Израз који се, покренут носталгијом или навиком, користи да назначи супериорност застарелих квалитета одређених објеката у односу на оне модерније. Другим речима, то је "оно нешто", што вас том објекту враћа сваки дан, без обзира на његову генералну непрактичност или постојање, условно речено, бољих алтернатива.
- Шта то радите?
- Играмо СВОС.
- Шта?!
- Сензибл Врлд оф Сокер, јебени фудбал, видиш ваљда.
- Изгледа срање, што не играте нешто новије?
- Зато што ово има душу!
Rečenica kojom pokušavamo da ubedimo druge kako je nešto sjajno, ako nemamo drugih, pravih argumenata.
- Brate što ne skupiš pare za neki normalan auto, pogle ova vrata ti drzi šrafciger, peta brzina i ne radi, stalno se gasi na semaforu, a zimi uopšte i ne pali. Čujem da sad ima dosta jeftinih auta...
- A dobro sve je to tačno, al Jugo ima dušu...
Izraz koji koriste Srbi da bi opisalu žensko čeljade, koja baš i nema veze sa dobrim izgledom. Poslednja linija u hvaljenju neke devojke. Koristi se samo, i jedino u slučaju, ako ne postoji nijedan način hvaljenja fizičkog izgleda.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.