Gastarbajteri su ljudi koji moraju znati barem dva jezika, makar i na nivou osnovnog sporazumevanja, maternji i jezik zemlje u koju su se uselili.
Tokom godina, razgraničenje između tih jezika se gubi i dolazi do mešanja jezika, pa se u razgovoru sa ljudima iz zavičaja koriste tim hibridnim jezikom, mešavinom domaćih i stranih reči.
Neki gastarbajteri i ne mogu drugačije, predugo nisu bili ovde i izgubili su dodirnu tačku sa ovdašnjim govorom, dok pojedini, iako sposobni sa normalan govor, to rade kako bi plebs koji i dalje ostaje ovde i davi se u govnima vidi kako oni borave u inostranstvu i valjaju se u parama zarađenim od čišćenja klozeta dementnih baba u Frankfurtu.
- Dobar dan, gospodine, može jedna anketa.
- Ja, ja, isvolite.
- Kako ocenjujete infrastrukturu ovde?
- Pa, ser gut naturlih, ali mislim da može da bude još više ser gut. Štrase ima file rupe, to loše mnogo. File deponije, meni se to ne dopala. Fergebe majne srpski, ja zaboravila, dugo živela u Viena.
- U, baš lepo, a kojim povodom ste se vratili?
- Da vidi majne muter.
- Koliko ste dugo u Beču?
- Cvaj meseci.
