Na jugu Srbije najčešći dobitak na kladionicama, lotou, tomboli, itd...
Šifrirani naziv za muški polni organ.
"Gde si bio?"
"U kladionici..."
"I..? Šta si dobio?"
"Gajgure sam dobio..."
vragolasti,opaki,baš kao i ljudi
izgled: gajguri su niži od ljudi,imaju čudna lica i generalno su čudni. dvopolni su,sto znaci da ima i mužjaka i ženki i nemaju onu stvar, pa piške iz srednjeg prsta. U levoj ruci drže mišajfl (što stvarno ni ja ne znam šta je) a u desnoj neko drugo drevno oružje (mač, topuzinu, koplje...).
stanište: žive na banderama i samo na banderama i to na banderama po planinama (nema ih u ravnicama, a možda ih i ima, samo ih ja do sad nisam sreo u ravnici u kojoj živim. A možda oni gase svetlo na banderi kad naiđem, jer mi se to prečesto dešava?)i svemu što je slično banderama, al ste preglupi da shvatite da to jesu bandere koje tako i izgledaju jer jedna bandera nema baš previše izbora, nego da izgleda kao bandera...
navike: gajguri silaze s tih bandera samo noću, odrasli su bezopasni,mada mogu da vas isprepadaju žešće, ali oni mali,mladi,su zajebani skroz i kad vas stignu sve je dobro dok se drugi dan ne probudite, ako imate sreće, pa vas ne pojedu kad vas stignu...
šta uraditi kad sretnete gajgura?:odraslima, po mogućnosti, pljunite u oči ili u usta,možda ovladate nemuštim jezikom, a ako sretnete mlade, nikako mu ne okrećite ledja, jer svašta mu može pasti napamet i bežite glavom bez obzira, unazad...:)
inače postoji više priča o gajgurima, a ovo bi bila neka sinteza sakupljenih podataka o tim beštijama, u našim narodima i narodnostima, pa stoga nemojte mi zameriti ako sam propustio neki, suštinski bitan podatak.
