4. PROBUDI SE

    Probudi se
    nešto se dešava
    nemoj reći da to nisi znao
    i tvoja se sudbina rješava
    mogli bi ti jednom biti žao

    Probudi se nešto se dešava
    kajaće se ko ovo prespava

    Probudi se nešto se dešava
    ne mogu ti jasno reći šta je
    ni laž nije istina prava
    al osjetim dugo će da traje

    Probudi se nešto se dešava
    kajaće se ko ovo prespava

    Probudi se nešto se dešava
    u prostoru izvan naše volje
    od ljubavi neko nas spasava
    i govori da je tako bolje

    Probudi se nešto se dešava
    kajaće se ko ovo prespava

  5. gotika

    Les Métamorphoses du vampire

    La femme cependant, de sa bouche de fraise,
    En se tordant ainsi qu'un serpent sur la braise,
    Et pétrissant ses seins sur le fer de son busc,
    Laissait couler ces mots tout imprégnés de musc:
    — «Moi, j'ai la lèvre humide, et je sais la science
    De perdre au fond d'un lit l'antique conscience.
    Je sèche tous les pleurs sur mes seins triomphants,
    Et fais rire les vieux du rire des enfants.
    Je remplace, pour qui me voit nue et sans voiles,
    La lune, le soleil, le ciel et les étoiles!
    Je suis, mon cher savant, si docte aux voluptés,
    Lorsque j'étouffe un homme en mes bras redoutés,
    Ou lorsque j'abandonne aux morsures mon buste,
    Timide et libertine, et fragile et robuste,
    Que sur ces matelas qui se pâment d'émoi,
    Les anges impuissants se damneraient pour moi!»

    Quand elle eut de mes os sucé toute la moelle,
    Et que languissamment je me tournai vers elle
    Pour lui rendre un baiser d'amour, je ne vis plus
    Qu'une outre aux flancs gluants, toute pleine de pus!
    Je fermai les deux yeux, dans ma froide épouvante,
    Et quand je les rouvris à la clarté vivante,
    À mes côtés, au lieu du mannequin puissant
    Qui semblait avoir fait provision de sang,
    Tremblaient confusément des débris de squelette,
    Qui d'eux-mêmes rendaient le cri d'une girouette
    Ou d'une enseigne, au bout d'une tringle de fer,
    Que balance le vent pendant les nuits d'hiver.

    (srpski prevodi, bar ovi po netu, su u glavnom katastrofa)

    PREOBRAŽAJI VAMPIRA

    Žena kojoj usta jagoda su sočna,
    Zmijoliko saviv struk i bedra moćna
    I gnječeći grudi o tvrd rub korzeta,
    Šanu riječ iz koje hlap mošusa cvjeta:
    - "Moja vlažna usna, iskusna u žaru,
    U postelji savjest zna zavesti staru.
    Plač svačiji suše pobjedna mi njedra,
    I starcu izvabim gugut smijeha vedra.
    Onom tko me vidi nagu i bez vela,
    Nadomještam sunce i nebesa cijela!
    Moj mudrače, bludnih vještina sam puna;
    Kad čovjeka smamim rukom od baršuna,
    Il' kad grudi predam ujedima zuba,
    Razvratna, i plaha, i nježna, i gruba,
    Na ležaju ovom što stenje od strasti,
    I Anđeli sami morali bi pasti!"

    Kad moždinu svu mi isisa iz kosti,
    Okrenuh se k njojzi u iznemoglosti
    Da joj cjelov dadem, ali vidjeh tada
    Mješinu ljepljivu, gnojnu, punu smrada!
    Sklopio sam oči, sav leden od strave,
    A kad ih otvorih, u svjetlosti jave:
    Mjesto krepke lutke, što leža uza me
    Napojena krvlju mojom do pomame,
    Drhtao je kostur škljocavih vilica
    I cvilio suho kao vjetrnica
    Il' cimer na šipci kad trulo se klima
    Uz jauke vjetra u zimskim noćima.

  6. ja našo jednu starokelcku pesmicu, ne mog nađem prevod,al je dojajna

    Og du den vakre engel
    Vis oss dei láƒÂ¦re
    Av gud og lagnad
    Fratatt makt og áƒÂ¦re
    Og fáƒÂ¸rste jaga grunnláƒÂ¸st
    Vekk fra land og by
    Som alltid sláƒÂ¥tt til jorda
    Reiser deg páƒÂ¥ ny
    Du allting veit er
    HáƒÂ¦rskaren i underváƒÂ¦ra
    Ein far som kjenner alt
    Og gjáƒÂ¦r deg fri páƒÂ¥ ferda
    FordáƒÂ¸mt eg jaga og
    Spedalske er du vakt
    Og viser gjennom kjáƒÂ¦rleik
    Paradisets prakt
    шatan vis miskum
    Du som i lag med dáƒÂ¸den
    Gammal elskerinne
    Ved gamla háƒÂ¥pet
    Vakre gale kvinne
    Du gir den fredlaus oppvekst
    Ro og disiplin
    SáƒÂ¥ han kan dáƒÂ¸mme folket
    Rundt sin giljotin
    Og du som ser dei etter
    Prakta okerstykket
    Der gud misunnelig har
    GjáƒÂ¸mt for fine smykker
    Du som med kláƒÂ¥re augo
    Kjenner kvar ein hall
    Der ligg i láƒÂ¸yn dei laga
    Blinkande metall
    шatan vis miskum
    Dom láƒÂ¦rte oss i nauda
    Og til traust og meining
    Og blande svovel og
    Saltpeter i foreining
    Som setter ditt máƒÂ¸rke Sluagh
    Lystig hjelpemann
    PáƒÂ¥ panna til ein KráƒÂ¸sus
    NáƒÂ¥delaus tyrann
    Er lys for forskar stav
    For alle drevne bort
    Ein tráƒÂ¸yst for intrigant og
    Folk ved dáƒÂ¸dens port
    Du foster far for dei som
    Gud páƒÂ¥ heilsjukt vis
    Eit dom fekk jaga ut
    Av jordisk paradis

  7. i ovu volim, kako počinje romantikom i postepenom gradacijom završava se snaf jebačinom, možda i incestom

    Onoj koja je prevesela

    Tvoja glava, hod, lik, sasvim
    lepi su kao lep predeo;
    licem ti igra smeh veseo
    kao svež vetar svodom jasnim.

    Prolaznik žalni tvoja sena
    ozaren je od tvog zdravlja
    što se kao svetlost javlja
    s tvojih ruku i ramena.

    Boje gde se zvuk oseća
    kojim kitiš rub steznika
    bacaju u dušu pesnika
    sliku baleta od cveća.

    Te su lude suknje obim
    tvog duha s resama čudnim,
    ludo za kojom i sam ludim,
    mrzim te koliko i volim!

    Ponekad sred lepog vrta
    kud vukoh svoj bol ćutljiv,
    primih, kao znak podrugljiv
    sunce na prsa razdrta;

    i proleće i sjaj što sinu
    tako mi poniziše srce,
    da kažnjavah cvetne vrpce
    za tu drskost Prirodinu.

    Stog bih hteo jedne noći,
    kad čas sladostrašća poje,
    do blaga ličnosti tvoje,
    kao lupež bešumno poci,

    da ti kaznim put veselu,
    da ti gnječim žud duboku,
    da načinim na tvom boku
    ranu prostranu i vrelu,

    o vrtoglavo blaženstvo!
    da ti kroz te nove usne,
    još jasnije i raspusne,
    slijem svoj otrov-moja sestro!

  8. je l to pisao Čezare Bordžija svojoj sestri Lukreciji? :)

  9. Bukovski - Oda izuzetnoj dami
    jedna od omiljenijih mi

    Mnogi od kerova koji noćas hrču po trotoarima
    nesumnjivo sanjaju tvoje kosti
    i ja se dobro sjećam tvojih kostiju u mesu,
    a najbolje u onoj zelenoj haljini
    i smeđim cipelama s visokom petom
    vječito si psovala kad popiješ, kosa ti je opadala
    a ti si htjela da eksplodiraš od onoga što te je mučilo:
    trulih sjećanja na trulu prošlost,
    od kojih si na kraju i pobjegla u smrt
    a ja sam ostao sam sa trulom sadašnjicom

    Džejn, mrtva si već 20 godina,
    a ja te pamtim bolje nego ma koju drugu
    jedina ti si shvatala svu uzaludnost našeg postojanja
    druge su se žene samo nervirale zbog besmislica
    uporno histerisale nad glupim sitnicama

    Džejn, tebe je ubilo to što si previše znala
    dižem piće za tvoje kosti
    o kojima ovaj ker još uvijek sanja.

  10. čezare bodlerdžija

    edit: lažeš manijače, to nije keltski, to je germanski!

  11. Adrijen- Žak Prever

    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    Grudva snega
    koju si bacio na mene
    u Šamoniju
    prošle zime
    sačuvala sam je
    Eno je na kaminu
    pokraj svadbenog venca
    moje pokojne majke
    koju je ubio
    moj pokojni otac
    što je giljotiniran
    jednog tužnog zimskog jutra
    ili proletnjeg ...
    Grešila sam priznajem
    znala sam ostati
    duge godine
    ne vraćajući se
    kući
    Ali nikada ti nisam rekla
    da je to zato što sam bila u zatvoru
    grešila sam priznajem
    često sam tukla psa
    ali sam te volela
    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    I Vrbova grana
    tvoj mali foksterijer
    koji je crk'o prošle nedelje
    sačuvala sam ga!
    Eno ga u frižideru
    i ponekad kad otvorim vrata
    da uzmem pivo
    ugledam jadnu životinju
    i to me strašno rastuži!
    A ipak to sam ja uradila
    jedne večeri da skratim vreme
    dok sam te čekala ...
    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    Sa vrha kule Sen-Žak
    bacila sam se
    prekjuče
    zbog tebe sam se
    ubila
    Juče su me zakopali
    u jedno divno groblje
    i mislila sam na tebe
    i večeras sam se vratila
    u sobu
    po kojoj si se šetao go
    u vreme dok sam još bila živa
    i čekala te

    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    U redu grešila sam
    duge godine nisam se vraćala kući
    ali sam ti uvek krila
    da je to zato što sam bila u zatvoru!
    Grešila sam priznajem
    često sam tukla psa
    ali sam te volela!

    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!

    i ovo je Prever- Rat

    Iskrčite
    kreteni
    iskrčite
    Sve mlado drveće starom sekirom
    isecite ga
    Iskrčite
    kreteni
    iskrčite ga
    A staro drveće sa starim korenjem
    sa veštačkim zubalom
    sačuvajte ga
    I okačite natpis
    Drveće Dobra i Zla
    Drveće Pobede
    Drveće Slobode
    I pusta šuma bazdiće po starom crknutom drvetu
    i ptice će pobeći iz nje
    a vi ćete ostati tu da pevate
    Ostaćete tu
    kreteni
    da pevate i defilujete.

  12. često sam tukla psa

    хехе

  13. склепани патетични покушај пародије/кавера, докон сам и залудан

    оној која је невесела

    твој покојни мршт и снебљиви лик
    јануаре сеју тропским пределом
    аритмични ход твог трупла избледелог
    телом је вербализован посмртни крик

    нимало друкчија од сопствене сене
    пролазнику неопажено кроз подне што клизне
    све нијансе мрака преламаш кроз призме
    ти, гордо што носиш накарадне гене!

    та вискозна жуч што напаја ти вене
    (горча је од сока из утробе звери!)
    разгара ми жељу да кроз твоје двери
    распустим своје махните силене

    да у мрклом непробојном мраку
    кажњавам те због тифусне пути
    да те замахом корбача крутим
    вратим натраг у мемљиву раку!

    и кад станем плода твога брати
    сачувај то сетно, покојничко лице,
    а ја ћу ти попут вештог брице
    камом тупим осмех насликати!

    лолок

  14. јеси ти беше писао неки шпрдња кавер рејвена? колко се сећам то је било плакање, ае бачи линк да се поцетим лоло

  15. Не знам који је наслов песме, али знам само да је изрецитовао Томислав Николић у једној емисији... (његова је песма)

    Кажеш, далеко су она брда
    где је, тврда је и опора
    земља нека далека
    до иза бескраја плави
    у сну и на јави, где ме неко чека.

    Кажеш смирена су и она јутра,
    и сутра ће сванути такво једно,
    чедно умивено прелепо.
    Дивна су јутра, где ме неко чека.

    Кажеш да још стоји дедина кућа
    и пред њом жућа и шљива и липа
    и поток и река нека далека
    у сну и на јави, где ме неко чека.

    Кажеш, људи су сви тамо налик мени,
    и вредни и лењи,
    довољно дугих руку да муку скрију,
    или да кажу нешто,
    често сам их виђо такве, где ме неко чека.

    Кажеш певали сте неке лепе песме, сви скупа?
    Препуна клупа певача, гласови до неба,
    певају и треба.
    Песма је тамо где ме неко чека.

    Кажеш, питаш ме,
    зашто сам отишао од њих
    свих мени знаних и драгих особа?
    Комшија ме отеро, пушка, мина,
    да сачувам сина,
    однела ме река нека далека
    до иза бескраја плави
    у сну и на јави
    ДА ЛИ МЕ ВИШЕ ИКО ЧЕКА!

  16. јеси ти беше писао неки шпрдња кавер рејвена? колко се сећам то је било плакање, ае бачи линк да се поцетим лоло

    haha, ta je malo bolje ispala

    http://vukajlija.com/forum/teme/318-pesnicko-cose?strana=50#post_2051196

  17. To je to, izvrištah opet haha

  18. drugar mi poslao pjesmu ovu u pasusu, izmanevrisaću nekako da bude čitljivija, jer ne mogu nigdje na netu da je nađem

    Ljubomir Simović - Subota

    Milovanje, ali predostrožno.
    I trbušno, i grudno, i nožno.
    Neka zebnja, mišljah: bezrazložno.

    Košulja mu na lanolin, na mišici tetovirana Vera, lenger,
    na rukavu ruzmarin mu izvezen.

    Oko šešira šišmiši i zvezde.
    Izbezumljivanje, naprosto presvisla!
    Još lepše nego s onim kapetanom!
    Lep k'o bog!
    To u petak.
    A u sredu
    suknja na hemijsko čišćenje,
    dvesta banki,
    a ja lično u trolejbus, pa na venerično.

Rekli o sajtu

Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.

Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.