Gastarbajterska zlatna pravila
1. Idi u Nemačku ili Austriju (eventualno Švedsku).
Nikako u Veliku Britaniju, ili Kanadu (tamo si emigrant, a ne gastos), jer u te zemlje idu intelektualci koji se žale na režim kod kuće, i uopšte ih ne zanima da legnu u motorno ulje , ili da provozaju kamion od Ulan Batora do Roterdama.
2. Odaberi grad sam mnogo slova. (Recklinghausen, Wilhelmshavem i sl. jer se u nazivu odmah vidi da je inostranstvo i to razvijeno)
3. Uvek se ponašaj kao kod kuće. (šta god to značilo)
4. Zapamti zašto si došao (da kupiš "benvea", ili "Merced'sa")
5. Jezik domaćina uči samo u svrhu samoodbrane.
6. U svakoj prilici kukaj za zavičajem, a atmosferu rodne grude, svakog vikenda će ti doneti estradni umetnici. (poželjno potrošiti nedeljnu zaradu)
7. Ukoliko u zavičaju dođe nevolja u vidu oružanog sukoba, dužan si da finansijski pomogneš, ali ne i da u njemu aktivno učestvuješ. (A ionako ti gazda Hans neće dati slobodne dane za takve gluposti)
Inače, popularni naziv "gastarbajter" nastao je od imena Gastara Baytara, turskog državljanina, koji se nakon mladoturske revolucije prvi otisnuo put Nemačke, u nadi da će mu tamo dozvoliti da praktikuje islamski fundamentalizam, koji su mu u rodnoj zemlji zabranili.
