Da razjasnimo to oko je li, je l', ili jel (uzimajući u obzir sve prethodne postove oko ovog slučaja).
Sada se piše jel, jer tako zahteva nova fejsbuk generacija.
Doduše, još uvek nije zavedeno u zvanične knjige i u književni jezik, ali uskoro će biti.
Osobina jezika je da se neprestano menja, jedino taj zakon nije zamrznut.
U moje vreme se išlo u zatvor ako napišeš tako nešto poput jel.
Tadašnja pravila su bila JE LI, ili JE L'.
Sve ostale primere su odlično objasnili drugi članovi ovog sajta.
Naravno, iz dna duše se opirem nekim vulgarnim promenama jezika koje protivureče zdravom razumu, ali takav je život.
P.S. Do kraja života (a to je vrlo blizu) ću pisati JE LI ili JE L'.
Ја имам осјећај да су све промјене које су вршене на стварима које су ту одавно у ствари политизоване, дакле сад се латим црногорског језика, то је политизовање.
Ок је да имамо 'наш' језик, свака држава га има (СФРЈ) али не тако и на тај начин, то је умећање и силовање.
Нисам читао претходне постове, али видим сад ово што је Љаксе написао, дакле правилно је ЈЕ ЛИ и ЈЕ Л', е сад што неки воле да се праве муда и тако да мијењају то, то је друга ствар.
Ako je pitanje u vezi s namenom, onda obavezno ide odvojeno:
Za šta služi ovaj kurčić?
Odnosno, u zapadnoj varijanti: Za što služi ovaj kurčić?
Ili:
Za šta ste? /Za nešto žestoko.../
Ako pitanje ima značenje "zbog čega", onda se piše spojeno i ne postoji varijanta "zašta", osim u nekim lokalnim govorima.
Zašto si kupio taj kurčić?
Interesuje me da li bi neko mogao da reši ovaj, po meni, nerešiv problem:
Dadoh dve jabuke na dva deteta.
Ali u jednoj rečenici.
Jer u dve rečenice mogu i sam da rešim.
Interesuje me da li bi neko mogao da resi ovaj,po meni neresiv problem:
Dadoh dve jabuke na dva deteta.
Puf, ovo je glavolomka do čijeg se rešenja, rekla bih, može doći onako pešaka.
Prvo, imamo dvoje, troje, četvoro, petoro. U nekoj gramatici sam našla odgovor na to nezgodno pitanje: dao sam njima dvoma. A kako se kaže kad je četvoro? Kaže se četvoroma. NIKADA ti to za govor neće trebati, ali se tako kaže.
Elem, dativ srednjeg roda (kome) je dvoma.
Dete - deca - deci.
Retardirano i glupo i nikad ga u govoru nećeš koristiti, ali dao si dve jabuke dvoma deci.
Уффффф, никако.
''Деца'' је збирна именица, не можеш тако да манипулишеш њоме.
Не може ни ово:
Dadoh dve jabuke na dva deteta.
Иако се ја залажем да се уведе ова варијанта с предлогом. Онда бисмо имали ''на пет жена, на десет мушкараца'' и сл. као што је то на југу Србије. Тачније, слично као што је тамо.
Дакле, једино парафраза -- Двоје деце је добило од мене по јабуку.
Jeste Džimi, uvek biramo milozvučnije. Množina od dete je deca. Zbirne imenice su neš drugo (drvlje, kamenje, stenje, momčad - jesu mi primeri).
Učeći druge jezike, videh da se isto dolazi do nemogućih konstrukcija koje u praksi ne prolaze. Naučiš i turiš pod tepih, a za praksu se biraju stvari koje su u duhu jezika. Gramatički ono moje je tačno, a za praksu je za mački o rep.
eto primjer boli glava
Da razjasnimo to oko je li, je l', ili jel (uzimajući u obzir sve prethodne postove oko ovog slučaja).
Sada se piše jel, jer tako zahteva nova fejsbuk generacija.
Doduše, još uvek nije zavedeno u zvanične knjige i u književni jezik, ali uskoro će biti.
Osobina jezika je da se neprestano menja, jedino taj zakon nije zamrznut.
U moje vreme se išlo u zatvor ako napišeš tako nešto poput jel.
Tadašnja pravila su bila JE LI, ili JE L'.
Sve ostale primere su odlično objasnili drugi članovi ovog sajta.
Naravno, iz dna duše se opirem nekim vulgarnim promenama jezika koje protivureče zdravom razumu, ali takav je život.
P.S. Do kraja života (a to je vrlo blizu) ću pisati JE LI ili JE L'.
Ја имам осјећај да су све промјене које су вршене на стварима које су ту одавно у ствари политизоване, дакле сад се латим црногорског језика, то је политизовање.
Ок је да имамо 'наш' језик, свака држава га има (СФРЈ) али не тако и на тај начин, то је умећање и силовање.
Нисам читао претходне постове, али видим сад ово што је Љаксе написао, дакле правилно је ЈЕ ЛИ и ЈЕ Л', е сад што неки воле да се праве муда и тако да мијењају то, то је друга ствар.
Мапишикаоштоговориш!
Zašta ili za šta, nisam baš siguran kako je tačno.
Ako je pitanje u vezi s namenom, onda obavezno ide odvojeno:
Za šta služi ovaj kurčić?
Odnosno, u zapadnoj varijanti: Za što služi ovaj kurčić?
Ili:
Za šta ste? /Za nešto žestoko.../
Ako pitanje ima značenje "zbog čega", onda se piše spojeno i ne postoji varijanta "zašta", osim u nekim lokalnim govorima.
Zašto si kupio taj kurčić?
Evo i ja, već par dana sam kompletno zbunjena: ukraću ili ukrašću? Ne mogu da razlučim pa to ti je.
Ja mislim da je ukraŠću.
ja mislim da nije lepo ukrasti, ali ako ti baš treba reč onda je ukraŠću...
Bruce slažem se i ja da nije lepo, samo mi reč treba, hvala...
Interesuje me da li bi neko mogao da reši ovaj, po meni, nerešiv problem:
Dadoh dve jabuke na dva deteta.
Ali u jednoj rečenici.
Jer u dve rečenice mogu i sam da rešim.
Dve jabuke sam dao dvoma klincima.
Sam si rekao. Nerešiv problem. lololo
Dadoh dve jabuke na dva deteta.
Puf, ovo je glavolomka do čijeg se rešenja, rekla bih, može doći onako pešaka.
Prvo, imamo dvoje, troje, četvoro, petoro. U nekoj gramatici sam našla odgovor na to nezgodno pitanje: dao sam njima dvoma. A kako se kaže kad je četvoro? Kaže se četvoroma. NIKADA ti to za govor neće trebati, ali se tako kaže.
Elem, dativ srednjeg roda (kome) je dvoma.
Dete - deca - deci.
Retardirano i glupo i nikad ga u govoru nećeš koristiti, ali dao si dve jabuke dvoma deci.
Po jabuku sam dao njima dvoma.
Najmilozvučnije mi se čini, ali verovatno nije tačno.
I ja mislim da je ovako pravilno, ali retko ko u govoru to praktikuje.
Ništa od toga nije tačno. I dalje razrešavam taj problem sam sa sobom, ili sam u sebi.
Da li je to mnogo zajeban problem, ili nema rešenja.
Уффффф, никако.
''Деца'' је збирна именица, не можеш тако да манипулишеш њоме.
Не може ни ово:
Иако се ја залажем да се уведе ова варијанта с предлогом. Онда бисмо имали ''на пет жена, на десет мушкараца'' и сл. као што је то на југу Србије. Тачније, слично као што је тамо.
Дакле, једино парафраза -- Двоје деце је добило од мене по јабуку.
Uvek Džimi reši problem!
Mislim da je to to.
Ako neko misli da ima bolju varijantu, neka se javi, ali ne verujem.
Jeste Džimi, uvek biramo milozvučnije. Množina od dete je deca. Zbirne imenice su neš drugo (drvlje, kamenje, stenje, momčad - jesu mi primeri).
Učeći druge jezike, videh da se isto dolazi do nemogućih konstrukcija koje u praksi ne prolaze. Naučiš i turiš pod tepih, a za praksu se biraju stvari koje su u duhu jezika. Gramatički ono moje je tačno, a za praksu je za mački o rep.