Hvatanje zadnjeg Sunca
Trenutak dug kao večnost.
Izlaziš sa posla, umoran od ljudi, i od sebe. Osećaš da ti je nešto potrebno, nadaš se da je to. Kući, opet ljudi, opet umor.
Onda odlaziš tamo, na neko svoje mesto, ili na neko sasvim novo. Sedaš sam, zaboravljaš na sebe. Ispod tebe Zemlja, iznad tebe Sunce. Zadnje Sunce.
