Осим по звуку и мирису, ово је аутобус познат по томе што се, када је хладно, аутоматски прилагођава спољним временским приликама. Кад напољу пада киша, пада киша и унутра. Ако је напољу минус десет, и у аутобусу је минус десет. Једина разлика је у томе што унутра дува ветар чак и кад не дува напољу.

Autobus GSP-a iz devedesetih. Karakterističan po zaobljenosti, drvenim sedištima, mirisu po nafti i glasnoći motora zbog kojeg je i dobio ime "drekavac".

I dan danas se oni voze, ali samo na onim linijama koji idu po redu vožnje (prigradske linije ili druga zona). A koriste se i kao zamena kad se neki Mercedesov ili noviji Ikarbusov autobus pokvari, a i kao dopuna za linije.

Ulazak u ovakve autobuse se uglavnom izbegava. Pogotovo zbog toga što kombo između mirisa nafte i smrada neistuširanih može da bude opasan po vas, a takođe zbog glasnoće motora ne može da se čuje ni muzika iz slušalica. A ipak ovi noviji autobusi imaju, em više sedišta, em udobnija sedišta.