Pitajte granjku
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
А како знаш да је твој народ у праву? И да ли мислиш да некад треба ићи против интереса своје државе и народа, вере или било чега? Не мислим на борбу само као контру неком ирационачном злу или "реалном" непријатељу, типа нацистичкој Немачкој. Него на пример, да нека држава крене да сруши власт код нас и уведе бољи систем морала и друштва, вере или чега год. Да ли би и тад непоколебљиво и без размишљања био на страни свог народа или би размислио о томе око чега је сукоб и која страна је боља?
Kakva je razlika između nauke i vere i šta misliš o toj problematici u društvu i prirodi uzevši u obzir da je čovek kročio na Mesec, ali isto tako i da ljudsko telo izgubi nekoliko desetina grama pri umiranju?
- Разлика је у приступу и методологији. Наука се труди да буде егзактна, бави се мерљивим стварима, све испитује, проверава, бележи, окренута је природном и материјалном. Вера се труди да буде духовна, ретко се бавим било каквим мерењима, њени појмови су неопипљиви, мистични, тичу се нематеријалног и натприродног.
Сликовито, наука се бави хардвером, а вера софтвером. Заједно могу да помогну да човек функционише боље.
Проблематика коју спомињеш постоји од када постоји и људски род. Неки је реше тако што одбаце науку или религију, неки просто помире завађене стране, неки искористе најбоље од оба... Све зависи од људи.
Није ти добра аналогија, јер тај "софтвер" који је у овом случају свест, морал и емоције, могу да фунцкионишу без вере, у неким случајевима и много боље, јер као врхунац узимају хуманост и истину, а не догму и припадност религији. Друго, софтвер у електроници постоји. Струја, електромагнетно зрачење и пренос енергије и података итекако постоје у реалном свету, апсолутно су физичке појаве и о њима наука све зна. Вера и спиритуалност немају то. Вера нема монопол на морал и емоције.
Грањка, можеш ли објаснити разлику између планова и жеља, будући да интроспективно сагледаваш себе и свој живот сваке недеље?
План је стратешки приступ у координацији јасних акција са циљем да се постигне одређени резултат у будућности. Тај резултат је ЖЕЉА коју смо дефинисали на јасан начин. Када знамо шта желимо, план постаје детаљнији и јаснији, а активности лакше.
Хоћу да научим јапански? Зашто? Где? Када? Колико? Ето плана. Што је жеља реалнија, то је и план реалнији, као и његова реализација.
Заборавих да напоменем: никако не треба живот НАБИТИ у план. Живот не трпи много ограничења. Али, ако човек плански сваки дан ради оно што жели да би постигао још веће циљеве, онда тај живот може постати заиста драгоцен. Дакле, не да живот постане војничка обука, већ да се живи са страшћу уметника који вежба своју пасију до перфекционизма. Не зато што то тако треба, већ зато што он то жели и зато што је то смисао његовог живота.
Треба бити опрезан када је у питању алтернативна, али и званична медицина. Данас мораш да имаш препоруку за водоинсталатера, а камо ли за лекара. Пун је свет шарлатана. Духовност медицини није потребна оног тренутка када пацијент умре. Дотле, паметни медицинари поштују и дух човека, јер такви знају да духовно стање пацијента некада значи више од правилне и правовремене терапије. То такође не значи да не треба ићи код лекара, већ да треба приступити свеобухватном излечењу људског бића. Многе болести модерног доба су пре последица духовне болести, него телесне.
Идем увек од претпоставке да ако су ме задужили за неки посао, сигурно су то урадили јер сам за исти квалификован. Веруј ми, после историјског искуства у Хрватској и на КиМ, не би било добро да мени дају тај задатак. Искрено кажем да нисам за тај посао.
Sad si se otkrio u svom trolstvu :) Pozdrav, carino!
Da li reći bolnu istinu ili belu laž? I generalno me interesuje stav koji ljudi imaju ka laži, u ovom slučaju ti.
Не могу ја да лажем тебе, већ само себе. А ко лаже себе, тај је у великом проблему. Лаж скине терет одговорности и борбе са мене у тренутку непријатности, али проблем остаје да се решава за касније. Касније не само што морам да решим тај проблем, већ морам да објашњавам и што сам лагао у вези са истим. Када једном неко у мене изгуби поверење, како ћу га повратити? Тим чином особа више нема никакав углед и утицај.
Болна истина може да се каже на више безболних начина. Ако је истина заиста потресна и болна, велике су шансе да ће особа одбити да поверује у њу ако саговорник нема правилан приступ у њеном изношењу.
Шта ти мислиш о белим лажима? И шта ти је било најтеже да саопштиш некоме?
Granjka druže, nemoj više postovati na ovoj temi, to je sve plan ovog moderatora da ti skrene pažnju sa ostalih tema da se on može kurčiti i prosipati pamet, dok tebe ovjde zatrpavaju glupostima.
Поента ове теме је да овде пишем и смарам, уместо да то чиним на осталим темама. Тако је свима боље. И као што рекох, ово је релаксирајућа терапија необавезних питања. Овде ретко ко долази да се свађа. То је већ велики напредак.
То је само покушај аналогије, не треба схватати дословно. Догму вере су многе идеологије замениле својим манифестима, а припадност религији замениле припадношћу партији, раси, економији, савезу, па и култури.
Тачно је да вера нема монопол над моралом и емоцијама, као што то немају ни хуманизам ни ``истина``, па ни наука. Уместо што се такмичимо да докажемо да су теисти глупаци, а атеисти ђаволи, било би боље да се удружимо да решимо заједничке проблеме.
Занимљиво је то што сам потпуно уверен да би за једним столом могли да нађемо у сасвим пријатном ћаскању Буду, Исуса, Вишну, Мухамеда, Теслу, Дарвина, Моцарта и Перу Ложача. Они се не би тукли. Али они иза њих који не схватају њихове поруке и нису сазрели... па... знамо већ шта би они радили.
Kako si razumio stav elejske škole o Ahilu i kornjači, tj. aporiju o kretanju?
Bele laži su nužno zlo, pre ću izvrnuti istinu i ublažiti time gorku istinu.
Ženi, da smo izgubili dete, slagao sam i rekao da je Bog tako hteo.
Тачно је да вера нема монопол над моралом и емоцијама, као што то немају ни хуманизам ни ``истина``, па ни наука. Уместо што се такмичимо да докажемо да су теисти глупаци, а атеисти ђаволи, било би боље да се удружимо да решимо заједничке проблеме.
Занимљиво је то што сам потпуно уверен да би за једним столом могли да нађемо у сасвим пријатном ћаскању Буду, Исуса, Вишну, Мухамеда, Теслу, Дарвина, Моцарта и Перу Ложача. Они се не би тукли. Али они иза њих који не схватају њихове поруке и нису сазрели... па... знамо већ шта би они радили.
Мењање верске догме неком идеологијом је претварање идеологије у веру, што опет значи да је главни приблем вера, вера у нешто иако постоје докази да није тачно или не ваља. Као што на пример ни либертаријанци ни комунисти неће да одступе од својих идеологија ни макац. Друго, ово за миран разговор стоји, али нисам сигуран колико би се они сложили око уређења друштва. Имам и ја пријатеље различитих мишљења и сви имају, али кад је у питању расправа о политици или вери, ретко се заврши без жестоке расправе, скоро свађе, па одлучимо да баталимо.
JAS
Kako si razumio stav elejske škole o Ahilu i kornjači, tj. aporiju o kretanju?
- Нисам упознат са темом.
deky_aod
Шта ти мислиш о белим лажима? И шта ти је било најтеже да саопштиш некоме?
Ženi, da smo izgubili dete, slagao sam i rekao da je Bog tako hteo.
- То је већ била велика морална дилема. Ако је она верник и разуме те ствари, онда је ниси лагао. Ако није и не верује у то, онда јеси. Нисам у тој ситуацији, али мислим да је хришћанима лакше да сваре смртне ситуације, уколико искрено верују у васкрсење и у то да је Бог Отац допустио и да Његов Син умре. Но, такве трагедије ретко ко може да схвати, прихвати и разуме. Извини за питање и тему.
Луди Чак Већина великих учитеља/богова (Буда, Вишна, Христос, Конфучије, Мухамед) су своја учења усмеравали на појединца, пре него на друштво. Сва се заснивају на томе да човек прво исправи себе. Неки мисле да имају позив да проповедају другима, па чак и да уређују друштва. Жалосна је истина да нема верских друштава, већ само племена и народа која су у једном тренутку била религиозно или идеолошки обојена. Најчистија верска друштва (монашке заједнице, јеврејски кибуци, Амиши) су малобројна и никада нису порасла у толиком броју да би се могла назвати народи. За њих је пак типично да мирно живе, мирно умиру и не петљају се много у туђа посла и не исправљају свет. Опомињу, али се ретко мешају.
Управо зато верске заједнице прописују догме, јер шта радиш када нпр. неки верници почну да верују на погрешан начин или у погрешне ствари (убијање у име вере, крађа, насиље)? То раде и политичке партије. Модерна дрштва намећу правила која су у суштини чврсте, радикалне догме, али нису тако брзе и директне као средњовековне. Суштина им је иста, само манифестација различита.
Valdemar
Идем увек од претпоставке да ако су ме задужили за неки посао, сигурно су то урадили јер сам за исти квалификован.
Sad si se otkrio u svom trolstvu :) Pozdrav, carino!
Зашто још увек тврдиш да сам трол? Ако ћемо да се вређамо, ајде некако лепше.
Granjka čovječe jesi ti realan?
Jebote, da l' je ovo tema "Neka Granjka pita Valdemara"?
Nisam hteo da te vređam, samo iznosim svoje mišljenje, u pozitivnoj atmosferi otvorenog razgovora. Svako ima pravo na mišljenje koje ne smeta Državi i Narodu, i nadam se da moje mišljenje da si trol ne preti značajno nacionalnim interesima i bezbednosti. Sad mi je lakše. Pozdrav!
Заправо, овде грешиш Чакец. Наука о њима не зна ништа. Отприлике, све ти се заснива на томе да наелектрисања постоје. Ми не знамо зашто силе између наелектрисаних честица постоје, али знамо да постоје. Не знамо узроке.
А струја ти је последица. Суштински, не знамо ништа.
Само због једноставности се говори да је сила између две наелектрисане честице последица њиховог наелектрисања. Не постоји други разлог. Дакле, немогуће је објаснити ту појаву. Тј. вероватно би добио Нобелову награду кад би то објаснио.
Слично је и са гравитационом силом. Она је последица гравитационог поља. А гравитационо поље је само модел којим наука покушава да објасни нешто о чему нема појма.
Небитно је у овој дискусији, али ми западе за око.
ЕДИТ: Поента мог поста је да је сам основ науке заснован на стварима које не знамо, и једина разлика науке у односу на религију је што ти можеш да измериш, увидиш последице тих појава о којима не знаш ништа. Што се бога тиче, ти последице његовог деловања не видиш, не мериш их тако.
Dragi Granjka, ko je u stvari bio Tito, i da li nas je zadužio da ga pamtimo po dobrom, dok postoji živog srpskog uveta na planeti?
I kolko je Tito imao ukupno đece.