Koju knjigu trenutno čitaš?
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Bavim se ludacima i prestupnicima, ponekad sretnem i nekog normalnog. :) Pravo, najčešće.
E, nisam, to mi je sledeće na spisku! Jedva čekam da počnem. Primećujem da je sjajna. :)
Kako Justin Popović može da piše naučni rad o Dostojevskom? Bahtin piše naučni rad o Dostojevskom, a Justin Popović je ono što mu prezime kaže.
Ми људи живимо у свету двоструке реалности: физичке и духовне. Шта је то физичка реалност? – Материја. А шта је материја? Има данас физичара који тврде да материја, уствари, не постоји; постоји само нематеријални праелектрони и фотони. А духовна реалност, шта је то? – Душа. А шта је душа? Нешто непосредно дато нашем бићу, нешто чему не знамо ни суштину ни облик.
Ovo nije nauka, gospodo, ako smem da primetim.
За једног правника имаш добар правац кретања, што се књига тиче, за остало не знам... Еко је стварно један аксиом квалитета, када кренеш да читаш има да се увериш, ако ниси ништа читала од њега.
E, nisam. Ne radimo baš naše kritičare, moji profesori ih ne cijene, pa su u zapećku negdje, uglavnom Ruse radimo :)
Достојевски као пророк и апостол православног реализма
Достојевски о Европи и Словенству
Filozofija i religija F. M. Dostojevskog едит
Ја знам за два рада, прочитај ако ниси, један је радио као дипломски.
За Бахтина знам то сам радио, Полифонични роман, Проблем поетике Достојевског.
Eko, preporuka:
1. Ime ruže
2. Baudolino
3. Praško groblje
3. Ostrvo dana pređašnjeg
1. Istorija lepote
2. Istorija ružnoće
3. Umetnost i lepo u estetice srednjeg veka
Klatno je smor.
Ne znam ni ja za ostalo. :) Jeste, erudicija i umetnost, čitala sam kao lektiru.
Каним се да читам Прашко гробље чуо сам да је одлично.
Колико сам ја приметио ти радови се воде као научни, сада ја да исправљам криве Дрине немам времена, узалуд.
Достојевски о Европи и Словенству
Ја знам за два рада, прочитај ако ниси, један је радио као дипломски.
За Бахтина знам то сам радио, Полифонични роман, Проблем поетике Достојевског.
Ja studirao književnost, pa mi nekako na kritiku Dostojevskog ima monopol Bahtin. Justin Popović ga ne uzima kao književnika, a ja volim da se na književnost gleda kao na književnost, bez nekih dodatnih poučitelnih momenata. Iz Dostojevskog možeš da isisaš ideologiju kakvu hoćeš, naći ćeš fašizam, Ničea, komunizam, hrišćanstvo, carizam, panslavizam, ludilo, mazohizam, sto raznih sranja, i to sve nekoherentno, ali ako ga gledaš kao pisca, dobićeš jednu blistavu pojavu. Priznajem da je čitanje njega u mojoj mladosti izazvalo pojavu kulta patnje kod mene, trebalo je da ga čitam malo stariji... Jebi ga, keva mi branila, a ja je nisam slušao... Zamisli.
Čitaj, genijalno je. Naravoučenije: kako su nastali Protokoli sionskih mudraca (ops, spojler)...
"Upotreba kompleta za rušenje KR-2 i KR-3 u diverzantskim dejstvima"
(Biblioteka "Pravila i udžbenici")
Autori:
Dragan Joksimović, pukovnik
Radoslav Rajić, pukovnik
Pantelija Mandić, potpukovnik(dipl. ing)
----
Opušta me posle stresnog dana na Vukajliji...
1. Ime ruže
2. Baudolino
3. Praško groblje
3. Ostrvo dana pređašnjeg
1. Istorija lepote
2. Istorija ružnoće
3. Umetnost i lepo u estetice srednjeg veka
Klatno je smor.
Započela samo Ime ruže jednom. Hvala.
Само сам поменуо Јустина, јер сам скоро читао неке фрагменте и веома сам свестан да то не може да се пореди са Бахтиновим радом у вези са науком о књижевности, мислим да би било смешно размишљање о поређењу те врсте.
Ја сам Достојевског читао исто као младо чедо, а моји нису имали увид у то, мада су из ове перспективе гледано требали.
Валдемар јеси ли читао Граса, ако јеси реци неки кратки суд, пошто смо колеге а мноштво њих није читало?
Baudolino je odličan. Počinje realističkom i smešnom pričom o doživljajima malog dečaka u doba Karla Velikog, a završava se urnebesnom parodijom srednjovekovnog romana. Mislim, većina ljudi koje znam rekla je WTF, ali ja sam se kidao od smeha kako je roman išao kraju, ne zbog sadržine, već zbog toga kako je sam pisac postupao prema svom romanu.
Što se toga tiče, treba čitati Vladimira Sorokina. Toliko je užasan prema svojim delima i likovima da to već prelazi u domen jeze. Poslednja Marinina ljubav... Čovek koji započne roman u fazonu Solženjicina, patnja, tuga, metafizička pitanja, a završi ga u stilu izveštaja dvaespetog kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a u toku romana junakinju degradira od liberalne travopušeće sovjetske polulezbejke do udarnice radnice koja doživljava duhovnu transformaciju kroz zaljubljenost u radnika udarnika, i da ironija bude veća, to se dešava negde 1989. godine, ali stil se menja kroz tok romana, tako da od modernog izraza ide natrag ka socrealizmu... Nikad viđeno, genijeeeeeee!!!
Čitao sam, ali mi se nije nešto zalepilo, čitao sam pod moranjem, spremao sam svetsku na brzinu, pa sam progutao i to... Samo mi je blago pozitivan utisak ostao. Ne znam šta da ti kažem, vraćao sam se posle npr. Manu, Traklu, Hajmu (da pomenem samo omiljene), al valjda će i Gras negde ponovo isplivati.
EDIT: Limeni doboš.
EDIT EDIT: Austrijanci su mi isto Švabe :)
Тракла имам негде на памети да га читам, Мана није потребно коментарисати, читао са скоро пар књига од Бела, онако није лош.
Мени је Лимени добош нешто невиђено у светској књижевности, иако знам ту његову позадину СС дивизија и те форе увек размишљам је л' тај роман рађен у словенском или германском духу, мени прекреће на словенски. Иначе мени је тај Гдањски циклус : Мачка и Миш, Лимени добош и Псеће године јако добар. Ако пронађеш времена баци око мало озбиљније, мислим да има ту квалитета.
Да, пошто имам ту навику препорука ван Немачке, мада верујем да си то већ нешто закачио, ако ниси, узми Жида он ми је једна чудна фигура.
Trakla: na dupe pasti! On je kao podivljali Rilke, nemački Rembo i Majakovski, samo sto puta bolji. Evo, kad smo kod Švaba, probaj da čitaš Muzila, Broha. Malo ti više treba snage i koncentracije, jer ubiše stilom, ali isplati se, veruj mi! I još od modernih, obrati pažnju na Kristofa Ransmajera, uzmi Metamorfoze, ili Užasi leda i mraka... Jeza, lepota. Ima i jedan roman napisan sasvim u stihovima, mislim da se zove Leteća planina. Ajd da ne smaram više.
Ma ne smaraš, za Broha znam, za Muzila i Ransmajera ne, ima vremena još sam mlad tek su mi 22, biće dana, notirao sam. Volim Švabe onako istinski, Brehta kao rođaka... znam sad gde da se obratim za neku preporuku.
Još jedna preporuka i stajem Ostrvo pingvina Frans, već sam davao ovu preporuk, stvarno mi je Frans odličan.
Nemoj da od Muzila uzmeš prvo Čoveka bez svojstava, ubiće te skroz, ja sam ga pročitao iz trećeg puta... Uzmi prvo pripovetke, kad stigneš do toga. A što se tiče Anatola, nije loš.