Husa je lik kome smo svi u razredu zavideli. Jedini je dolazio u papučama u školu, a učiteljica ga je slala po cigare. Za vikend, sreli bi ga na pijaci kako sa ćaletom prodaje cigare i step sokove. Pred kraj prvog polugodišta donosio bi petarde u školu i prodavao nam ih, iako su zabranjene. Husa je lik koji je uvek bio prvi u školi i nikad nije kasnio, jer je igrao fudbal u školskom dvorištu, dok su ostala deca učila i radila domaće zadatke. Ali nije bio neko čudo od učenika.
Učiteljica: -Deco,danas učimo deminutive. To su reči koje izvornim imenicama treba da daju umanjeno značenje. Ili to može da znači nešto kao odmila. Na primer: kuća-kućica, oblak-oblačić....Probajte vi deco.
Dete A: -Ptica-ptičica
Dete B: -Cipela-Cipelica
Husa: -Perna-Pernica!
Učiteljica(hvata se za glavu):- jao Huso......
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.