Па реално, неће овде нико да препоручује књиге типа бајке браће Грим, чика Јову Змаја и Љубивоја Ршумовића, јер нисмо седмогодишњаци. Ја сам препоручио Чехова, који није напоран, а далеко од тога да је плиткоуман и стварно је занимљив. Мене је мотивисао за даље читање. Али да, кад видим да неко препоручује књиге од неког Константнина Константиновића Свемира посвећених Дантеу, духовном праоцу, сере ми се. Мислим да је најбољи увод путем неких трве квлт класика.
Фаренхајт 451
Одушевио ме је Бредбери својим стилом писања и бујицом неких размишљања које је јако лепо уклопио у саму књигу, користећи се метафорама и симболиком. Некако зажалиш што сваки тренутак слободног времена не искористиш за читање књига.
Цела књига је у ствари само везана за књиге, и за значај које имају, и неодољиво подсећа на данашњицу иако је на први поглед антиутопија у будућности.
А написао ју је за јако кратко време, тако да је само испљунуо све оно о чему је размишљао, и то је испало савршено. Треба прочитати.
Едит: мож се убије за 3-4 сата, није тешко штиво.
Тренутно ништа.
Alber Kami - Stranac.
Oslikava odnos tipične zajednice prema onima koji se u nju ne uklapaju, koji su u njoj stranci koji trpe racionalizaciju zato što su iracionalni, zato što nisu uniformisani. A istina je da je tobož stranac jedini svoj a svi oni oko njega - stranci u sopstvenim životima. Preporuka ukoliko neko slučajno nije pročitao.
Pročitaj Grobnica za Borisa Davidoviča od Danila Kiša,to ti je zanimljiva knjiga,drži pažnju,a što je najvažnije proverena vrednost.
Oskar Vajld je dobar-Slika Dorijana Greja.
Ako neko nije pročitao,preporuka...
Da,imaš i Limeni doboš od Ginter Grasa,nemački nobelovac...mnogo dobra knjiga,tj. jedinstven stil.
Vajld je čista pozerština. I njegova dela su kemp pozerština.
Ја бих убацио Мајн Камф лагано у 4 средње. Нисам нациста али је добра књига.
ЕДИТ: ае да направим контаст, Меша Селимовић треба да се ради већ у основној детаљно :)
Autobiografija - Branislav Nušić.
Neko reče školska lektira i u pravu je, a s obzirom da je mnogi retko čitaju onda kad joj je vreme, valjalo bi vratiti se na istu. Sve ostale preporuke s ove teme su lične preferencije koje ti nikako ne mogu pomoći da uđeš u lepi svet književnosti. Najbolje je da pođeš hronološki, tako sasvim jasno možeš da poznaš evoluciju unutar književnosti. Ja ću navesti samo paradigmatična dela, koja predstavljaju ili zametke književne vrste, ili revolucionarna dela, ili vrhunce određenih pravaca, koja su temelj bez kojeg je nemoguće shvatiti književnost i koja ti garantuju, nakon što ih pročitaš, ulazak u svet književnosti, odakle sam nadalje biraš svoj put. Naravno, ovde je književnost shvaćena kao umetnost (uživanje je svakako uključeno), ukoliko želiš književnost isključivo kao zabavu, ova dela možeš slobodno da preskočiš.
Dakle:
Homer – Odiseja
Biblija – Knjiga postanja, Knjiga o Jovu, Pesma nad pesmama, Jovanovo jevanđelje
Dante Aligijeri – Pakao
Migel Servantes – Don Kihot
Gete – Faust (prvi deo)
Gogolj – Mrtve duše
Dostojevski – Karamazovi, Zločin i kazna
Anton Čehov – Priče
Borhes – Maštarije
Markes - 100 god samoće
Džejms Džojs – Uliks
Džordž Orvel - 1984
Franc Kafka – Preobražaj, Proces
Tomas Man - Doktor Faust
Alber Kami – Stranac
Žan Pol Sartr – Mučnina
Vlada Nabokov - Bleda vatra
Milorad Pavić - Hazarski rečnik
Italo Kalvino – Ako jedne zimske noći neki putnik
Orhan Pamuk – Zovem se crveno
Sofokle – Antigona, Kralj Edip
Šekspir – Hamlet, Kralj Lir
Anton Čehov – Galeb
Bertold Breht – Majka hrabrost
Semjel Beket – Čekajući Godoa
Luiđi Pirandelo – Šest lica traže pisca
Poeziju ću preskočiti jer se ne razumem
Мопасанове приповетке, Чеховљеве такође тај неки деветнаестовековни фазон, чемер руских сељака и свакодневница француских чиновника и сиротиње, јашта.
Иако је тема добра, људи и даље гледају да протну како су они супер начитана муда и препоручују дела невезана за УВОД у књижевност. Једино Филантропофоб дао неке адекватне препоруке. Можда још неко.
Мене ова тема интересује баш зато што сам и ја, донекле, у том истом уводном периоду свог читалачког живота, али пошто сам одмак'о од Бегинер левела, одважићу се да препоручим пар дела која су, бар по мом мишљењу, права УВОДНА и чине оно неизбежно у својим жанровима.
Свакако, човек који почиње озбиљно да чита треба да прође:
1. Џорџ Орвел - Животињска фарма. Књига сажета, порука јасна, развија се могућност препознавања метафоре и алегорије. Крај вас одушеви, одма' узмете нешто друго да читате.
2. Иво Андрић - На Дрини ћуприја. Огроман проценат људи зна за књигу, али јој даље од 40. стране нису видели к'о свиња небо. Маст рид за свакога ко иоле држи до себе.
3. Албер Ками - Странац. Ово се и читало, јер је уберкратко. Ипак, за све који нису, нек се дохвате књижице, вреди.
4. Оскар Вајлд - Слика Доријана Греја. Да не објашњавам сад, добра је књига, а Оскар кундачи.
Мог'о би још пешес да напишем, ал' ме мрзи да се не лажемо. А ако сам поновио нечију препоруку, нек опрости.
Поред ових, за после, препоручујем, од домаћих Нови Јерусалим од Борислава Пекића (неко је већ написао), а интересантна је и Књига о Милутину, Данка Поповића.
Поред наших, Шагринска кожа (Оноре де Балзак), Злочини из љубави (Маркиз де Сад) Мајстор и Маргарита (Михаил Булгаков)... све су то добра дела која вреди прочитати.
Kafka,Džojs i Prust...uvod u svetsku modernu književnost,makar osnovna dela.Mada Premeždenije-sve je naveo osnovno,ako može sve da se navede.
Jel neko pročito ovo kakva je knjiga jel vredi pročitati
http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Herper-Lee-Ubiti-pticu-rugalicu_5655/
Sve što sam mislio da navedem, već je pomenuto... Kad pročitate ovo odozgo, uzmite:
Blesav, mrtav, kopile i nevidljiv ( Juan Jose Millas) i Dopler ( Erlend LU).
Orvel- Životinjska farma, Niko i ništa u Londonu i Parizu, i, iako ja mnogo više volim ove dve, greota da čitaš Orvela, a da ne pročitaš 1984. Sve su odlične i sve drže pažnju. Prva već opisana, druga je autobiografska i savršena ako voliš likove sa margine društva, ja sam knjigu baš, 'nako, preživela, 1984. sasvim dovoljno poznata da bih je opisivala. Sad, s obzirom da mu je Haksli bio učitelj, možda te on zainteresuje, ja ga lično nisam nešto čitala, listala sam samo ''Vrata percepcije'', koja nisu baš za uvod u književnost.
Pekić- Za uvod je dobro i ''Besnilo'', malo je horor, ali odlično drži pažnju. Ali, ''Vreme čuda'' je neprevaziđeno. Svojevrsna izvrnuta biblija. Humor na nivou. Mislim da bi se otvaraču teme baš svidela.
''Paklena pomorandža''- Entoni Bridžis- verovatno je većina gledala film. Knjiga odlična i ko stvorena za početnike. Živa i brza. Ja je čitala u autobusu.
Da ne izostavim svoje Nemce, Man. ''Mario i čarobnjak'', knjiga koja nije preterano popularna, vrlo je tanacka, što s' kaže, odlično drži pažnju, a, uz malo mašte, objašnjava mnoge fenomene društva, pre svega psihologiju mase. ''Smrt u Veneciji''- malo je gej, ali je odlična. ipak, nju bi možda trebalo ostaviti za kasnije.
I, ima jedna, nako, sad se već falim kako sam načitana, ne može baš da se uračuna u klasike, ali mislim da bi za ovu publiku koja traži preporuke bila zanimljiva. ''Kosmikomike'', Italo Kalvino. Nešto između komedije i naučne fantastike. Onako, kroz smejuriju kako šta nastade. mnogo simpatično.
I da, ako tek krećete sa Heseom, onda ''Demijan'', nikako ''Stepski vuk''. Dobar je ''Stepski vuk'', ali ne drži pažnju, Demijana 'nako čitaš baš u dahu.
Kad pomenu Mana... Ko se dohvati Čarobnog brijega, nije loše da uz nju započne i neko drugo lako štivo. I lagano... Čarobni brijeg se čita godinu dana. Drukčije ne vrijedi. Il ćeš napustit, il ćeš ga spičit na silu, a to onda nije to.
Šolohovljev Tihi Don, ne preporučujem.
I zaboravih...Obavezno, GARGANTUA I PANTAGRUEL (Fransoa Rable). Neprejebiva satira!
kad pomenu Čarobni breg, to NIKAKO nije za početnike. I ja sam ga isto čitala dugo, dugooo, duuugooo. Za to vreme bi trebalo ograničiti opijanje i druge aktivnosti tog tipa, jer mož da upadneš u neke loše tripove. :)
Ako ćete Mana na početku, onda definitvno ''Mario i čarobnjak'', ''Smrt u Veneciji'', i, nisam sigurna kako beše u prevodu, ali mislim da je ''Ispovesti Tonija Kregera''.
Da, Budenbrokovi'' su meni jedna od omiljenih. Lagana za jednog Mana, ali izuzetno poučna i dobra.
Ups...da...bila prinuđena da ih čitam na nemačkom, pa malko izmešala prevode.
Чеховљеве приче, Декамерон (ако си читао у средњој, онда други том, где су приче које су неприличне за средњу школу), "Животопис пустолова по имену Дон Паблос" - Франциско де Кеведо... Ово је једино што ми пада на памет, а за шта мислим да никако не би требало да буде досадно за читање. Није напорно и држи пажњу.
Од мене доста, и превише. Мада ми није баш јасна тема, пошто ми уопште не делујеш неначитано.
Едит: Претече ме Латинче с Рујаном.