S tim da se ipak titula diplomiranog devalvira, pa sad čak i nakon 4 godine, i titule bečelora i diplomiranog, ne možeš raditi neke poslove koje si prije mogao kao diplomirani.
Ovo sam postovao samo iz tog razloga što ima puno prijava diplomiranih ili profesora engleskog, srpskog itd, na konkurse za rad po školama na radno mesto nastavnika, a nemaju MASTER, naravno koji su upisali fakultete nakon gore navedenog datuma( 10.09.2005). Oni se u startu odbijaju, osim ako im direktor nije u srodstvu :)
Tako da, svi koji planiraju da jednog dana rade u školi, moraju na svojim fakultetima da završe master. Fakulteti inače izdaju četvorogodišnje diplome...ali to ne vredi za rad u osnovnom obrazovanju, a ni u srednjem.
Ako je neko upisao po starom programu, dovoljno je da bude diplomirani...
To kaže Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Izvinjavam se na oftopiku...
Nisam dosad ni uviđao do koje mjere je zapravo titula diplomiranog devalvirana po novom sistemu.
Šarlo tebra rođeni jel to tako i kod nas u Bosni?
E sad se i ja izvinjavam na oftopiku, ali mi nije jasno zašto je neophodan taj master da bi neko predavao u školi... Koliko ja znam, osnovne studije na Filološkom su oduvek trajale 4 godine i sa zvanjem diplomiranog nakon te 4 godine mogao si da predaješ u školi. Čemu sad ta 5. godina? Kao da će nas na masteru prosvetliti i naučiti nečemu bez čega nećemo moći da predajemo petacima, recimo... Da, kako da ne.
Ја не знам ништа о америчком школском систему, па вас не бих даље спемов'о.
@forget-me-not
To je pitanje za ministra prosvete...Ali mora u diplomi da ti piše master, posle navedenog datuma upisa studija, ako želiš da radiš kao nastavnik u školi.
@DjordjeSr
Stvarno ne znam za Bosnu, druga država drugo zakoni...
Svašta... Čula sam za to i pre, ali niko nije znao sigurno da mi kaže...
Pre 3 meseca nam je stigao dopis u školu od načelnika školske uprave sa ovakvim tumačenjem. Jednostavno, pre toga direktori škola su se pravili blesavi ili nisu znali da protumače zakon, tako da je to sada kristalno jasno.
Ово је велика грешка. Управо сам за то да се што више дискредитује факултетска диплома јер је реално го курац. Не причам безвезе. На сваком факултету имаш масу људи који заврше у року, и чак са веома високим просеком, али веровао или не, понесу јако слабо знање. И то нема толике везе са системом. Чак нема везе ни са факултетом и градивом. Увек имаш јако велику групу људи која све што може да се научи напамет учи напамет. Пролазе испите, а након пет дана не знају ништа. И увек то може да се ради. Е исти ти људи заврше факултет и очекују врхнски посао.
Посао би требао да добије онај са бољим знањем, а факултет да буде само плус.
Немам сад времена да причам много о томе, моћи ћу детаљније све да кажем тамо у четвртак-петак.
Baš to i pričam jebogati, trenutno je sve to go kurac jer je prilagođeno masama i velikom protoku ljudi, samo štanc. Pod "super" varijantom mislim da se uradi kako spada, da pravimo stručnjake a ne diplomce, da se usavršava tokom studija u saradnji s ovo mali firmi što i dalje operiše, da se mladima pruži neko iskustvo, da se s njima individualno radi. Ovaj sistem sada deluje kao da ga je neko pravio iz čiste zajebancije, neki jako, jako dobar troldžija.
Јер је један од показатеља развијености земље број високообразованих. Кој ће нам толико образованих стручњака па да раде послове за које су преквалификовани? Држава гура да би ситуација на папиру испала добро, а ови мамлази поједоше буџет, а ем што нема посла за толико ускостручног кадра, ем што већ рекосте, имају диплому, а немају знање.
Ово је небулоза пуштена у промет у источном блоку за време хладног рата, то како је просечан Амер затупаст у односу на просечног Чехословака, Југословена, Руса и сл. То је можда раније, макар што се тиче Југославије, и могло да пије воду, јер су југословенски факултети били неупоредиво бољи од ових данашњих, српских, типа београдски ЕТФ је био осамнаести у свету по квалитету наставе, данас је петстоти.
Углавном, много ми иде на курац то самообмањивање Срба да су образованији од Американаца. Већина њих као главни аргумент наведе овај клип:
http://www.youtube.com/watch?v=fJuNgBkloFE
Као да необразованих људи нема свуда по свету, а поента оваквих емисија је управо да се нађу они који су најглупљи.
То није баш истина. Пре свега, постоје слабије рангирани и боље рангирани колеџи. Ови први мање коштају, а потребно је и мање знања и активности у средњој школи да би се уписали, касније се слабије вреднују приликом запошљавања. Да ли сте се икад запитали кад видите у америчким филмовима због чега имају гомилу ''клубова'' у средњој школи (типа debate club, sports club, science club) и упињу се да се ту ангажују максимално с разним активностима, па се многи кандидују за student body president и јако им је битно да победе, јер то улази у CV и веома се вреднује приликом аплицирања за факултет. Једноставно, ако немаш кинту, а желиш на факс, мораш да подгрејеш столицу и да покажеш да си се бавио нечим креативним што може да ти буде плус за време студија.
Да, ако поредиш њихов уџбеник за основну школу и наш за факултет.
Везе с везом. Чисто илустративно, да би се уверио у ригорозност на њиховим факултетима, рећи ћу ти да те код нас избацују с испита кад те ухвате да преписујеш, евентуално те суспендују на годину дана да не можеш да полажеш испите. Тамо те моментално избацују с факултета, задржавају школарину, а у биографију ти улази податак да си преписивао, па ћеш следећи пут моћи да упишеш курац од факултета, нико те неће узимати за озбиљно.
Већина након факултета одмах ради стажирање (internship), то се или не плаћа, или се слабо плаћа, али се стиче потребно радно искуство, па после тога, кад добијеш препоруке, можеш да се запослиш. Иначе, свако радно искуство се много више цени него овде.
Oni Ameri koje ja poznajem (priznajem da je u pitanju jednocifren broj) lično se savršeno uklapaju u moju izjavu. Doduše, ja sam školu završavao u Jugoslaviji i učio sam koliko mrkog uglja i lignita proizvodi Teksas, možda je danas drugačije - niti znam niti se nešto borim da saznam.
Ne znam gde si se ti školovao ali ovo nije istina, kod mene su znali nekad i da ti se namršte i zaprete ti prstom.
Што се ЕТФ-а тиче, не можеш да дипломираш док не одеш на неку стручну праксу која носи одређени број бодова. И у ово сам сигуран, то јест, нисам сигуран само за један модул (смер), за све остале јесам. А што се самог РТИ-а тиче, на који ћу ја ићи, имаш пун курац пројеката/задатака, то јест озбиљно се бавиш програмирањем и током студија, али опет, и то је подлежно глупостима, и поента је да право знање стекну само они који хоће да стекну то знање, а не сви, ма колико добар просек имали. Не знам за остале факултете. Није сам систем толико лош (опет понавњам, макар код нас на ЕТФ-у, а верујем и на осталим техничким), колико људе боли курац да се удубе у материју коју изучавају. Али буквално УДУБЕ.
На ЕТФ-у кад те избаце са испита због преписивања пишу пријаву и мислим да не можеш да положиш испит писмено како се иначе полаже него мораш поред тога и усмено да полажеш, а каквих ликова имамо, не чуди што сваке године можеш да видиш масу ликова пријављених за колоквијуме са индексом старијим него што сам ја, ти, или још доста људи одавде.
Reme, ETF je entitet za sebe :) Kod vas su možda malo rigorozniji, ali na ostalim čisto sumnjam... Ja sam jednom sedela na galeriji u Sali heroja, odnosno u tom našem amfiteatru, nije bilo mesta i moralo je nekoliko nas da se pentra gore i ja sam odatle videla koliko ljudi prepisuju. A ovi dežurni profesori pričaju međusobno, piju kafu i tako, nikom ništa. Naravno, nikakvog sankcionisanja nije bilo, a ocene devetke i desetke.
Mene su deset puta vatali sa puškicama na ispitu i samo ih uzmu i to je to.
A i inače dosta lako se prepiše...ja sam na privatnom
moja sestra je npr u završila psihologiju, 3 godine i ima bečlelor diplomu je ali ne može raditi kao psiholog jer nije diplomirani psiholog
može samo raditi kao pomoćnik pri radu
To znači da se naš sistem približava američkom. Međutim, to je baš tako kako ti kažeš samo na onim fakultetima gdje je Bolonja sprovedena po sistemu 3+2. Međutim, tamo gdje je 4+1, ti si poslije 4 godine diplomirani, a 5. godina je master. Nakon četiri godine, dobijaš i, za naš sistem novu titulu bečelora, ali si i diplomirani. I možeš da radiš većinu poslova koji se s tim faksom rade, osim onih poslova gdje je prije trebao magistarski, doktorat, specijalizacija ili nešto tome slično.
Tako da čini mi se, kod nas je na većini fakulteta još uvijek 4+1 i bečelor sa 4 godine je skoro jednak nekadašnjem diplomiranom, i razlikuje se od bečelora sa 3 godine.
A po starom sistemu, nije bilo bitno koliko traje faks, ti si kad ga završiš postajao diplomirani i otvarala ti se mogućnost za većinu poslova koji traže taj faks.
E sad što se tiče medicine, ona npr. u R. Srpskoj traje 6 godina i ti postaješ "doktor medicine", ali to je više naziv zanimanja, a ne titula ravna doktoratu. A tek kasnije možeš da doktoriraš.
A u Americi, koliko sam skonto, prvo završiš neki koledž, pa tek onda medicinski faks, ali kad to sve završiš, ti si valjda odmah u rangu doktora nauka, dakle kod njih titula doktora medicine je jednaka doktoru nauka, a kod nas većina doktora medicine nije niti će ikad doktorirati.