Ишао сам у Ужице код брата на свадбу. Нађемо кафану, и сад треба да уђемо и видим насмејаног човека у оделу, како стоји на улазу за кога сам, јелте, мислио да је срећни младожења, ја му приазим са кезом на пола пута до поптуног круга око главе:
- Буразеру мој, од срца ти честитам! Желим ти пуно среће у браку! Тако, па до године овако да славимо кад ми стигне братанац ;) ! ;)
-...ја сам конобар.

- Kako sine nećeš da zoveš rodbinu iz Apatina?
- Pa znam ih samo iz priče, poslednji put smo se čuli pre 20 godina.