Kako se meri površina nepravilnih oblika?
Rekli o sajtu
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Математичари никад никакву примену не знају.
4 године проучавају суву математику, већина њих се никад не заинтересује за примену тога што учи. Математику по школама треба да предају инжењери.
pri cemu ovaj metod gore nije tacan, i dobar je za priblizno kruzne i krompiraste oblike
najbolji je seckanje povrsine prvo na vece pa kako se dodje do granica manje i manje kvadratice.
Бруце, Целт је хтео нешто друго да каже. У атласу не изгледају све земље како треба због тога што су меридијани развучени да би се уклопили у 2Д раван. Је л' тако?
4 године проучавају суву математику, већина њих се никад не заинтересује за примену тога што учи. Математику по школама треба да предају инжењери.
na jebenom elektronskom fakultetu su me ucili matematici profesori i asistenti sa matematickog fakulteta, kojima sam hteo da nabijem sestar (onaj sa table) u glavu koliko nisu bili svesni primene onoga sto tupe i koliko nisu znali da potenciraju ono sto je bitno.
tek kad je poceo da predaje profa koji je zavrsio elektroniku, poceo sam da kapiram zasto je matematika bitna i sta je tu bitno.
do detalja tacna konstatacija dzimiks.
Џими, да, али то на мањим размерама не долази толико до изражаја. Исто тако, постоји сијасет различитих пројекција, неке су као када сложиш кору од поморанџе на равну површину
postoji projekcija koja se trudi da drzi povrsine istim, ali ne moze da se prikaze u pravougaonom obliku kao ona sto smo navikli.
mollweide je takva:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Mollweide_projection_SW.jpg/300px-Mollweide_projection_SW.jpg
EDIT:
i kao takva, ona se koristi za racunanje povrsina.
Да, то је тачно. Али кад већ поменуше Русију -- она је добар пример земље која не изгледа реално у атласу, већ само на глобусу или Гугл еартх-у. :)
i kvadrat na projekciji nije kvadrat kao na papiru nego ima krive ivice.
Pa da, aj probaj da sračunaš površinu Čilea tom metodom. :)
Pa verovatno na sličan način, samo što im je trebalo mnogo više vremena. Pretpostavljam da je najlakše izdeliti površinu na sitne kvadrate, kao što smo već svi rekli. Integraljenje je inače, upravo to, samo što su kvadrati infinitizemalni, ali ovde ne bi bilo potrebe za tom preciznošću.
Зато што углавном гледаш карте (значи, већину карата) код којих центар Русије није у средини мапе, тако да је неизбежно да она буде извитоперена. :) Кепителизм.
Да, има она верзија (мапе света) што је форсирао Вили Брант. На њој се Европа једва види. Та као верније приказује изглед ове наше плоче.
najidealnije je da se centrira ono sto se meri na projekciji (da ne bude u sredini afrika nego npr, Brčko), pa se meri pri čemu se uzimaju drugačiji oblici kvadrata kako se udaljavaš od centra.
softverom je ovo pis of kejk napraviti.
Kontam ja Džimi, zato sam se i ogradio na ovakav način - davno beše kad sam ja nešto radio što se tiče matematike, ali ćale mi je bio profesor nacrtne geometrije pa me sa ovim zajebancijama gnjavio pola života...
Ubaciš državu u okean i za koliko se metra potigne more tolika mu zapremina, pa pomoću zapremine odrediš površinu.
Jao kako sam pametan ^^
Офтопикујем. Неки грк је пре две иљада година измерио пречник земље помоћу штапа. Шта мислите како је то урадио? Дакле, имате штап, измерите пречник.
Nesto sa senkom?
Јесте, сенка је битна...
Ератостен је у питању. Чак је израчунао даљину земље од сунца. Јеботе.
Sad gledam clanak o njemu na vikipediji i vidim da je obim izracunao pomocu nekog bunara. Za to sam pre cuo, ali za stap ne.
without leaving Egypt. Eratosthenes knew that on the
summer solstice at local noon in the Ancient Egyptian
city of Swenet (known in Greek as Syene, and in the
modern day as Aswan) on the Tropic of Cancer , the sun
would appear at the zenith, directly overhead (he had
been told that the shadow of someone looking down a
deep well would block the reflection of the Sun at
noon). He also knew, from measurement, that in his
hometown of Alexandria, the angle of elevation of the
sun was 1/50th of a circle (7° 12') south of the zenith
on the solstice noon. Assuming that the Earth was
spherical (360 °), and that Alexandria was due north of
Syene, he concluded that the meridian arc distance
from Alexandria to Syene must therefore be 1/50 =
7°12' /360°, and was therefore 1/50 of the total
circumference of the Earth. His knowledge of the size of
Egypt after many generations of surveying trips for the
Pharaonic bookkeepers gave a distance between the
cities of 5000 stadia (about 500 geographical miles or
800 km ). This distance was corroborated by inquiring
about the time that it takes to travel from Syene to
Alexandria by camel. He rounded the result to a final
value of 700 stadia per degree, which implies a
circumference of 252, 000 stadia. The exact size of the
stadion he used is frequently argued. The common Attic
stadion was about 185 m, 9 which would imply a
circumference of 46,620 km, i.e. 16.3 % too large.
However, if we assume that Eratosthenes used the
"Egyptian stadion" 10 of about 157.5 m, his
measurement turns out to be 39,690 km , an error of
less than 2%