Jebački povratak na primarnu temu razgovora, nakon što se prethodno maherski izborilo sa ometajućim trivijalnostima. Kao fol, ne sećam se o kojoj smo važnoj nebitnosti pričali.
:ding-dong:
- Momenaaaat...
- ...
- Dobar dan, mladi ljudi, izvolite.
- Dobar dan, mi smo iz opštinskog odbora Srpske na...
- Jebeš li se ti?
- ...predne s... ovaj, kako to mislite?
- Pa ne znam kako, spreda, otpozadi, kaubojka, pseće, kašika, jebem li ga, kako bi htela?
- Mi smo samo želeli da vidimo da li ste siguran glas.
- Nisam siguran. Generalno sam opozicionar, ali u opoziciji su sada samo skrndeljke, feministkinje sleš lezbače i neke pristojne, jebem ih u pristojnost i Sašu baš.
- Mogu samo pribeležiti da niste naš glasač, onda?
- Ne ne ne, ne shvataš, ti mi možeš pomoći da odlučim za koga ću glasati.
- Vrlo rado, ali šta ćemo sa mojim kolegom?
- Neće njemu biti problem da ostane ispred zgrade pola sata. Je l' tako, dečače?
- AJDE BEŽI BRE ŽUTI U PIČKU MATERINU!
- Pozdrav i tebi. E, dugme za bravu ti je odmah ispod ručke na ulaznim vratima... Eto vidiš, draga damo, da mu nije nikakav problem. Nego, gde smo ono stali?
- Kod seksa, ili kako da vam pomognem da se opredelite da li ćete biti naš siguran glas.
- Ah, da, možeš ući i raskomotiti se, spavaća soba je odmah desno, imamo dovoljno vremena da odradim atak-dva na premijera.
Pitanje koje svaki dan postavljaju političari u Srbiji, ali ne zato što žele da nastave gde su stali, već zato što ne mogu nikako da se sete gde su to stali i šta im je to braon na đonu od cipele.
