Osećaj koji se pojavi kada vidim u filmovima da se ljube ujutru a tek su se probudili.
Ovako je to stvarno:
- Dobro jutro, ajde baci kafu, moram u WC, usraću se.
- Ajde prvo ja da operem zube, neću moći posle tebe pola sata da uđem.
To je kad matora profesorka elektrotehnike obrise nos rukavom pa joj se pritom zalepi komad sline negde u predelu obraza pa je golica a ona nesvesno pokusava da je dohvati jezikom i uvek joj fali koji milimetar a ti moras da je izljubis jer je osmi mart....
lomljenje stiropora, grebanje priborom za jelo po tanjirima i casama...
Kad gledas dobar horor i vec si se prestravio, a u tom trenutku te zavesa zakaci po vratu, jer si otvorio prozor da provetris....Radije mi je bilo da sam se ugusio zbog nedostatka kiseonika . . .
`Oladio sam se . . .
Осећај који те прожме кад прођеш поломљеним или напуклим ноктом кроз косу.
Kada te rođeni deda uvuče u ''muške razgovore'', pa mu se omakne neki sočan detalj..
'' Ti znaš da sam ja razveden već dvaes' godina, i nisi mali, video si da počesto idem kod komšinice Milke na kafu. Do sada, to je bilo onako prijateljski, da ubijemo vreme, penzionerski. Ali, primetio sam ja da ona mene gleda i onako, kao žena. Onomad, odem ja kod nje, krenemo neku priču, ali vidim ja, uš'o neki đavo u nju, i pap! iz čista mira gurne ona meni desnu, da prostiš sisu, u usta, kao da smo deca. A Milka je dobrodržeća, za svoje godine...naravno, nismo deca znam ja šta je posredi, i ona je udovica, a tek ožalila muža.''
* Napomena: Milka je tada imala 62, moj deda 67...
Kada kliziš po žiletu i kočis jajima = jeza....
Jeste li se naježili?
Jedan od najstrasnijih i najpodmuklijih avetinjskih stvorova.Zrtve zaskace iznenada.Prikrada im se otpozadi i olize im ledja svojim vlaznim,ledenim jezikom ili im se polako ali neumoljivo uvlaci pod kozu i smesta negde u predelu grudi,gde izaziva stezanje srca.Uglavnom je to nocno bice i cesto ga mozemo naci u mracnim ulicicama i u okolini groblja.
Онај осећај који вам пролази уз леђа. Могу је проузроковати разне ствари.
Неко оставио отворен прозор у купатилу, а ја морао да њамке и кад сам сео на шољу, даска је била тако хладна да ми је прошла језа низ леђа.
Синоћ сам се смувао са неком рибом, попио сам мало, па ми изгледала к'о богиња. А, јутрос, кад сам се отрезнио и видео је, само што ме није инфаркт стрефио. Бљак, још ми иде језа низ леђа кад се сетим.
Је ли, кад ћемо да изађемо из ове смрдљиве подрумчине? Прво, 'ладно ми је, друго, страшно је унутра и, треће, тако смрди на болес' да ми лази језа уз леђа.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.