evo jedno zanimljivo razmišljanje: sam čin davanja kredita diže cijene stanova
https://positivemoney.org/issues/house-prices/
slično i ovdje:
https://www.forbes.com/sites/johnwake/2018/12/01/the-hidden-truth-about-high-home-prices-demand-can-easily-outrun-supply/?sh=1822ab083169
Ja bih još dodao da na dugi rok mislim da je to neodrživo jer će doći trenutak kad će stanovi jednostavno postati toliko skupi da se nikom neće isplatiti da ih kupuje. Ljudi će radije živjeti sa roditeljima, itd.
Tad će tek opast potražnja, a onda samim tim i cijena.
kojim roditeljima, oni če isto morati da kupe valjda?
pod pretpostavkom da recimo starci ti već imaju stan, a ti imaš 30 i oćeš da kupiš sebi i ženi...
biće ko u 19. vijeku, živjeće pod istim krovom 3 generacije
tek je sve manja šansa za tako nešto, ako je tebi 30 godina, roditelji su verovatno morali kupovati stan 90-ih što je još manje verovatno... totalno promašena pretpostavka to što pišeš. Razlog su velike migracije u veće gradske sredine, kao što imaš skok cena u BG, NS, Šapcu itd... tako na potezu Niš-Vranje imaš imanja za 200 evra
u pravu si, a većina ljudi stvarno i živi sa roditeljima čitavog života.
neko mi je na vuki rekao još prošle godine kako su stanovi u novom sadu nenormalno skupi jer se širi grad i doseljavaju ljudi, baš je to počelo u trenutku kad smo mi gledali da se skućimo gore. i ja ono dobro, ajde da vidim neke kuće u okolini novog sada. kad one još skuplje, ne možeš u jebenom Kulpinu naći kuću da nema neku abnormalnu cenu zakačenu. a stoje na prodaji već godinu dana, niko ih ne kupuje, ali cena ne pada. u jebenim slovačkim selima iz kojih beže ljudi. stvarno mi nije jasno
Ma govna bre kapitalistička, poznato je da je čovek stvoren da se napuši vutrom ko stoka kad baba primi penziju.
Al ozbiljno: da, skoro je sigurno da su cene naduvane, ali je u pravu i Bombaš za ove migracije, zato se još drže cene po većim gradovima.
Pa to su uglavnom još bumerski stanovi solidarnosti, ili stanovi kupljeni od prodaje istih.
jeste culi za zakon ponude i potražnje decxko? nije da je u pitanju nekakav monopol... sećam se ja i početkom 2000-ih kad je eksplodirala novogradnja, stanovi bili dž
znam ja za zakon ponude i tražnje, ali mi se čini da cijene sa tim nisu usklađene
što i jeste glavna tema
Generalno je jako pogresan prvi post teme, prakticno nista sto je napisano ne stoji. Nisam hteo da detaljisem, u principu to sto umre baba u babusnici nema mnogo veze sa potraznjom za stanom na dorcolu.
Takodje to sto ima objekata vise nego sto je ljudi ne znaci da nema traznje, nego da je drustvena raspodela bogatstva losa. Pa onda neko ima 10 stanova, neko ima karu. Plus sto ima losih investicija poput cigani s lavovima u jaloviku i svilajncu, ili random srbenda zida kucu na 300 kvadrata, fasadu nema, sprat nije ni omalterisao, greje jednu sobu za njega i zenu, deca otisla na studije, a tesko da ce se i vracati.
To da su visoke cene kvadrata da bi banke vise zaradile je tek pogresno da ne bih mnogo komentarisao, narocito sto su kamatne stope nikad manje, na sta utice negativni euribor. Posledica nesto vecih cena kvadrata je ta sto su jefitni krediti, ne obrnuto. Kad na to dodas da se vecina stanova kupi za kes, bas nema mnogo smisla to sto kazes.
To da l nesto stvarno toliko vredi, je opet ona prica da l guci majica stvarno vredi 500e... sazvakano x puta. Napisacu samo da su stvari vredne koliko su retke, a stanovi se ne kupuju bas cesto. Eto, ukratko.
Neke stvari vrede koliko je neko spreman da plati, a ne koliko su retke. Veoma je teško naći Nišliju sa iq 80+, pa svejedno ne verujem da bi neko dao 60 dinara za njega.
kad su u pitanju esencijalne stvari, kao što je krov nad glavom, rekao bih da je cjenovna elestičnost tražnje vrlo niska, tj. promjena cijene ima jako malo efekta na tražnju... jer stan koliko god skup bio treba ti, da ga jebeš. Tako je isto i sa cigarama... koliko god oni podigli cijenu, pušači će kupovati, jer su navučeni.
Tako da nema smisla to porediti sa Guči majicama koje su čist hir i kupovaće ih oni koji zaista mogu da se razbacuju sa parama.
Zato sto je traznja veca od ponude. I tako je vec nekoliko godina. Zasto bi spustao cenu? Jer neko nema da kupi? Ma daj. Upravo zato su jos vece cene, zato sto je sve prodato pre nego sto je zavrsena gradnja.
Pa ima veze sa majicama, jer ti kad kupujes stan ti kupujes i lokaciju, i bitno je da l je u krunskoj ili krnjaci, i kupujes stan od 200 kvadrata iako zivis sam. Isto tako majica ti je potreba, guci majica nije, tako i garsonjera u kaludjerici je potreba, trosoban u a bloku je hir kako ti kazes.
Jovo da li si u grupi zdruzena akcija krov nad glavom? Da li si ti Jova od Jovo Bakic mozda? Khm, toliko pitanja....
Vidis sad nesto razmisljam, hleb kosta 46 dinara, a proizvodna cena 6 dinara, 8 puta zarade pare, a hleb koliko god skup treba ti. Bas nisu fer, bolje da stave 4 dinara da kosta, ipak je must have.
Pašće cene kad odu ovi sa vlasti (pod uslovom da bude i makar mali deo one obećane lustracije nakon toga), a zašto, pa mislim da može da se zaključi i bez mog objašnjavanja
proizvodna cena hleba 6 dinara? e šta sve neću pročitati... kilo brašna nemaš ispod 50 dinara. Sve i da uspeju napraviti 8 vekni što je apsolutno nemoguće, to nije proizvodna cena. Imaš kvasac, ulje, so, troškovi pripreme, pečenja, prodaje...
Na kilo da.Na dzakove kad kupujes je vec tipa 40 a da imas kontakt direkt od proizvodjadza verujem da je možes i ispod 30
Evo ti u maksiju jebenom izadje 45din kilo na dzak
https://www.maxi.rs/online/Pakovana-hrana-i-osnovne-namirnice/Brashno/Pshenichno/Brasno-namen-razvl-T-500-Danubius-25kg/p/7181381
Nije 6 din sigurno doduše ali da može brašno da se nadje jeftino može
svejedno nema logike
Sad cu vam ja dati strucno misljenje
Ako sava hleb ima 500 gr uz raznorazne dodatke oni mogu da spakuju i manje od 300gr brasna po mom misljenju vode tu ima najmanje 70% u odnosu na brasno znaci 250 do 300gr brasna maksimalno, koliko ga palcaju ne znam ali nek bude 30 dinara znaci 10 dinara plus struja i ostali troskovi 15 dinara ukupno. Po mojoj proceni najvise 15 dinara.
Bijela kuga vlada već dvaes godina i sve nas je manje. Po rezultatima popisa se vidi da je broj stanova daleko veći od broja domaćinstava, što će reći da neki imaju više stanova, i da veći broj stanova zjapi prazan (možda su vlasnici u inostranstvu, ili građevinske firme još nisu uspjele da nađu kupce).
Nove zgrade i dalje niču kao pečurke, što će reći da je ponuda stanova velika i raste, a potražnja, bar ako je mjerimo brojem stanovnika se smanjuje.
I po svim poznatim zakonima ekonomije cijena bi trebala da pada, a ona decenijama raste. (i to nije samo kod nas problem)
Što me dovodi do ideje da su cijene vještački visoke, i to iz dva glavna razloga:
1) da banke mogu zarađivati od kredita
2) da bi ekonomija mogla i dalje da raste... jer ti kad imaš kredit koji moraš plaćat narednih 20 godina, nema oću radim, neću radim... ti MORAŠ raditi. Time te prisile da budeš i dalje šaraf u kapitalizmu, takođe i da pristaneš i na loše uslove rada itd... jer nemaš izbora
Sad da se vratimo opet na početak... da li vi stvarno mislite da par blokova betona, malo stolarije i provučenih instalacija, u gradovima gdje broj stanovnika sve brže opada, zaista vrijedi, 1000, 2000, pa i više evra po kvadratu?