Kako sam proveo letnji raspust

Ех, та носталгија...

Мој последњи распуст беше пре 4-5 година. Тинејџерски дани лудила, најбољег провода, цуге, девојака, зезања, свега... Ни на шта се није мислило, осим на квалитетно бацање времена уз горе поменуто.

Тог лета сам се по први пут одистински заљубио, посвађао се са најбољим ортаком из детињства, пробудио се на непознатој локацији (срећом, то је био стан ортакове цице, тако да није било непријатности), уписао факс, нашао шљаку, да зарадим неку кинту за летовање, све је некако ишло неким позитивним током. Идила.

Све док једног јулског јутра, око 5, неко није позвонио на врата. Звоно нас је све пробудило, устали смо, и у некој благој ,такорећи, паници, отворили врата, и имали шта да видимо. Два млађа полицајца, у скоро пуној опреми, стајали су испред врата, говоривши мојим родитељима моје име и презиме, показујући на неки папир са некаквим судским печатом и којекаквим потписом.
То је био налог за претрес стана. По ономе што је писало у налогу, био сам осумњичен за производњу и продају опијата, такорећи лаких дрога.
Мајчине очи, пуне суза, гледале су у празно, са великом неверицом и стрепњом шта ће ми се десити.
Мирно сам допустио полицајцима да претресу све што су хтели, и без много буке и не знам ти ја чега, испружио руке и рекао им: "Момци, ајмо ми одавде, ставите ми лисице, предпостављам да треба да ме одведете у станицу, мислим да је најбоље да тамо завршимо шта имамо, пошто сте завршили претрес, да не оптерећујемо моје овим глупостима", затим се окренуо ка мајци и рекао јој: "Немој да се бринеш, нисам крив, све ће бити у реду, замисли да сам отишао да служим војни рок", кисело се насмејао, намигнуо и кренуо полако.
Повијене главе, брадом набијеном у груди, везаних руку, силазио сам низ степенице зграде и присећао се свих момената где сам могао да будем умешан у тако нешто за шта ме оптужују.
Судија ми је одредио притвор на неодређено, док је истрага у току.
Процес се одужио, како то већ иде у нас Срба, све натенане и полако, тако да сам наредна три месеца провео у собичку у истражном затвору, са још пар преступника закона, који су били недужни и невини као и сви који се налазе тамо.

После та три месеца притвора, суђење је потрајало још пар месеци, уз доста среће и доброг адвоката доказао сам да нисам крив, и да немам везе са том организованом групом.
Укратко, последњи летњи распуст сам провео иза решетака, тако да ми је полиција у сарадњи са државом усрала читаво лето и наду у даље школовање.
У међувремену, девојка ме је оставила, смањио се круг друштва, није било више оног доброг зајебавања, али сада су ту само моји људи, од поверења са којима не могу да упаднем у неко срање попут тога.