Ali dok su ovi odmorni,ovi su umorni i ovi stanu da se odmore,ovi ih ubiju,ili cak i ako se umore u isto vreme jedan ce se pre odmoriti od drugog i ubice ga.A i koliko god bio umoran vidi neprijatelja da lezi i jede sendvic vrlo rado ce doci do njega da ga zakolje.Isto vazi i dok se povlace da odu negde da se odmore ovi sigurno nece stati da gledaju kako odlaze nego ce pojuriti za njima.Kako ne shvatas da je morala biti makljaza non stop zato sto ne postoji tu dogovor kada ce biti tajm aut kada ce neko da se umori pa moraju i ovi.Ko se prvi umori izgubio je bitku ko ga jebe.
"intense trauma and stress of hand-to-hand combat meant that the contenders did not simply hack at one another continuously until one dropped. Instead, there were short periods of intense, vicious fighting. If indecisive, the contenders might fall back a short distance to recuperate, and then surge forward to renew the struggle. Others behind them would be stepping up into the fray meanwhile, engaging new foes or covering their colleagues. The individual warrior could thus count on temporary relief, rather than endless fighting until death or crippling injury. As the battle progressed, the massive physical and mental stress intensified. The stamina and willpower demanded to make yet one more charge, to make yet one more surge grew even greater. Eventually one side began to break down, and it is then that the greatest slaughter began.”
pa to samo znaci da su se linije mijenjale. ovi iz prvih redova se povuku dok ovi pozadinci ulete umjesto njih. i tako na obje strane.
da, samo sto ne mozes da posmatras individuu kao nekoga ko utice na formaciju, svi su se kretali u isto vreme prema neprijatelju (sto je logicno, jer neces sam jurisati na linije jer bi poginuo kao crv), a ljudi su se u proseku u isto vreme umarali.
zbog ovakvih stvari je rim postao super-sila, zato sto je imao vojsku koja je bila stalna (u doba imperije) i trenirala redovno i imala mnogo vise energije od vecine neprijatelja i organizaciju da izvodi slozene manevre i napredno snabdevanje, svako je imao svoju ulogu, dosta je to organizovanije bilo nego sto ti mislis, nisu to bile bas kafanske tuce, postojale su pauze kada se ne vidi promena situacije u bici
Pa kada sam rekao smenjivanje mislio sam bas na to da se jedni povlace i dolaze drugi,a sama bitka se ne prekida dok neko ne pobedi.
evo ti i noviji izvori
The surge, pause, surge idea of battle seems to be correct. The assaults described by eye witness Francesco Balbi lasted sometimes 9 or 10 hours, sometimes only two but these times seem to include regular breaks for refreshments. A typical quote: "The assault lasted nine hours, from daybreeak until after noon, during which time the Turks were relieved by fresh troops more than a dozen times, while we refreshed ourselves with drinks of well watered wine ....", ponovo potvrdjuje to o cemu pricam
Ma debil je ko je to napisao ko god da je.
pa ne prekida se bitka, postoji kratki vremenski period (mozda i u minutima, mozda i duze) gde se obe linije povlace da bi se reformirale i uzele kratki predah/vodu
hahah debil je francesko balbi koji je bio ucesnik bitke jebeni ajde mrs u kurac necu da pisem vise nista
Idi i popusi mu kurac ako mu verujes vise nego zdravom razumu.
ajde bezi degenko kad bih ti natovario 20 kila cigli na ledja video bih te koliko bi jurisao satima ustima te jebem
Пре свега је јако битно нагласити да готово ништа о хомерском добу (тј. времену Троје није поуздано познато). Оно што нам је познато потиче из много каснијег периода, почетка тзв. преткласичног доба Старе Грчке; па и тад су подаци оскудни. Полиси Старе Грчке су често имали потпуно различита уређења, а ми имамо податке само из неколицине највећих, па и тад су подаци често фрагментарни или дубиозни.
Први значајнији подаци се тичу већ развијених хоплитских формација (пре 650. п.н.е). До тада је коњица постала маргинални део војске (тим пре што је брдовит терен непогодан за коњицу, а минојска култура је, по свему судећи, познавала искључиво борбу у кочијама). Аристотел каже да је ова хоплитска револуција резултат аграрне револуције, тј. акумулације капитала међу поседницима пољопривредних имања, који су искористили капитал да себи набаве напредније оружје и пронађу квалитетнију тактику за одбрану земље. Вероватније је да је обрнуто, пошто је ретко кад промена у технологији довела до промене у стратегији; искључиво је било обратно. Управо у том периоду хоплитске револуције, колико се може реконструисати, почело је збацивање монархија у великом делу Старе Грчке.
Имовински статус је играо улогу у борби, али не онакву како неки Вукајлијаши замишљају. Прво, да би човек уопште постао хоплит, он је морао поседовати одређено имање, од кога би се уопште могао опремити (држава није плаћала за опрему војника; цена опреме једног атинскох хоплита, паноплион, процењује се на 6 просечних месечних зарада). Борба у хоплитским редовима је често одвајала пуноправне грађане од осталих, нижих, категорија. Друго, имовински статус није одређивао ко ће се налазити у ком реду: многи познати Грци су се борили у првим редовима (Архилох, Тиртеј, Есхил, Милтијад, Темистокле, Аристид, Софокле, Перикле, Сократ, Тукидид, Алкибијад, Ксенофонт, Демостен). Добар део таквих Грка је и гинуо у првим редовима битака.
Ваља имати на уму да су борбе грчких полиса биле најчешће против других грчких полиса. Колико год они били разуђени и загрижени противници, Грци су били свесни своје заједничке културе. Стога су губици у људству у апсолутним бројевима били обично мали. Цео паноплион је жртвовао сваку карактеристику ради безбедности власника (тешки оклоп, енормни штит, средње дуго копље). Бронзани оклоп је био довољан да заустави већину напада копља или стрела (мада су такви ударци били изузетно болни, будући да није постојало ништа да суспензује ударац између бронзе и тела). С обзиром на то да су Грци рано упознали чари хигијене, иако не и саме етиологије инфекција, често су и ране успешно лечене: спартански краљ Агесилај, који је од огромног броја ратова имао стотине повреда, умро је природном смрћу у својим 80-им.
Цела тактика фаланги била је концентрисана на трчећи напад, познат као отизам (дословно гурање). Уколико би стране биле подједнаке, прелазило се на нешто што је Тукидид назвао гурање штитовима (othismos aspidon). Битке су обично трајале нешто више од пола сата. Обично је једна битка решавала цео рат, што не би требало да чуди, с обзиром на то да је већина грчких држава имала прилично ограничена средства. Јурњаве за пораженом страном се своде на ниво статистичке грешке. Када су ратовали између себе, Грци су тела мртвих размењивали после рата, уместо да их унакажавају.
Често су, поготово изгледа на Пелопонезу (који је вероватно и колевка хоплита) вођене ритуалне борбе између одређеног броја изабраних војника с обе стране. Тако су у тзв. Бици заточника (550. п.н.е) Спартанци победили Аргивце после битке између 300 изабраних Спартанаца и 300 изабраних Аргиваца. Чак су Грци нудили Ахеменидима да једном таквом битком реше питање Грчко-персијских ратова.
ovo za othismos nije potvrdjeno da ti kazem, tj guranje, fizicki bi bilo tesko izvodljivo i niko ne bi voleo da se nadje u prvom redu ikada jer bi bio smrvljen
argivci su pobedili spartance posto im je ostalo vise ljudi, a kasnije i tebanci
Тукидид, Историја Пелопонеског рата, 4.96.
Ксенофонт, Хеленика, 7.1.31.
Care, da li ti je Homer predavao istoriju?
Како се не сморите
Hvala Care na odgovoru. Grci gospoda jebote
Ali treba uspostaviti paralelu izmedju danasnjih grka i antickih, mislim da nemaju nikakve veze
da ali su postojale i kratke pauze jer je nemoguce u antickom oklopu tuci se toliko vremena koliko su trajale bitke, bez obzira na smenjivanje, mnogo je organizovanije to izgledalo nego makljacina koju ovaj debilko zamislja, koliko god mrzeo neprijatelja ne mozes da jurisas na njega neprestano
i ovi koji su u drugom redu prisustvuju guranju koje je jednako iscrpno kao i borba, ako ne verujes teoreticarima imas ljude koji larpuju i uzivo isto to rade u punom oklopu i srecu se s istim problemom
i nije to nikakva pauza, jednostavno se spontano desi kad obe strane ostanu bez daha za borbu, ne kazem da se u svakoj bici to desavalo ali se definitivno desavalo