Uz svako ime ide neka karakterna osobina ili predrasuda koju pridodajemo u podsvesti.
Npr.
Ako čujete ime "Sandra" u glavi vam se odmah stvara slika devojke lakog morala, iako nije svaka Sandra takva...
Ako čujete da nekoga zovu Mile, tog lika ćete u startu zamišljati kao debelog kamiondžiju ili nekog rumenog, debelog, mesara koji zvižducka narodnu melodiju...
Primeri se mogu navesti za skoro svako ime, ali zašto je to tako, to će ostati misterija...
Pored toga, sigurno vam se nekada desilo da se upoznate sa nekom osobom i da nakon što čujete kako se ta osoba zove da u sebi pomislite kako toj osobi ne leži to ime iliti je pak tipično za fizički sklad te osobe...
-Kako ona može da se zove Samoživka a tako je dobra riba!? Ne leži joj!
Zvaću je Suzi...
Da su nekim slučajem Srbi zajedno sa Englezima i ostalim evropljanima otkrili, a zatim i osvojili Ameriku mnoga imena u toj novoj zemlji bi bila definitivno drugačija.
Tako bi se Srećko zvao Hepiša, Radiša bi se zvao Vorkiša i tako dalje.
Dodajite imena po slobodnoj volji i možda će mo stvoriti virtualnu zemlju Srbimeriku.
Lična imena kao što su Đoka i Stojko ili imena životinja kao što su patka, majmun, štuka , maca, ili piton veoma lako mogu da dobiju pored svog osnovnog značenja i ono drugo, erotsko značenje.
Ukoliko ste pomislili na to erotsko značenje, sram vas bilo.
Vrlo bitna stvar u svim pričama starijih osoba, iako su ljudi čija imena pominje davno mrtvi, ili ih je narator poslednji put video u doba komunizma.
A: I vraćamo ti se tako iz Lovćenca ja i Pulu, kako se zvaše, MIĆKOVIĆ! Kad opalio mraz, sve mi se sa ušiju koža guli. I tu ti izađe neki Božo, kako li se zvaše...
B: Dobro, deda, nije bit...
A: MALJUGIĆ! I tu ti on izađe i kaže meni i Pulu: Šta je bilo đetići, opet ono: Idem tako iz drugoga sela, suvog kurca, a mokrijeh cipela? I tu se pojavi neki magacioner što je tu bio, Branimir, a prezivao se...
B: Molim? Evo, evo stižem. Izvini, đede, zove me nešto ćale... Tu sam ja za nedelju dana, taman dok kompletiraš priču.
