Ući srcem i dušom u nešto i izgubiti. Idealizovati radnju od koje nema hleba, posle koje možete videti samo bjesak stvarnosti. Vrtoglavo i bez padobrana spustiti se na zemlju, tiho otpuzati u mrak gde ćete sagledati svoju propast u realnom obliku.
- Mali, kako igr'o Tekstilac danas?
- Ma izginuli od Poleta u Karavukovu.
- Nema veze, to je prijateljska.
- Kurac prijateljska! Do poluvremena na stadionu nije bilo nikoga sem naših navijača. Kako je počelo drugo, tako i njihovi lagano počeli da dolaze.
- I?
- U jednom trenutku sabili nas u ćošak seljani i počeli da se deru: " Iz naših usta oseća se vodka, u duši Polet, u ruci motka!"
- A Vi?
- Bežanija preko zida pa u njive, jedva smo se izvukli. Nego, mi smo dobro i prošli, sudiju su razvalili od batina. A čovek im svirao i tri penala, i dao dva crvena kartona, čak nam je i golmana isključio. Ne znam, šta im je?
- Kiša, pa ne mogu da rade na njivi. Razumem ljude.
