Први стих који Вам падне на памет
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
When I see your smile
Tears roll down my face I can't replace
And now that I'm strong I have figured out
How this world turns cold and it breaks through my soul
And I know I'll find deep inside me I can be the one
I will never let you fall
I'll stand up with you forever
I'll be there for you through it all
Even if saving you sends me to heaven
Mala soba dva sa tri, u nju se spakuj ti.
I onako ceš samo spavati.
Budenje oko pola tri, šta cemo uraditi?
Neka se nešto samo dogodi.
Beskrajni hodnici i išarani zidovi,
ponekad svetlo proradi.
Vidim te mahni mi!
Pogled sa prozora mi dosta govori,
frizerski salon danas ne radi.
Ne možeš ti svoju tajnu sakriti,
sinoc smo o njoj baš pricali.
Hej! Mogli bi do grada otici,
tamo je valjda manje dosadno.
U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja
Mis'o da još živiš, moj predele mladi.
Ne marim da pijem. Al’ kad pridje tako
Svet mojih radosti, umoran, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pako,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
I pritisne ocaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan zivot, i njime se krece;
Uzvik ga prolama: ,,Nece biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti nece.’’
Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja.
Cemu sad te suze, moja mila?
I uvek svecano obecam,
a znam da lazem u sebi,
da cu prestati da se secam...
Ovo je poslednja pesma o tebi,
Jer, cu skociti sa savskog mosta,
to sam se zaklela sebi,
kad sam ti rekla "dosta"
Al' budala ja ne osta,
Skocila ne bih ni jedini da si,
eto ti pa se sam kvasi...
Rekla je- sve je u redu..
Rekla je- zagrli me jace..
Rekla je- nije mi nista..
Sela je i pocela da place,
Stezao sam je sve jace i jace,
Molila me da odem od nje;
Uzevsi srce, dusu i telo,
Ama bas sve,
Otisao sam od zene te...
"Boli nas taj eho secanja sto drobi spas!
Svi mrtvi spremni su za krajnji rat: ljudi od zemlje na zemlji-
a gore vajni sprat, nama pripada raj!"
Nama pripada raj,
Ne, ne reci da je kraj,
Gore jos leluja plamena dim,
I ja bih da mogu leteo s' njim...
Jagode su jagode, i supermen je jak,
ali od tvog dodira
trese me jos sad,
ti nikad neces saznati
koliko sam slab,
daj mi sutra, daj mi sutra sad!
Daj mi sutra sad,
Napade me glad,
Za tim vocem slatkim
i za stihom glatkim...
"Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Naka te srce moje blagosilja.
Al’ ne volim te, ne volim te draga!"
"Ja ću ti, draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako... "
Дај ми снаге да победим себе
стави на груди ако будем плакао
буди крај мене само једно ми обећај
да нећеш плакати и ти, не тражим пуно.
"Danas cu ti dati, kada vece padne,
U svetlosti skromnoj kandila i sveca,
U cistoti duse moje, nekad jadne,
Citavu bujicu proletnjega cveca."
"A ti ne postojis nit' si postojala;
Rođena u mojoj tisini i cami;
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami."
"Gospod ti je dao svetu iskru. Kresni,
I obasjaj tamu gde pesnici zive,
Majusnosti svoje neka budu svesni.
Srusi, k’o od sale, njihove oltare
I idole mnoge kojima se dive!
Razbij predrasude i kalupe stare!"
"Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
stoji kao spomen iz prastarih dana.
Njegovu sam škripu kao dete čuo.
Stara gruba sprava davno mi je znana.
Jedan mali vranac okreće ga tromo,
mlaksao davno od teškoga truda.
Vuče bedno kljuse sipljivo i romo,
bič ga bije, ular steže, žulji ruda.
Vranče, ti si bio pun snage i volje,
i dolap si stari okretao živo.
Tešila te nada da će biti bolje;
mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.
Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,
iznemoglo telo, malaksale moći;
poznao si život i nevolje prave,
i julijske žege i studene noći. ..."