Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.

Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!

Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.

Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.

A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.

Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.

Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.

Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...

I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!

Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.

:Блеја у Марићевића јарузи, око Светог Трифуна 1804.:

Станоје Главаш: Браћо, овако се више не може. Усекованије нашијех кнезова прели кап у чаши. Да, кад смо већ код чаше, суни Ђорђије, шта си се стис'о. Бог да им душу прости!
Хајдук Вељко: Ја сам за то да им у харем потуримо моју Чучук-Стану, њојзи трипер из очију вири, а пицајзла шес' аршина скаче!
Карађорђе: Како ти видиш ову ситуацију, старино Филипе, којекуде?
Филип Вишњић: Да вицкастог ли свињара тополскога на данашњи дан. Ја велим 'вако: земан дошо ваља војевати!
Карађорђе: Јашта море, на џаду, узимајте шерпе, лонце и пиштаљ... Шта ја то причам, тако ће ови наши килави потомци. Хтедох рећи, нек се дигне кука и мотика, и вила и секира и косир, сваки свога убијте субашу којукеде, да им милу разјебемо лилу у сред зиме кад јој време није! Живели!
Сви у глас: Такоооо је! Живелииии! Још вина! Идемооооо!
Карађорђе: Чича-Фићо, ти записуј све по реду, хњо, хњо, хњо.
Филип Вишњић: Јà, смрада ли бркатога, дабогда му кум главу одсеко, па трећи тим Фенербахчеа с њом пенале увежбав'о.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
:2013.:
- О, куме откуд ти, нисмо се чули одавно.
- А, ето куме, морам с неким да попричам, иначе ћу да скренем.
- Шта је куме, мука притисла?
- Ма притисли ови из банке, а ја немам одакле... Јеси вид'о што поскупели струја, грејање, леба, млеко, обданиште...
- Ништа ми не причај, још и Косово продадоше будзашто. Куме, ја мислим да је време да се изађе на улице, овако се више не може.
- И ја мислим,куме. Онда, видимо се испред Мицине трафике на пола улице. Ти купи клипачу, ето мене са криглама, па идемо на клупице.
- Само да назујем папуче, куме. Не заборави листу, игра трећа Шведска!

Majka: Samo buljiš u ta govna, oči će ti ispasti više! Što ne izeđeš malo na ulicu da se igraš sa drugovima!?
Sin: Hehehehe LOL!