Međunarodna studentska himna koja se izvodi pri svečanoj dodeli diploma.
Naši napredni omladinci već u šestom osnovne, horski, jednoglasno i sa dignitetom dostojnim svete arhijerejske liturgije, pa čak i Ivane Žigon lično, pevaju kao mladi drozdovi i znaju napamet sve reči, ne bi li rastresli zemljište za klice svoje akademske budućnosti i imali 5 iz muzičkog.
(To što će za 15 godina jedina muzika koju će čuti na odbrani svog krvavo izvojevanog diplomskog rada biti polifona obrada kompozicije Za Elizu, koja dopire sa mentorove Nokije i opominje da treba skratiti priču i izneti iće i piće već jednom, to sa ovim nema veze.)
Pesma se zapravo zove De Brevitate Vitae (O kratkoći života) i nastala je tako što su se biskupi igrali Nadovezivanje reči da prekrate dan.
U veselju živimo,
dok smo tako mladi;
jer kad divna mladost prođe,
pa nam kruta starost dođe
shrvaće nas jadi.
Oni, što su živjeli
od nas mnogo prije
leže već u zemlji davno ...
Neke b'jedno, neke slavno
grobni hum sad krije.
Stog' nek žive škole sve,
profesori s njima ...
Bog poživi i nas đake,
prisutne sve veseljake,
koliko nas ima!
Živile sve ženice,
nježne, zgodne, mile,
neka žive djeve mlade,
jer nam one život slade,
kao bajne vile.
Živila nam država
i naš vladar blagi,
uz to neka još zaori:
Živili nam dobrotvori
ljubljeni i dragi!
Tugu mi ne volimo;
nek je nosi vrag ...
U veselju i bez jada
nek nam kliče duša mlada
to je naše pravo!
Zdravo! Zdravo! Zdravo!
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Nije dobar prevod, ali plus ta defku.
nemam pojma, skinula sam prevod sa nekog sajta, i da znam bolje latinski, mrzelo bi me da prevodim :)
Ваеровала, или не, душице, ова песма је много старијег порекла.
Истина је то што си рекла, али ти бискупи су вероватно познавали Сикилосов надгробни епитаф...који је настао у I веку нове ере, у Грчкој и који је звучи готово преписано у односу на Радујмо се (и један од ретких, комплетно сачуваних старогрчких пеана).
gaudeamus igutur
juvenus dum sumus
bila sam zaboravila na ovo +
http://www.youtube.com/watch?v=BWyXPpf7Vjo