Ako uštetaš u neki preskupi kafić i naručiš najskuplju kafu znaj da ćeš dobiti ovakvu vrstu kafe - 'em, ćeš biti opelješen 'em ćeš kasnije saznati šta si zapravo popio.
Mušterija : "Što je dobra ova kafica, odakle vam bre ovo, najbolja je."
Kelner : "Ma to je najobičnije govno od kafe - zove se Kopi Luwak."
Mušterija : "O čemu pričaš čoveče ? Pa ovo je najbolja i najskuplja kafa koju sam ikada probao u životu..."
Kelner : "Pa, da gospodine - al' pravi se od svarenih ostataka kafe jednog indonežanskog majmuna koji se kasnije preprodaje po basloslovnoj ceni. Nego jel' će te platiti trista evra za šoljicu ove kafe il' da vam dam pravo govno od kafe ?"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+
čuveni post mortem zajeb Morgana Frimana Džeku Nikolsonu u filmu Lista poslednjih želja!
+++
da da, bucket list ... dobar film
Nisam znao da je kafa bila i u filmu - ja sam za nju saznao preko Diskaverija...
ja sam kopi luwak imao kao primer za međunarodni marketing, taj majmun se valjda zove cibet, a šoljica njegovog prokuvanog govna je oko 50 jevra u dojčlandu