Da budem iskrena, ja se radujem veoma često. Naravno, nikada mi nije drago kada neko ima viziju koja se ne ostvari, a kul je lik. Ali kada neko mene podjebava kad mi se nešto loše desi, pa mu se to kasnije samo od sebe vrati, meni je to kao injekcija sreće. Ja sam makar iskrena i priznajem to, ali većina ljudi koje sam pitala žestoko poriču bilo kakvo radovanje tuđoj nesreći. Budući da mi je to bilo malo sumnjivo, da vidimo šta ljudi kažu ovde, pod maskama :)
Recimo da me i nije osobito briga šta neko tamo radi al mi uglavnom prija kad smrad najebe, osobito ako je pritom meni radio o glavi. Suvi endorfin.
Кад се такмичим с нечим у нечему, па кад га добијем на кењажу (дакле није имао среће, што је несрећа), онда се радујем и чак га подјебавам.
Iskreno, naj, najiskrenije, ne radujem se ničijoj nesreći, ali ako se dogodi nekoj smradini, nebitno da li ga poznajem ili ne, konstatujem da je svako krojač svoje sudbine i da na kraju krajeva zasluži ono što mu pripada.
Nadam se da ovde ne pričamo o bolestima, koje ama baš niko nije zaslužio...
Mene u suštini boli kurac jerbo nisam sposoban da nekog mrzim , čak i prema Amerikancima osjećam samo prezrenje. A ako je neko meni učinio lošu stvar , i onda mu se to što je uradio vrati sa kusurom.. E onda sigurno nisam tužan.
Ja volim da podjebavam ljude iz čista mira, ali ne i nakon nesreće, tj. da dodajem so na ranu, to mi je nisko nekako. Ako mi je drago, sačuvam to za sebe, nije baš poželjno imati status tuđonesrećoradovača.
- S
Ček' da vidim...
LOCK!
- S
Au jebote, koji osećaj.
- S
Ništa onda, nastavite. :)
- Nadam se da ovde ne pričamo o bolestima, koje ama baš niko nije zaslužio...
- S
Čime su to oni zaslužili bolest?
Ajde bre...
Nemoj ni odgovarati, otići ćemo u spem sa temom.
Nadam se da ovde ne pričamo o bolestima, koje ama baš niko nije zaslužio...Hahahah, jesi sigurna?
Ја се уздам у космичку правду. Једном ме лик јурио сатаром и после петнаестак секунди је сјебао неко стаклено говно које му је пало на вуглу.
E, jebi ga Šerloče, šta sad uvlačiš zločince u priču? Valjda ne širimo toliko. Ali svejedno, mogu da osećam prema njima gađenje i prezir, ali da mrzim...od toga nemam baš ništa osim gorčine koja bi se u meni skupila. Nikakva vajda.
Hahahah, jesi sigurna?Hahahaha. Jesam.
Nadam se da ovde ne pričamo o bolestima, koje ama baš niko nije zaslužio...http://www.zvornikdanas.com/wp-content/uploads/2011/11/zvornikdanas-boris-tadic.jpg
http://tracara.com/wp-content/uploads/2011/05/milan-mladenovic.jpgJa se inače radujem samo ako neka nesreća zadesi nekog na koga sam ljubomoran! ostali me ne pogađaju nimalo
- S
Okej, mržnja, netolerancija, itd, itd...
Nema od ovoga ništa.
Koliko se radujete tuđoj nesreći?