Eufemističko podjebavanje kuhara čija jela izgledaju kao neki antički bučkuriš kojeg ne možeš ni identificirati.
- Evo, napokon sam gotov; samo da još dekoriram pijat.
- Jebala te prezentacija, daj vamo, gladni smo.
- Kakva su ovo minijaturne izrigotine?
- Složenac od tikvica, sira, pancete na posteljici od vilin konjica s dodatkom korijandra te kao prilog zob i orzo posuti s prepečenim bučinim sjemenkama.
- To je recept iz Italije.
- Aha, jelovnici izgubljenog vremena.
- Molim?
- Da nije ovo možda bilo nacionalno jelo Etrušćana, da te jebem tako preseravajućeg.
- Ima si prčvarnicu do ima 2 godine.
- Furaš se na 4 Michellinove zvjezdice, jedino možeš dobit 4 paprčnjaka za pečenje mesa u kaminu, što ti i je domet.
Naziv za kuhinju kuhara oboljenog od Alzheimera.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.