Први стих који Вам падне на памет
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Odakle li je izvuce, tu pesmu nisam procitao godinama, svaka cast! :D
"Ne marim da pijem, al’ sam pijan cesto.
U graji, bez druga, sam, kraj pune case,
Zaboravm zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i proci zbrase.
Ne marim da pijem. Al’ kad pridje tako
Svet mojih radosti, umoran, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pako,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
I pritisne ocaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan zivot, i njime se krece;
Uzvik ga prolama: ,,Nece biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti nece.’’
I ja zalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oci plave, tople, kao leto rano,
Zivot u svetlosti bez mraka i studi.
I zeleci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zelim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, drustvo gde je cama,
Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek."
P.S. Ova mora cela, najbolja je od svih! (:
Nju i ovu sada uvek imam u vidu.
"To je onaj život gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa očima zvezda
i sa suzom mojom to nesvesno sija
i žali, ko ptica oborena gnezda.
To je onaj život gde sam pao i ja.
Sa nimalo znanja i bez moje volje,
nepoznat govoru i nevolji ružnoj
i ja plakah tada. Ne beše mi bolje
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
sa nimalo znanja i bez moje volje.
I ne znadoh da mi krv struji i teče,
i da nosim oblik što se mirno menja;
i da nosim oblik, san lepote, veče
i tišinu blagu ko dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i teče.
I da beže zvezde iz mojih očiju,
da se stvara nebo i svod ovaj sada
i prostor, trajanje za red stvari sviju,
i da moja glava vraća sav svet jada,
i da beže zvezde iz mojih očiju.
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje
mesta i daljine i vezuju jave;
i sad tako žive kao biće moje,
nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala
za hod mojih nogu i za život reži;
i tako je snaga u meni postala
snaga koja boli, snaga koja leži.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala.
I tu zemlju danas poznao sam i ja
sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda.
I sa suzom mojom, to mi i sad sija
i žali ko ptica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.
Kao stara tajna ja počeh da živim.
zakovan na zemlju to životu služi,
da okrećem oči daljinama sivim,
dok mi venac snova moju glavu kruži.
Kao stara tajna ja počeh da živim.
Da osećam sebe u pogledu trava.
I noći, i voda i da slušam biće
i duh moj u svemu kako moćno spava.
ko jedina pesma, jedino otkriće;
Da osećam sebe u pogledu trava.
I očiju, to ih vidi moja snaga,
očiju to zovu kao glas tišina,
kao govor uma, kao divna draga
izgubljenih snova, zaspalih visina,
I očiju, to ih vidi moja snaga."
Ps. Onda je i ova zasluzila cela, proslu sam, sa mukom presekla.
Wenn ich ihre Haut verließ,
der Frühling blutet in Paris.
Daaa, zao mi je da secem takve pesme...
Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prozalnosti stvari.
Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.
Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća,
I mirisi mrtvi svuda kruže.
Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.
I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće - k meni dohođeše.
To su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
To su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.
I nirvana imala je tada.
Pogled koji nemo ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.
I taj pogled, ko kam da je neki,
Padao je na mene i snove
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideju, i sve misli nove.
Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prozalnosti stvari.
Mora i ova! :D
"Silni oklopnici, bez mane i straha,
Hladni ko vaš oklop i pogled mraka,
Vi jurnuste tada u oblaku praha,
I nastade tresak i krvava trka.
Zaljuljano carstvo survalo se s vama...
Kad oluja prođe vrh Kosova ravna,
Kosovo postade nepregledna jama,
Kosturnica strašna i porazom slavna.
Kosovski junaci zasluga je vaša
Što poslednji beste. U krvavoj stravi,
Kada trulo carstvo oružja se maša,
Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi.
Danas nama kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.
Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli
Danas, taj te voli, jer zna da si mati,
Jer pre nas ni polja ni krševi goli,
ne mogaše nikom svesnu ljubav dati!
I danas kad dođe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja ću dati život, otadžbino moja,
Znajući šta dajem i zašto ga dajem."
I ova cela, jer se nastavnik, jednom, ne znam koliko davno iznenadio mojom analizom iste.
Jest, nema na tebi ni jednog dela
da se mome oku mogao da skrije,
ni jednog prevoja blistavog ti tela
da se moj poljubac na nj spustio nije.
Znam te tako dobro: u rastanka čaše
ti preda me stupaš sva sjajna i živa,
znam kada će suze oko da ti kvase,
znam kad ti se duša miloštom preliva,
A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga…
Pa ipak si svakog dana nova meni,
uvek nova, uvek tako čudna druga,
i nikad slična jučerašnjoj ženi.
Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
-Oh, budi jedanput ko i druge žene.
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom…
Rakic je car, on i Dis su najbolji pesnici na prostorima Srbije, barem za mene..
"Безбројне су очи по твом стасу пале
Ко уморна јата на поморску лађу,
И, све очаране, за тренутак стале
Да на теби одмор и лепоту нађу.
Безбројна су уста рекла да те љубе,
И умукла затим, да никада више
Не прозборе речи ни нежне ни грубе,
Јер теби речена реч - све друге брише!
Безбројни јауци прате твоје стопе
Кад ти, као божанство страшно, сиђеш к нама,
И безбројне страсти запламте ко слама,
И безбројна срца црном крвљу лопе...
И нико, и никад, не дотаче вреле
Усне твоје, нити реч ти нежну зачу.
Само, ко две сестре у безгласном плачу,
Две се душе наше у милости среле.
И ја сам господар твој и твога тела..."
Laku noc
Zbogom more, zbogom more, odoh u planine!
"Balkanski tango uvek zavrsi na trotoaru,
Djavo je kredom upisao bod.
A ona lagano niz ulicu staru,
Trazeci sponzora, punog k'o brod.
Dok klatno tasnice u ritmu hoda, broji vreme,
I dok je merkaju, k'o svezi but,
U beli prah smrvi dan
I mrmlja refren odnekud znan..
Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih,
I ja cu za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah.."
Imao sam od zlata jabuku pak mi jutros pade u Bojanu te je žalim, prežalit ne mogu.
no woman no cry
Wenn ich ihre Haut verließ,
der Frühling blutet in Paris.
Рефрен најбоље баладе свих времена!
"И он је спреман да се преда..."
Још увек смо улична армија..
Ostajte ovde, Sunce tuđeg neba neće vas gijat ko što ovo grije...
Fly me to the moon
Let me play among the stars
Let me see what spring is like
On a Jupiter and Mars ...
Kad neko crta oblak preko Sunca,to se onda baš i ne zove ljubav,al zašto bi zbog toga bio pokiso i tužan,jer ti nemaš tri života pa da ovaj tako spucaš.
"So feel it, I can't control these feelings anymore
Believe it, my heart is racing and I can't seem to get enough
Am I dreaming, feels like a drug but I know it's just adrenaline
Go just feel it, my heart is beating faster."
Sometimes I think of all the places where I don't wanna go
Then I think of all the things that I never wanna do
And when I think of all the people that I don't wanna meet
I close my eyes and go to sleep
al stikle postaju tesne i ledja nisu ravna
i sminka razmazana, ostajes sama
i osmeh vise ne sjaji, kosa nije bajna
sise idu nadole, ostajes sama