Kad odeš nekom u kuću treba da se izuješ i tako pristaneš na normu izuvanja koju domaćin određuje tebi kao gostu.
Njemu ne smetaju tvoje cipele, materijal od kog su napravljene ili boja. Njemu smeta ono što nosiš na njima, smetaju mu tragovi puta kojim si koračao, a cipele su ga ponele. Smeta im smrad koji je ušao u njih, ako ti put nije bio lak.
Neko će želeti tragove i smrad sa njih što dalje od sebe i reći će ti da se izuješ ispred kuće. Onaj koji te poštuje iako su ti cipele kakve jesu, pustićete da se izuješ unutra i malo ih ugreješ. A onaj ko te voli pustio bi te sa njima i u svoj krevet, možda ih kasnije čak i opere.
Uđite u čekaonicu, slobodno, nemojte se izuvati.
Nema veze što vam sa pertli vise volšebni likovi iz mangi, što su vam đonovi umazani porodičnim problemima, a šavovi pokidani frustracijama.
Uđite slobodno, nemojte se ustručavati, jer ni naše cipele nisu bolje.
Sve je već toliko prljavo, da ga ne možete još više isprljati.
Помало непријатан процес након доласка кући после дугог боравка у обући. Просто ти дође да сам одмакнеш нос од својих ногу.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.