Jedna jako opasna stvar, jer postoji mogućnost da ga neko ne shvati.
Talenat da najobicniju svakodnevnu stvar pretvoris u dobru foru. Ovu osobinu poseduje vrlo malo ljudi i oni su obicno neshvaceni, etiketirani kao glupi ili 'pak kao frikovi i ludaci. Mnogi ne znaju da je za ovu osobinu potrebno veliko poznavanje opste kulture.
Humor je psihička veličina koja određuje količinu humorističnosti neke fore, vica ili definicije u datom trenutku. Ova veličina je relativna i zavisi od mnogo faktora od kojih je glavni, ali ne i presudni, način pripovedanja. Merna jedinica u SI sistemu još nije utvrđena.
Predstavlja specifičnu veštinu čija primena kod sagovornika izaziva grčenje stomačnih mišića, širenje usta u neku nedefinisanu krivu, usijanje očiju, stvaranje sitnih bora u predelu podočnjaka, neartikulisane krike, kao i lučenje velike količine hormona serotonina. Čak i pored svih ovih neželjenih (niko te nije pitao 'oćeš - nećeš) posledica, humor je ipak jedna od najpoželjnijih osobina potencijalnog partnera. Možeš ga imati u nekom "smislu" kao što su npr: sjajan, morbidan, užasan, žalostan, detinjast, uvrnut, simpatičan, debilan, etc.
U svakom slučaju, ili ga imaš, ili ga nemaš. Humor, mislim na humor.
(Par koji je već duže vreme u vezi, vraća se iz grada taksijem u neke sitne sate. Dečko sedi napred, devojka pozadi.)
Dečko (obraća se devojci, nonšalantno okrenuvši glavu u stranu): E, pa baš lepo što sam te pokupio, pa idemo malo kod mene...
(taksista upućuje jedan "To lafe, tako se odvajaju pičke!" pogled muškarcu, pomešan sa blaženim osmehom)
Devojka: Ako tvoji roditelji stvarno mogu da progutaju priču da si strejt zato što jednom mesečno 'privedeš' nešto, ostaviš kesicu od kondoma u kanti i ženske gaćice ispod kreveta, onda mora da su stvarno ludi. Čoveče, jednom ćeš morati da izađeš iz ormara, shvataš li ti to? Inače, vrištanje je dodatnih 20e, gaćice još 15.
Humor se prije smatrao luksuzom, dok je u današnje vrijeme postao puka potreba zbog nagomilanog stresa, povećanog obujma obaveza kao i društvene dekandencije.
Gogolj je humorom u svojim djelima progovarao o negativnim pojavama tadašnjeg ruskog života te ga je smatrao jedinim kontinuiranim pozitivnim likom u svojim djelima kojeg čitatelji nisu primijetili.
Svatko ima svoju verziju humora koji preferira te za svaku osobu predstavlja nešto drugo.
Za mene je humor cjelokupni obrambeni mehanizam i zato sam oduvijek bio brz sa replikama.
U mene se isprepliće od oduška, razbijanja kolotečine, tmurne atmosfere i time izbjegavanje negativnosti do razotkrivanja ili ukazivanja na tuđe slabosti ili propuste na jedan blagi, dobronamjerni, šaljivi način.
Čak mi je i smijeh izražen kroz bol (imam abnormalnu tolerancu na bol što mi je i doktor utvrdio); brat i ja se histerično smijemo kao hijene kad se previjamo od boli jer doslovce ne znamo plakat (ovo nije za hvalit se jer bi volio da ponekad mogu zaplakat je suze imaju kemijski sastav kao morfij; pričamo o istinskim suzama).
Humor nam omogućuje da zapravo neometano ljudima iznesemo kritiku jer u humoru je uvijek pola istine; a ljudima ne možeš reći čitavu istinu jer će te napasti, izbjegavati, prigovoriti, a oni introvertirani će ti potajno zamjerati.
S humorom zapravo zaobilaziš sve ljudske obrambene mehanizme.
Koliko je humor inkorporiran u sve pore mog bića, bez njega bi se urušio.
Humor je jedina stvar bez koje ne bi mogao izdržati 1 dan.
To je ono što nažalost nestaje na vukajliji zbog patetičnih klinaca sa fejsbuka.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.