
Не иде никако.
И када га потерамо брекће к'о Дајц у леру и више иде уназад него унапред. Но добро, јебеш му матер, нећемо да фурамо "држава дуради нешто" зонфа. Гулићемо даље, погнућемо главу, гребаћемо рукама и ногама па кад крене, крене. Нема одустајања јер као што Черчил рече:
"Победа по сваку цену,
Победа упркос свим страховима,
Победа колико год дуг и тежак пут био,
Јер без победе, нема опстанка."
Нема одустајања пичко, живот није комунистичка утопија већ капиталистичка курва која и на кристал мету не даје ништа џабе, и као таква веома је сурова али и праведна. Опстанак најбољег док ће кљакаве овце да поједу курјаци, као што је и ред.
Сада, могао бих овде да уденем неки мотивациони говор, типа само напред, не предај се и сличне пиздарије, али тако бих испатетисао дефку и упропастио концепт, тако да ћу само да кажем, читаоче, све је на теби. И потрудићеш се, зар не?
- Е дес' Живојине, чујем изгорела ти кућа јеботеживот? Несрећа јебему матер. Иначе, како иде?
- Ето, иде некако.
. . .
- Е дес' Живојине, чујем изгубио си посао? Несрећа јебему матер. Иначе, како иде?
- Ето, иде некако.
. . .
- Е дес' Живојине, чујем сломио си руку? Несрећа јебему матер. Иначе, како иде?
- Ето, иде некако.
. . .
- Е дес' Живојине, чујем направио си нову кућу? Прича се да је лепша него стара. Иначе, како иде?
- Ето, иде некако.
. . .
- Е дес' Живојине, чујем отворио си сопствени бизнис? Свака част. Иначе, како иде?
- Ето, иде некако.
. . .
- Е дес' Живојине, чујем трудна ти жена опет? Честитам. Иначе, како иде?
- Ето, иде некако.
Егзистенцијална фраза, отприлике на тромеђи израза: "не питај", "не жалим се" и "јебига, иде, ко што видиш".
Одражава отпор судбине према протицању живота, неопходност сталног кретања према Хераклитовом учењу ("све тече, док се не попије"), а служи и као средство против баксузлука. Јер, не ваља се много ни хвалити, после све уме да се компензује неком штетом, углавном у виду гребања ближњих.
2011.
- Господине премијеру, шта је са незапосленошћу?
- Значи, очекујемо стране инвестиције и отварање 15000 радних места.
- А решавање проблема Косова?
- Иде некако. Наредно питање.
2012.
- Господине премијеру, како ћете решити проблем незапослености?
- Очекујемо велике стране инвестиције и отварање 20000 радних места.
- А шта је са Косовом?
- Иде некако.
2013.
- Господине премијеру, а незапосленост?
- Очекујемо енормне стране инвестиције и отварање 25000 радних места.
- А Косово?
- Оде некако. Наредно питање.
*
-‘Де си, Сизифе, како иде?
- Иде некако, да не кажем: гура се.
- Немој да зафркаваш, пун си ко брод, чујем да нон-стоп ваљаш неко камење по ‘Оландији! Дај рођи једно драгуљче, да се скућим мало, шта си се стис’о!
- Чекај, бре рођо, како беше она твоја омиљена песма?
- "Нећу, нећу, дијаманте"?
- Шахмат, ‘ај сад хватај штрафту, гребатору, стижу ми рабини са рубинима.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.