Nisi mi uvredila profesiju, ja sam samo običan računovođa. A nisam ni ja tvoju, jer sa takvim stavovima i profesorima ti i nemaš profesiju. Žao mi je što provodiš dane na fakultetu na kom ništa nećeš naučiti.
Haha.
P.S. Performans kao umetnička forma organizovano započinje 1954-e godine sa japanskom Gutai grupom - ja sam učio od Šimamotovih učenika. A pre toga je već bilo neorganizovanih akcija koje bi se mogle smatrati performansom. Tako da slobodno možeš reći svojim "profesorima" da je ta forma umetnosti starija od pišljivih pedeset godina koje su njima bitne. Popišam im diplome.
Na svetu ima tek oko 2% ispravnih profesora
pravi intelektualci znaju kad nesto ne znaju, bitno je to.
jebes ga, ne mozes uvek da imas validno misljenje. ustvari, da se ne lazemo kolko god da si strucnjak u necemu, mali je opseg u kom je tvoje misljenje vrlo validno, i mozes sebi da dozvolis da imas cvrst stav da kazes da je nesto sranje ili dobro.
jebem li ga, radio sam sa studentima na faksu, radim i dalje sad iako ne na faksu, i nikad me nije bio cim da kazem da nesto ne znam pred studentom, i stvarno tek sad ne kapiram te snobovske profe, sa kojima sam na zalost imao prilike da radim. ako ce da misli manje o meni student zbog toga sto sam mu reko da nesto ne znam, boli me kurac, njegov problem.
Ja ga ne smatram dobrim kritičarem. Vladušića nisam čitao, Peđa je recimo ok, al je još mlad... A Lompar, da, izgubio sam ga iz vida, ne kažem da je loš, ali samo zbog ličnog animoziteta. Sećam se da je širio o sebi foru (kao smešnu): šta radi Njegoš na platou ispred Filozofskog? Pa uči Luču da odgovara kod Lompara. Lepo je kad ne znaš ljude čija dela čitaš. Eto ja sam mnogo voleo da čitam Vidosava Stevanovića, a kad sam ga upoznao i skapirao da je đubre, nekako nisam mogao da ga čitam sa zadovoljstvom. Doduše možda zato što je on i prestao da piše kako valja.
Nego, eto, Hamović nije loš, al to je možda zato što sam i njega upoznao, i svideo mi se kao čovek :)
Slobodan Vladušić?
ustvari sere mi se od osoba koje se smatraju intelektualacima, i mrzim tu rec. pogotovo u oblastima kao sto su muzika, knjizevnost, generalno umetnost, pa cak i istorija i tako te stvari gde je tumacenje 80% istine, i kad malo izadjes van tog drustva vidis da to nema veze sa zivotom, da postoje i drugi pametni ljudi koji gle cuda, drugacije misljenje imaju.
mislim, ovo vidim u prirodno-tehnickim naukama, pa cenim da je 50x gore u ovim drustvenim temama.
Haha.
Moja namera nije bila da te uvredim jer nisam ni znala da se time baviš, ali pošto si ti mene uvredio namerno, žeim da ti kažem da to nije lepo, takođe, vidim da ti se naoštrenost javlja sama od sebe, možda zato što podsvesno i sam sumnjaš u to čime se baviš. Ipak, želim ti svu sreću. :)
Ok, vidim da ste me svi napali, predstavljam ovde korbač za umetnost i pratim slepo svoje profesore jadnike. Ali nije u tome poenta cele ove moje priče, umetnost treba da se stvara slobodno i ok je to, ali ne možeš tražiti od nauke o književnosti da bude slobodna niti od istorije umetnosti da bude slobodna. Ljudi rade već godinama da bi napravili sisteme i kalupe, znam da se nekima to gadi, jbg. :)
ne znam ustvari sto jedem govna, verovatno nisam procitao ni 5% knjiga o kojima se diskutuje ovde :)
Kvantifikovanje umetnosti je pogrešno načisto, umetnost ima samo jednu svrhu, a to nije koričenje i stavljanje u registratore. Slažem se i sa Valdemarom i sa Celtom u poslednje dve strane.
Sve se to svodi na 11. tezu o Fojerbahu.
Iritira snobovština Mici.
Nikako dušo moja, nikako. Da si samo kritikovala performans iz svog ugla i viđenja ja se ne bih ni javio. Paušalno ocenjivanje nečega o čemu ništa ne znaš je već druga stvar. Kao kad bi ja Celtu rekao da je fizika totalno nepotrebno sranje samo zato što nemam pojma kako izračunati vlastitu težinu.
Prema Marksu na koga si se pozvao, baza odnosno klasna borba menja svet. To je pravilo dijalektičkog materijalizma. Umetnost (filozofija, prema jedanaestoj tezi), kao nadgradnja/ideologija ne učestvuje u promeni sveta već može da reprezentuje trenutno raspoloženje klase ili dela klase koji tu vrstu umetnosti/filozofije zastupa. :)
Ipak, ja nikada ne bih rekla da je fizika nepotrebna, iako o njoj ne znam apsolutno ništa. Za performans bih to rekla bilo kada, pitam se zašto je to tako.
Znaš i sama da kod kritičara postoje različiti pristupi samoj kritici. Pogledaj šta su Skerlić i Popović mislili o Disu, ili Skerlićev odnos prema Panduroviću. To je čist konzervativzam. A za nekoga su tada Skerlić i Popović bili neprikosnoveni autoriteti i bogovi. A šta se posle pisalo o Disu? Do promene pogleda na Disa nije moglo da dođe bez promene kritičarske percepcije. Kad se okošta u akademizam i slepo drži sistema stvaranih godinama, kad se insistira na krutom formalizmu (ne mislim tu na ruski formalizam) naravno da se neće prepoznati ono što jeste umetnost.
to je ova fora:
http://blogs.agu.org/wildwildscience/files/2015/02/Screen-Shot-2015-02-14-at-6.08.11-PM.png
E pa ok, znam i da ne pričaju lompar i jerkov međusobno a i jesu nadmeni obojica... ali što se kaže, to kakvi su, to nas ne bi trebalo da zanima... da oblače, slobodan vladušić
A sa tih 50 godina distance, nemam pojma... Imaš na fakultetu u programu sigurno mnogo dela koja se nisu kristalisala toliko :)
Jasno Valdemare, nisam se možda najbolje izrazila. Nisam rekla da ne može da bude slobodna u smislu prevazilaženja mišljenja i kritičkih škola, ili zabranu novih misli i slično, ne pokušavam da budem klasicistički usmerena na samo jedno bez dozvoljavanja književnosti ili kritici da diše, zapravo mi se to i gadi. Govorim prosto da umetnici imaju tu mogućnost da stvaraju slobodno, ali teoretičari se ipak moraju držati određenih pravila svoje teorije, principa egzaktne nauke ako je teorija ozbilja, a ako se otkrije nešto novo naravno da će se kritičko mišljenje promeniti, menja se u fizici/hemiji, naravno da će se i u književnosti promeniti. Inače, 'kruti formalizam' ne postoji baš, mada sam razumela šta si hteo da kažeš, samo skrećem pažnju.
Iskucaću sada moje iskustvo sa Vladušićem, pošto mi je predavao. Retko iritantan tip...
Kontam tvoj stav Celte i jeste ispravan u neku ruku. Međutim, nije da su oni čuli ili videli jednog umetnika pa da tek tako komentarišu, većina njih su ljudi kojima se ceo život vrti oko toga što rade i šire svoje vidike trošeći na to sve svoje pare (ozb) Ovo ne potiče samo od toga što se njima to sviđa, nego su snobovi, i ne bi sebi dopustili da nemaju argumente u nekom fensi društvu intelektualaca. Njihov tako radikalan stav potiče od prirode umetnosti koju primarno izučavaju, u ovom slučaju je to književnost: kada provedeš 8 godina pišući studiju o Floberu koji je pak svoj roman pisao 15 godina, suludo ti nekako bude da neko stoji oslonjen na stube 10 sati dnevno i da se za njega kaže da je umetnik. Ako bi ta umetnost-štagod vremenom iznedrila nešto vredno pažnje, zaista ne sumnjam da bi bila ozbiljno shvaćena, ali tek kad se bude dokazala objektivna vrednost, a ne da subjektivni stav, odnosno sviđanje uzima kao relevantno. To što ti kažeš da se odbaci jer je 99% sranje je tačno, ali upravo je fora što svi mi proučavamo baš taj 1% a za ostatak se prećutno slažemo da je sranje, bez obzira što je književnost u pitanju. Problem sa performansom je što je nov pa još uvek nema taj 1%.
Upravo sam shvatila da ovo zvuči kao da se družim sa profesorima pa znam šta ko od njih misli, ali kad na katedri imaš 12-15 studenata dele su te svakave stvari, a isti profesori predaju mnogo kurseva tako da...