
Jakša Danilović.Naš čovek koji je trbuhom za kruhom otišao u svet.Snalažlivost Danilovića ogledala se u tome što je našu domaću rakiju bojio,pakovao i prodavao ljudima širom sveta.Njegov brend je i danas poznat i jako cenjen.
Текућина коју сваки прави србин презире из дна душе као тековину трулог и уштогљеног запада.Међутим, могу се развити и ситуације типа да у околини СРБИНА се нађе одређена количина понуђеног Џека.Тада горенаведени херој патриотизма без икаквог поговора прихвата да, иако му је мрско, ипак изгустира који гутљај (два, три, литар) тог западњачког бућкуриша.
Домаћин:Ооооо комшија, па де си ми ти, па шта радиш, па оћемо да попијемо по једну???
СРБИН:Ааааа па може, може није на одмет...јел домаћа???
Домаћин:Да бе, домаћа:)...(чују се зрикавци)...али имам и неки Џек Дениелс тамо у штеку, оћемо мало њега...
СРБИН:(зрикавци поново преовладавају сценом)...па аааајде...хмммх...моооже,може,ДАЈ ГА!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.