DNK, teorija evolucije po Darlingu i inače, mutacije i tako to
Rekli o sajtu
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
ja se izvinjavam, na dijareji i oftopičarenju
Brate, niko nije dokazao prvobitnu abiogenezu, niti veliki prasak, ako ćemo da cepidlačimo. Pa ipak, to su fundamentalne stvari za naše razumevanje sveta oko sebe. Ponekad valjda treba imati i pomalo vere.
Mene zanima na koji način misliš da ti bilo ko dokaže nešto tako apstraktno kao postojanje duše? Ono, nije da to čujem prvi put, pa kako mislite to?
Uzme se kao aksiom da postoji, i gotovo.
Није апстрактно као рецимо бројеви или слично, јер обично подразумева деловање на тело или неке мерљиве акције.
Ali objasni ti na merljiv način koji je status subjektivne slike sveta nekog čoveka, i njen odnos prema zamišljenoj "objektivnoj" slici. Imaš dve teškoće: prvo, možeš da zamisliš samo svoju subjektivnu sliku, normalno, i onda da je generalizuješ kao da je svi imaju, a tuđu subjektivnu sliku sveta nikako ne možeš imati. Drugo je što ne znaš kako izgleda objektivna slika, ajde deo toga naučno kao i zna se, ali opet ti to ne vidiš, ne osećaš, nego ZNAŠ. Svejedno, koji je status jedne misli u glavi čoveka, na koji način ona postoji? Sa spoljne strane gledano, ona postoji kao skup nekih električnih impulsa, a sa unutrašnje, za tog čoveka postoji na sasvim drugačiji način, kao nešto živo, slika, miris, zvuk, ideja, predstava. Do tog spoljnog dolaziš naučno proučavajući mozak, do tog unutrašnjeg ne dolaziš nikako, osim kod sebe samog. Postoje stvari koje jednostavno ne mogu da se izmere.
gotovo.
Uh, snažan dežavu. Kao da si mi ovo već negde postovao.
Uglavnom, ni ti me nekako ne zadovoljava. Eventualno, ako bi bilo nekim konsenzusom, koga očigledno nema.
бројеви или слично, јер обично
подразумева деловање на тело
или неке мерљиве акције.
Uzmimo da sam se pogrešno izrazio. Meni tako deluje u odnosu na telo koje je konkretno i materijalno.
Ali evo, to me zanima, šta bi tu bilo merljivo? Mislim, onda bi ovo bilo vrlo jednostavno pitanje, zar ne? Postojao bi da/ne, jeste/nije, ima/nema odgovor.
Volim metafore, pa ću pitanje uporediti sa pitanjem oka kojim čovek gleda svet. Njime sve vidi, ali oko samo sebe ne vidi, a i ne može, naravno. Može odraz u ogledalu, ali to ipak nije oko. Slično bi moglo biti i sa dušom.
Мислим да потцењујете науку, можда из незнања, можда подсвесно. Неурологија и психологија много више знају него што мислите.
Avridž vernik ne potcenjuje nauku ukoliko mu se naučna teorija, hipoteza, aksiom šta god - DOPADNE. Juče su svi pohrlili da podele Kurirov tekst sa naslovom: Nauka dokazala da bog postoji!!!'' iako u samom tekstu neko baljezganje u fazonu davinčijevog koda, nešto što nema blage veze s naukom. Ali tada vernik priznaje nauku. U slučajevima kad nauka pokaže da je čovek srodniji sa majmunima nego što misli - ne priznaje, jer mu se to NE DOPADA. Ako naučna saznanja idu u prilog ličnim željama čovek te stvari lako prihvata.
Ne potcenjujem, samo kažem: nego nije pitanje koliko znaju, već koliko se može znati. Čitao sam davno negde valjda Klarka: da je svet postavljen kao zagonetka čoveku, kao slagalica, pa kad uklopi poslednji komadić, začuće se jedno veliko BRAVO! To mi je bilo simpatično kao klincu, sad mi je naivno. Uvek će biti stvari koje će ostati van dometa poimanja, baš zbog ljudske subjektivne prirode. Mehanicizam bar neće objasniti. A proglasiti problem nepostojećim ako je kategorijalni aparat nedovoljan da ga reši... Treba razmisliti o metodi samoj.
misli su nam zajednicke. misao koju ti stvoris je generisana gomilom ideja koje rezoniraju u mnogo vise mozgova, sa mnogo vise neurona nego sto ti imas. ti si skup necijih tudjih ideja i kao takav si jedinstven, ali nisi zatvoren i nezavistan skup, vec deo neceg mnogo veceg. i neke tvoje misli, ako budes srecan ce ziveti i posle tebe, i definisati druge licnosti.
subjektivnost ne postoji, to je samo nas privid, kako bi misli mogle da se razvijaju i razmnozavaju.
A ove duhove koje spominjete ljudi uzdižu iznad nivoa obične hipoteze jer im se na neki uvrnut način dopada ideja o neuništivosti, kao to će da otputuje u neki raj i tamo večno uživa u đakuziju sa nekim ribicama... Ako se nešto ne može dokazati ne znači da je automatski dokazano i da ga treba prihvatiti, mnogo loša logika. U fazonu Nauka ne može da dokaže da li duša postoji ili ne, sledi postoji.
uporediti sa pitanjem oka kojim
čovek gleda svet. Njime sve vidi,
ali oko samo sebe ne vidi, a i ne
može, naravno. Može odraz u
ogledalu, ali to ipak nije oko.
Slično bi moglo biti i sa dušom.
Vidi, ovo sve što si pisao do sada mi nekako ide u onom pravcu 'da nema nas u univerzumu da ga percipiramo, da li bi on zaista postojao?'. Ono, bez nas koji merimo vreme i promene u njemu, u odnosu na beskonačnost sve bi se desilo odjednom i ne bi se desilo uopšte.
Međutim, Čak je rekao da dok se ne dokaže postojanje duše ona za njega ne postoji. I upravu je utoliko što se ne uzima negativno već pozitivno dokazivanje. Ali, posle toga on kaže kako su mereći neke valjda kognitivne procese u mozgu i izveli negativno dokazivanje. U fazonu, ako postoje procesi, aktivnosti u mozgu, koje stručnjaci tumače kao potrebu kod pojedinca za konceptom duše, onda je taj koncept imaginaran produkt želje pojedinca. Tako nekako?
E vidiš, i ja sad tu mislim nešto u smislu ako je to posredno izveden dokaz, koji još uz to nešto negira, meni to nije dovoljno.
Ako pozitivna tvrdnja u ovom slučaju zahteva neposredan dokaz, onda negativna zahteva još više. A to je manje više nemoguće ovde.
A ovo je šurnjaesti put da čujem tako nešto, pa me zanima šta je to što oni očekuju? Kakav dokaz?
Opet, ponekad treba imati malo vere.
Valjda nisam umrsio mnogo.
dusa ne postoji, ali ljudi dele misli i ideje. ako bi mogao da nekome preneses sve svoje misli, preneo bi mu i "dusu".
to je ona fora, sa metlom kojoj si zamenio 5x drsku i 3x glavu. fizicki nije ista metla, ali kao pojam jeste ista. isto tako i coveka, ako bi mu menjao deo po deo, prvo ruku, pa nogu, pa glavu pa mozak deo po deo, vise ne bi bio isti covek, ali bi imao istu dusu, jer je u vremenu postojao kao kontanta iako u prostoru nije.
ideje ostaju, kao neka vrsta duse. religija nije umela ovo da posmatra kao informaciju, vec je morala da joj da neko ime.
Ali gledaš to spolja, opet. A ja gledam šta u jednom trenutku znači jedna misao za jednog čoveka, a ne analizirati njeno poreklo. Naravno da se kreće u sistemu misli i ideja koji je postavljen davno pre njega. Govorim o subjektivnosti, identitetu pojedinca. Ne možeš reći da subjektivnost ne postoji. U mojim pokretima i mislima je mehanika, hemija, električna struja, i možeš raščlaniti na najsitnija crevca, ali ne možeš doživeti ono što sam ja doživeo. A jedan fajl ili misao možeš preneti sa računara na računar, sa čoveka na čoveka.
jebi ga, sa razvojem medicine i vestacke inteligencije i razvojem prenosa informacija malo cemo morati da redefinisemo pojmove subjektivnog, duse, duha, smrti i statijaznam.
Pa normalno, neće valjda razvoj teologije da doprinese spoznavanju ovih stvari nego neurologija, biofizika, hemija, .....
Ti redefiniši, a ja znam šta je nervni impuls kao kvantitativna pojava, i ove ili one snage, koji se javlja u ovom ili onom delu mozga, a znam i šta znači za mene taj nervni impuls: kvalitativnu pojavu, emociju, misao, živu sliku, muziku, nagon. Shvataš: za MENE. Ne može to promeniti ni Bog s neba da dođe. To je tako kako je.
Lepo je Ajnštajn zapazio, a malo ko je to prihvatio - priroda je objašnjiva. To što trenutno ne može da se objasni do kraja kako nastaje emocija u tvom mozgu ne znači i da je nemoguće i da se nikad neće saznati.
koliko je u stvari pomak nauke koji je isključivo kvantitativan?
"nauka je toliko toga otkrila" pa super, svaka joj čast