mesta na kojima zavrsavaju sve stvari, zivotinje, ljudi i definicije cije je 'vreme doslo'!

u poslednje vreme kod nas su izrazeni problemi sa grobljima, jer u gradovima ponestaje mesta za njihovo sirenje. a sire se enormno, nazalost. dalje, problem je i sto se ljudi boje groblja, tj, njihovih (uslovno receno) stanovnika. kao da ce ovi ustati, duhovi, vamo-tamo...kamo srece da nam se nasi najmiliji vrate i da se zajedno s njima ponovo veselimo.

a nase virtuelno groblje definicija ovde na vuki je potpuno drugacije! ima neogranicen prostor za sirenje (sto je dobro), njegovi stanovnici su tu iskljucivo po zasluzi (osim 'obrisao autor' mada i to je to u neku ruku), a cak se ponekad i vrate medju 'zive' sto nikako ne valja i onda imamo razloga za zabrinutost (ili bar nerviranje, coktanje, neodobravanje itd).

U srba je običaj da se jede i pije na groblju, a posle i kod kuće ili nešto modernije u kafani/neretko se na kraju i zapeva, kad se gosti malo opuste/. Ne kaže se džabe, da se najsladje nasmejemo na groblju. Iako vera to zabranjuje, većina ne sme da prekine sa tim paganskim običajem / daćom/, jer bi celo selo reklo da je stipsa, da mu je žao para. U celoj ovoj priči koja i nema nekog smisla, smisao je da je Jovan Rašković bio u pravu.