Možda i najizvikaniji predstavnik takozvane prave, narodne pesme kod nas. Najizvikaniji, iz prostog razloga, jer taj čovek ne peva, on se dere i viče ko da je pred ralom i volovima.
Ipak se može reći da je slavu steko nekom mešavinom latino (marama) i turkiše (brkovi ko porno starovi 70ih) zavodništva i glasom koji iz mrtvih diže, a koji je ne znam zbog čega ženama zanimljiv. Možda misle, da ako ovaj može tolko da se dere, i da ima tolke brke, da onda može i kurcem sudoku da rešava.
Ako ste mislili da je užas slušati njega kako peva, poslušajte ga kako tek peva na ciganskom.
Jeza prolazi kroz planinske vrhove, borovu šumu i proplanke. Smisla nema.
Jedan od promotera infracrvenih naočara.
Poznaćeš me i po mraku...
Osoba kojoj se divim s obzirom na cinjenicu da kroz svoju citavu karijeru pjeva istu pjesmu i ostaje na vrhu
Sjecas li se one noci
Jel sul' dunje procvale
Ostaricu necu znati
Rano je za tugu
da ne nabrajam vise...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.