Koju knjigu trenutno čitaš?
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Ja majke mi ne znam zasto ja ista objasnjavam nekim tamo poluretardiranim bijelomandovima koji sve shvataju bukvalno.
Šta je bilo, jazavci? Ćutimo, a? Ako, ako.
Izvinite čika boljo nećemo više lomiti grane na vašoj trešnji
чекајући годоа
jel realno da su te banovali bukv nema ni s od spemovanja vrati se jaci nego ikad pa ako treba da se banuju na godinu dana nek te banuju
nije da te lozim
jevandjelje po luci
(za kurac me povuci hurr)
Samo da kažem da knjiga "Korekcije" od Džonatana Frenzena se čini zasad odlična. Baš mi se sviđa. Ali povelika je knjiga, ostalo mi je još dosta.
Samo da kažem boli nas kurac
https://www.cps.org.rs/Knjige/the_hebrew_origin_of_serbs.pdf
bataljuj to cus albani iliri a mi dosli sa marsa
https://nellacro.wordpress.com/wp-content/uploads/2014/11/herman-hese-stepski-vuk.pdf
Neku sto mi zes preporucio cu procitam
Konačno sam završio knjigu "Korekcije" Džonatana Frenzena. Čitao sam je sa pauzama od maja mjeseca.
Plusevi:
- jako realističan prikaz likova
- prilično realna slika Amerike s kraja 20. vijeka
- generalno vrlo živtona, realna knjiga
- situacije i okolnosti sa kojima se lako poistovijetiti
- dovoljno obimna, da ti se ureže u pamćenje i da upoznaš likove kao da ih stvarno znaš iz stvarnog života
- ima nekih prilično interesantnih epizoda
Minusi:
- pomalo naporan stil, težak za čitanje, sa možda previše opisa, detalja, nabrajanja na nekim mjestima
U svakom slučaju, treba pročitati, nisam se pokajao što sam je pročitao.
Kadiš za nerođeno dete, Imre Kertes. Čovek koji je preživeo Aušvic i odbijao da ima dete, iz razloga što mu se činilo čudovišnim da sopstvenom detetu na pleća stavi teret jevrejstva i osudi ga na život u svetu gde je Aušvic moguć. Odluka koja mu je uništila brak, i koja je i njega samog uništila u starosti kada, se, eto, zapitao da li bi bila devojčica sa pegicama ili sivooki dečak, fiks - ideja koja je počela da ga proganja i naterala ga da sedne i kopa po svom životu. Cela knjižica od 135 strana smeštena je u tu jednu noć gde sedi i presabira se. Remek - delo koje mu je, između ostalog, donelo i Nobelovu nagradu. Jezik je posebna priča jer je neurotičan, iščašen, divalj, rečenice se ponavljaju, prepliću, prekidaju na pola i na njih se nadograđuju druge misli, što delo čini pomalo teško čitljivim, ali s obzirom na to da je upravo takav unutrašnji život jednog slomljenog i poraženog čoveka koji se, pijan, ispoveda samom sebi, naracija je pun pogodak. Vredi, jako vredi.
Bravo melk, volim takve knjige, to je nešto što te onako protrese iz temelja, bavi se velikim temama.
Nema baš takvih momenata u "Korekcijama"... ovo što sam ja čitao je više neki klasični realizam, prikaz jedne američke porodice i njihovih odnosa, i pokazuje i to koliko su bliski i koliko otuđeni, koliko imaju nekih tajni, koliko im život često ide nekim nepredvidivim tokovima i zavisi nekad i od slučajnosti. Korekcije nisu "page turner", nemaju taj divilji efakt da te ščepaju, ali vrijedi i njih pročitati.
A ja inače više preferiram ove knjige kao što je ta "Kadiš za nerođeno dijete", pogotovo što je ta tema nerađanja i bijele kuge, dosta aktuelna, i meni lično zanimljiva.
Citam vukajliju i ana forum jer ne vidim da iz ikoje knjige mogu pametno nauciti ko na ova dva sajta i sto da se zamaram.Drugo je ako me neka knjiga privuce da se uzivim u nju.Istina je jedna ali ljudi su izmislili vise raznovrsnih istina kako se kretalo od srednjeg veka prema danas i zivim u potrazi za tom jednom istinom koju je znao i kmet koji je po ceo dan orao njivu volovima i kravama.
Ova je, Jovo, negde neophodna svakom muškarcu koji je zagazio u godine i okleva sa tim da ima dete, s tim što je ovo, pored "promašio sam u životu skroz naskroz a sad je kasno da bilo šta učinim" teška priča i na jedan dublji način - čovek koji je osuđen na to da bude Jevrejin, što naravno nije birao i što ne želi, menjao bi to da ikako može ali ne može naravno, a zbog toga je završio u Aušvicu kao dečak, čitava porodica mu je nastradala, mora da živi sa 1001 traumom, prezire sebe, život, sve...
Kadiš je pak jevrejska molitva za mrtve a on se moli za sopstveno dete koje je ubio, samom odlukom da ga ne donese na svet i, posmatrajući svoje postojanje kao mogućnost njegovog postojanja, samim tim je ukinuo i sopstveni život jer se kroz novi naraštaj ne produžava, a šta je drugo i mogao, jer kako da bude čudovište i rođeno dete osudi na to da bude Jevrejin u ovom svetu...Itd. Jednom rečju, zajebana sudbina i život u pičku materinu. Ono, nagonsko NE na pomisao da ima dete, NE, ne dolazi u obzir, jer kontranagoni su zamenili prirodne i zdrave nagone i on je suštinski već izmenjen u samoj srži kao ljudsko biće.
"Obojena ptica" od Kosinskog je takođe krajnje upečatljiva, mada i sama čudovišna (poput ptice koju dokoni seljaci uhvate, ofarbaju i puste je na slobodu, ova odledi natrag u jato međutim druge ptice je smesta ubiju, jer je ne prepoznaju kao svoju). Jebena jako jevrejska sudbina, kako god okreneš.
Паоло коељо алхемичар
Kako se kalio čelik ★
Trenutno čitam "Čovek u visokom dvorcu" Filipa K. Dika ako ikog zanima :)