30% su prijatelji i poznanici
70% su ljudi sa kojima se u životu nisi video i čiji su spisak imena pravili babe u saradnji sa ujnama i tetkama(,,Kako da ne zoveš tetka Ružu iz Žunja?! ,,(Ko, šta, odakle?!)Pa dobro, ajde piši...'')
Išao sam u Užice kod brata na svadbu. Nađemo kafanu, i sad treba da uđemo i vidim nasmejanog čoveka u odelu, kako stoji na ulazu za koga sam, jelte, mislio da je srećni mladoženja, ja mu priazim sa kezom na pola puta do poptunog kruga oko glave:
- Burazeru moj, od srca ti čestitam! Želim ti puno sreće u braku! Tako, pa do godine ovako da slavimo kad mi stigne bratanac ;) ! ;)
-...ja sam konobar.
Jedinica mere kompromisa, dokle ste spremni da udovoljite svojim roditeljima.
- Kako sine nećeš da zoveš rodbinu iz Apatina?
- Pa znam ih samo iz priče, poslednji put smo se čuli pre 20 godina.
Oni koji više sa svadbe odnesu u stomacima nego što na svadbbu donesu u rukama i novčanicima.
