Када испрозиваш најпознатијег и најомиљенијег члана неког сајта или форума, уз то се најебеш маме модераторима и обећаш да ћеш их све разбити од батина. Онда као врхунац свега, кажеш им да живиш на Новом Београду код Фонтане и да ћеш их сутра тамо чекати код Мека у подне, да решите неке несугласице око бановања и брисања постављеног Јутјуб снимка са форума. Онда станеш иза дрвета и посматраш дал` ће нека два noob-a да се појаве. Интернет храброст је тотални антоним правој храбрости и интернет курчењем се баве само искомплексирани noob-ови, којима сви лупају чврге.

Sindrom koji me je prilično iznenadio. Vređanje neistomiljenika na svim živim forumima, uključujući i FB, kada se ostane bez argumenata. Pogotovo je izraženo kod intelektualno (verujem i fizički) inferiornih sagovornika. Hrabrost im je potkrepljena mišljenjem da su nedostupni, ali itekako su dostupni...

Sušta suprotnost pravoj hrabrosti, koja se pre ogledala u tučama ili makar prepirkama.
Osobe koje imaju ovu vrstu hrabrosti su obično likovi koji u real life ne znaju da sastave dve prosto-proširene rečenice, a da ne zamucaju, ali zato na netu prozivaju i spuštaju sve redom, kurče se, ugovaraju šorke i šutke. Sa njima ne sme niko da se kači, jer sigurno poznaje nekoga na tom sajtu/forumu i srediće da te banuju - zato što je ON tako rekao. Međutim, ukoliko te sretne na ulici, potrudiće se da te, pognute glave, obiđe u što širem luku.