Жали се Стразбуру. А мош и тати.
Надасве ироничан, али све у свему културан одјеб упућен особи која нема могућност, како физичке, тако и психичке самоодбране, а шансе да то промени јесу једнаке моме покушају да изјебем нешто. Нејач коју и рођени отац малтретира јер ономад обојица попише батине на сред фудбалског терена и то од гомиле деце. Овај звао оца да га брани, а на крају у тандему кукавци настрадаше, иста је то крв, да га је мајка дојила ракијом уместо млека, можда би од њега и био мушкарац, овако га нико не јебе два одсто.
- Врати ми лопту!
- Шта си то рекао, тако старијима, је л то култура!?!
- Добро, могу ли молим те добити лопту назад?
- Молим те? Нешто не видим да ми персираш.
- Могу ли молим вас добити своју лопту назад?
- Не. Зашто се твоја лопта докотрљала до нас? Шта си јој урадио? Сад је то моја лопта. Види како је излизана, јадница.
- Зваћу тату!
- Ма зови, и њега ћемо пребити, после можете обојица на улицу па лепо штрајкујте глађу, можда вам неко и добаци коску као разоноду.
Odjeb za debele osobe koje umesto da kenjaju i smaraju, bolje da urade nešto korisno za sebe, a možda i ostale.
- E brate mene juče gledala ona Marijana iz 4-2!
- Ajd bre idi štrajkuj glađu, nemoj meni da prodaješ te glupe fore!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.