Neznam ništa i molim za dva!
Naziv divnog, nadahnjujućeg i savršeno kreativnog sastava koje osnovcima svake moguće godine stavlja u plan i program Ministarstvo prosvete. Kao da njih to nešto naročito interesuje i kao da će baš da maknu svoje dupe pa da sve te sastave širom drage nam zemljice Srbije, pročitaju.
Moj sastav(ovogodišnji):
Evo još jedne školske godine i evo meni još jednog susreta sa dragim Ministarstvom. Mislim da je ovo momenat kada bi trebalo da otvorimo šampanjac i lepo se proveselimo jer se više nećemo sretati, ako izuzmem zimski raspust.
Shvativši da celih ovih osam godina samo ja govorim o sebi, rešila sam, ovako za kraj, da se raspitam kako ste vi, draga gospodo, proveli raspust? Mislim da nemate dece, jer to se vidi na kilometar, tako da vam niko nije skakao po glavi, ali, npr. da li ste išli na neko letovanje? Nisam upoznata sa stanjem vaše ministarske platice ali bi trebalo da je bolja od one koju ima radni narod. Čekam vaše odgovore na barem 2 strane.
P.S. Nacrtala sam novi strip u kome se i vi pominjete. Ide otprilike tako što ste nam dali kopije prijemnog ispita unapred(naravno, tajno) sa ciljem da tako celoj Evropi pokažete kako Srbija ima svetlu budućnost. Ponavljam: nisam previše obaveštena o tome kako sve te stvari funkcionišu, ali mogli biste da razmislite o toj mogućnosti.
Od svih godišnjih doba najviše volim leto zato što je tada letnji raspust.
Ove godine letnji raspust je najduže trajao. Da, tek sam završio prvi razred, ali sam tako čuo od starije dece. Ovaj raspust je trajao duže zbog nekog čike koga stalno prikazuju na televiziji umesto crtaća. Mislim da se zove Miloš ili Sloba. Uglavnom, njegova žena uvek nosi neki cvet u kosi. Kao nekakva ciganka, uvek moja baba dobaci. Taj čika se posvađao sa nekim drugim čikom i onda je drugi čika naredio da nas gađaju bombama iz aviona. A mene baš briga, u mom malom gradu nije pala nijedna bomba, tako da nisam imao razloga za brigu i raspust sam proveo u igri i šali. Osim jedne bombe koja je pala u šumu mog komšije, ali nije eksplodirala. Nakon toga on je od nje napravio korito za svinje. Kaže da se ne baci.
Tokom leta, mi, deca iz kraja smo se skupljali na školskom igralištu kako bismo se jurili, pravili smicalice devojčicama i igrali rata. Kad mogu odrasli, zašto ne bismo mogli i mi? Najviše sam voleo da posmatram devojčice dok piške u mraku. To je jednom primetila debela Radmila i prijavila mojoj majci koja me je izvoštila prutom. Tata me je samo potapšao po ramenu sa odobravanjem. Sutradan sam Radmili pripretio da ću joj ubiti mačku ako još jednom nešto kaže. Otada više nije dolazila na naša mala okupljanja na igralištu.
Zauvek će mi ostati u sećanju i jedan strašan događaj od kog mi se sledila krv u žilama. Pošto je svako veče nestajala struja, obično sam išao ranije na spavanje ako ne bih otišao na igralište. Jedno veče nisam mogao da zaspim i gledao sam u nebo nadajući se da će naši pogoditi neki zlikovački avion. Odjednom, bela svetlost je zapalila nebeski svod. -U-s-r-a- uplašio sam se kao nikad do tada. Mislio sam da smrt dolazi po mene i da je ta bela svetlost svetlost iz Raja kao u onim serijama što majka gleda gde svi plaču. Gotovo, ubiše me, kao da me nije ni bilo. Srce mi je stalo i nisam mogao ni da se pomerim. Na moje iznenađenje, opet je u sobi bila tama. Kad ja pogledo, čitav sam i nemam krila i onaj krug iznad glave kao u crtaćima. Tad je majka ušla sa svećom u sobu i rekla da je to samo neka sigilalna raketa ili tako nešto i da ona nije opasna. Mojoj sreći nije bilo kraja, bio sam oduševljen jer nisam poginuo kao kakav Kosovar.
Od kolevke pa do groba najlepši je letnji raspust! Jedva čekam da nas opet bombarduju!
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Definicija pisana za turnir Pačija škola
Pitate me kako sam proveo letnji raspust? Pa za mene bar znate, nastavnice...
Dobro, znam da je tema ista za sve, ali ako sam kao i svi zašto sam samo ja morao da dolazim u avgustu i izigravam kretena pred komisijom i vašim preplanulim telom?
PITAM ZAŠTO!?
Kakva blamaža. Čime sam to zaslužio? Zar u silnim porukama koje sam vam slao tokom cele godine niste našli bar zrnce pismenosti dovoljno za prelaznu ocenu? Zar niste shvatili koliko mi se sviđate i da sam u stanju da uradim sve za nas? A bio sam spreman da prestanem da vas pratim, znam da to nije pristojno, niste odmah morali da obaveštavate moje roditelje. Mislio sam da vam moja pažnja nešto znači. Ima svakakvih manijaka, znate i sami, išao sam iza vas da budem siguran da ste bezbedno stigli kući.
A kako ste vi proveli letnji raspust, Ivana?
Na Zakintosu, jel? Napravili ste i mali bazen u dvorištu, malo kičast za moj ukus, ali dovoljan da ne morate da idete i na more. Bacanje para ako mene pitate. Bolje da ste popravili onaj prozorčić pomoćne prostorije na južnoj strani vaše divne kuće. Čak i kad je zatvoren dovoljno je da šrafcigerom malo zadignete krilo, otvara se bez problema. Mogao je neko da vam se ušunja u kuću dok se vi bezbrižno sunčate na plaži. Razumem da ljudi žele da se odmore od televizije, društvenih mreža i političkih dešavanja, ali lap-top bar ne zauzima previše mesta, mogli ste da ga ponesete. Tu su vaši privatni podaci, slike, snimci, može svako da otvori, pogleda i šta onda? Tu su i sva vaša ćaskanja preko Skajpa, sve šifre koje koristite, sve poruke koje ste poslali ili primili. Badava vi obrišete poruke, ako vam je neko prethodno ubacio program ki-loger koji sve beleži, kao crna kutija, svako slovce koje ste otkucali. A to je mogao da učini bilo ko, donosili ste par puta isti lap-top u školu i ostavljali ga u nastavničkom kabinetu, čak i kada je kabinet bio prazan.
Pitam se zašto se obrisali sve poruke koje ste razmenjivali sa nastavnikom muzičkog ako vam je ''toliko bilo lepo'' na Perućcu, i kako ono već rekoste ''simfonija za sva čula''? Obrisali ste i slike koje vam je slao? Lepo ste ispali, nije trebalo da ih brišete. Niste se mnogo obazirali na to što nije bilo spasioca na mestu gde smo se mi, učenici, kupali? Vaši i Bahovi aktovi su mnogo bitniji od naših života, jel tako?
I šta sad Ivana, ispada da samo ja imam slike, ljubavne poruke, mini klip iz tuš kabine, a vas dvoje ste sve obrisali? Za Baha doduše nisam siguran, mada vam je obećao, lepo je napisao tamo da je dva puta proverio i potvrdio vam da je očistio Risajkl bin.
Šteta bi bilo ne podeliti materijal sa vašim mužem, recimo? Šta kažete na to? I njega ste u neku ruku izneverili, ne samo mene.
Ja ću vam oprostiti ako mi ovog puta date četvorku, a za ostalo ćemo se dogovoriti posle časa.
Letnji raspust? Leto? Raspust? Pa sad ću da ti se najebem majke ko nikad do sad matori.
Familiju ti jebem u pičku, ti si našao da mi sereš nešto o letnjem raspustu jebem te usta. Svake jebene godine isto, otkad sam mogao da držim turpiju i čekić u rukama nalazio si raznorazne razloge da ne idem nigde sa društvom mamu ti jebem pod izgovorom da to tako treba i kako su moji drugari glupi a ja jedini pametan što sa 13 godina znam sve stručne i nestručne nazive za sav alat koji mi je ikad pao šaka.
Srao si kako nemamo para i da je lokalni bazen luksuz. Tek sad posle svih ovih godina mogu da te napušim kurčeganje i da ti kažem da si srao ko grlica. Jebem ja mater i tebi i čika Žiretu što ste svakog leta tukli po litar rakije i pola gajbe piva svaki jebeni dan pička vam materina a kad sam hteo da kupim jedan jebeni sladoled dobijao sam umesto istog šljagu zavrat i motorcangle u ruke dok ste se obojica smejali ko kurve.
Kažeš imo sam drugare, imo sam kurac glogov. Dok su oni gledali ko ima manji telefon i ko će da zavati bolju ribu iz akvarijuma koji je baš tih godina pucao ja sam morao napamet da znam kojim elektrodama se vari gus, a kojim elektrodama aluminijum. Mogao sam da napravim jebenog ajronmena i da ti nabijem mitraljez u dupe povlačeći oroz sa osmehom, jebo te ključ 13 i paljena žica da te jebala.
Jedva sam čekao da se završi leto pa da ponovo krenem u školu da počnem da se družim sa mojim vršnjacima kolko si mi jebo majku u pičku raznim plemenitim gasovima u radionici i da buku struga i brusilice zamenim tišinom a žuljeve na rukama saniram grafitnom olovkom pišući kako mi je bilo na raspustu i svaki put dobio dvojku jer su mislili da ih jebem kad pročitaju šta sam napisao.
I posle svih ovih godina još jednom ću te pitati: Gde je moj jebeni letnji raspust i moje detinjstvo?
Pizda ti materina, da ti pizda materina.
Nakon što sam pročitao sedamnaest delova grofa od Monte Krista i trinaest Harija jebenog Potera shvatio sam da je trideseti avgust i da sam se pokenjao sebi se u stau. Ode mast u propast, štono vele stari. Morao sam da preduzmem drastične mere.
Bilo je sparno, govnjivo popodne u provinciji. Tmurni ljudi, u poluverima, napolju ubi ždraka, vrane pozijale, oni u poluverima, venčanim sakoima, crne čarape peti dan a balega isparava sa grudi. Zdravo, hvala, prijatno, doviđenja, ceo dan slušao sam zujanje tih radilica, ljudi uhvaćenih u kolotečinu svakodnevnice, žigosanih robova navike. Onda je prekipelo, žuč mi se okrenuo i po podu sam ispeglirao sedmo valjevsko. Gungula. Mnoštvo krpa, džogera i radnica, mnoštvo osmeha, lažnih, bezdušnih i svi oni u toj gunguli mogli su siti da mi se poizdodiruju presnog kurca. Bio sam pijan. Morao sam da preduzmem nešto. Prvo pijanstvo u životu nije smelo da se završi sa flekom piva i ćevapa na podu kladionice. Sećam se kroz maglu, iako se sve odigralo neposredno pred pisanje ovog sastava, ubacio sam dve šake pune samopouzdanja u džepove i isteturao se napolje. Plan je stvoren.
Šomi, koji je krenuo za mnom, je bio dete, ništa drugačije od mene, osim što verovatno nije bio štreber kao ja. Bio je normalan, nije slušao metal, nije čitao dve knjige za sedmicu, nije pipnuo Radine sise i nije sanjao Ničea kako visi obešen na tavanu, svako veče. Ali je imao kintu, nenormalnu kintu, kao da mu ćale bere pare umesto malina. Nikada se nisam razumeo u novac, razumeo sam Hesea i Roterdamskog ali u novac - nikada. Stigao me je i rekao nešto neodređeno tipa:
- Ponekad, mi stvarno ideš na kurac. - bio je moj najbolji prijatelj. Utešio sam ga.
- Jedi govna!
Nastavili smo zajedno da se krećemo prašnjavom, smrdljivom ulicom dok nismo stigli u drugu kladionicu. Ova nije bila kao druge. Nije bilo, espresa, hajnekena, ceđenog grejpa i viskasa sa prosušenom papajom ali je imala dušu. Znala je da voli. Novac. Sećam se, jednom prilikom je buraz došao kući i matori i on su se pofajtali nešto, tipa on je izgubio neki ćaletov novac, kockajući se, meni relativan pojam, isto kao da pričamo o bifurkaciji. Rekao mu je:
- Evo ti crevo! Napolju se operi! Smrdiš na duvan i Mišu Ciganina!
Shvatio sam da je zajebao stvar i kockanje mi je postalo mrsko, toliko mrsko da sam rekao da nikada u svom životu neću to da radim. I nisam, sve do početka priče...
Bilo je sunčno letnje popodne, posle dužeg vremena sam došao u varoš. Ostalo je još par dana do početka školske godine i na očev nagovor otišao sam na sok sa drugarima. Oni su svi propušili za raspust, svi su imali puna usta hvale na račun devojčica, lagali su svaku reč, a ja sam im zavideo. Ne zbog toga šta su oni hipotetički radili preko raspusta, jer nisu, znam, znam sve te devojke, i sve lažu, jer su lažovi, nego zbog otvorenog pristupa ka mogućnosti da izgube ili osvoje novac. Na kocki. Gledali su nekakve trke kerova, navodno sve je to repriza neke trke koja se dogodila ko zna kada, i oni su znali ko će da pobedi, kao. Međutim, znali ili ne znali, svaku trku su dobijali, svaki po nekih petsto-šesto dinara i okretali piće. Jednom sam pio, ali realno čaša vina koju sam popio ono veče kada je Rada dolazila nije relevantan pojam za ovo što se odigravalo. Pio sam pivo, valjevsko, i bilo je grozno, kiselo i gorko, i što sam više pio sve oko mene je bivalo kiselo i gorko i grozno. U jednom trenutku sam pročitao da sadrži 5,2% optimizma, iz čega sam zaključio da se u jednoj flaši nalazi tačno 0,4974 litara pesimizma i da sam nakon 3,4818 litara istog osetio kako me pesimizam preseca. Savija drob oko prstiju i stegnutom pesnicom vuče da ih isčupa iz utrobe, tada je zelenkasta žučna kesa pukla i pesimizam se prolio po plavom tepihu.
Šomi i ja. Maloletnici u kockarnici, crnoj, zabregloj i memljivoj. Šomi, pun para. Ja, sa pesimizmom u lavoru, stotinama metara dalje. Dobitna kombinacija. Dva crno! Pakleni točak sreće, rulet, bunar želja. Dva crno! Sve se dešavalo kao u transu, ja sam ulago više novca nego što mogu da pojmim a kuća je davala više nego što može da isplati. I tako u krug, ringišpil je dobio neku sasvim drugu konotaciju. Vrteo sam se sa borojevima, računao naredni dobitni, sve je bilo tako predvidiljivo, obrnuta igra staklenih perli, potpuna kontrola svega osim sebe samog. Trans iz koga me je Šomi trgao sa jednim glasnim:
- Isključi!
Debela, sisata radnica, sa masnim flekama šaka po dupetu, izbrojala nam je dvadest i pet hiljada razloga za nezaboravni raspust. Uz opsaku:
- Početnička sreća deco! Nemoj da se navučete...
Da se navučem? Ma važi!
Raspust se završio pre osam dana. Ili osam godina? Kako sam ga proveo?
Navukao sam se.
Dobar dan. Moje ime je Dejan i ja sam kockar.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Vreme ovde teče sporo. Letnji raspust kod nas traje 5 sekundi. Jebeno predugo!
Obožavam da radim! Posao me pokreće! To je ceo moj život i samo to znam! "Radi, nahrani Glavnu i zbrini Malene!", to je moj moto. Lovim i skupljam! Akcija!
Imam dva prijatelja: m487602 i m487607. Upoznali smo se još u porodilištu, jer sva trojica smo rođeni u razmaku od 7 sekundi od iste majke. Od tad smo nerazdvojni... Već tri duge nedelje. Pre neki dan bio nam je rođendan. Dvojka se prvi našmrkao feromona i ispeglao po skakavcu. Spalio mu je antenu kiselinom. Kakav je to car! Obožavam ga! Skakavac nas je ionako davio po ceo dan i odvlačio od posla. Mi smo se smejali a on je plakao. Kažu da mi mravi čudan smisao za humor imamo. Sedmica, kako ga od milja zovemo, klimnuo je antenom. Morali smo nazad na posao.
Čuli smo priče, a dvojka kaže i da je video - sto posto sere jer je najstariji, da posle plođenja otpadnu krila i mnogi ne prežive. Kakve kurac polne bolesti, odma crkneš, nema te, obereš bostan - šta god to značilo! Stoga je naš trojac odlučio da ćemo i ovaj letnji raspust apstinirati! Ako ništa ne kresnemo - nećemo ni umreti. Logika je jaka ovde!
Neki dan na poslu našao sam poveću mrvicu. Odlučio sam da je uštekam za raspust. Prijatelji su me s prekorom gledali kao lopova, ali su ipak prihvatili. Kažu da ih navodim na zlo i da veruju da ću prvi prekinuti dogovor, kresnuti nešto i umreti. Ne ljutim se ja, možda su u pravu...
Polako je stigao i raspust, našli smo se dve sekunde pre početka. Podelio sam onu mrvicu na tri bratska dela (meni najveći) i počeli smo grickati. Bilo je sjajno. Ne znam kako su mravi živeli i šta su jeli pre neko što su Velika stopala počela praviti hleb. Pojeli smo mrvicu i raspust se završio.
Jedva čekam da opet nađem mrvicu. Jebeš raspust!
ps. mrzim i vanilin šećer!
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Leto je najlepše doba godine. Tada Sunce sija jako i možemo više vremena da provodimo napolju i da se igramo. Ovo leto ću da pamtim i po jednom događaju kad sam postao pravi muškarac.
Tata mi je u jedno praskozorje rekao da treba sutradan da odemo na jedno mesto. Kazao je da tamo idu odrasli ljudi, a da sam ja sad već četvrti razred i da će još malo da krenu da mi rastu brkovi i ono drugo i da treba da odem sa njim. Nisam znao šta je to drugo, a kad sam pitao tatu, on mi je samo namignuo. Namignuo sam i ja njemu, iako ne znam zašto.
Kada sam se probudio, krenuo sam sa tatom. Usput nam se pridružio i čika Dragi, to je naš kum. Kada sam pitao tatu gde idemo, on mi je rekao da idemo u kafanu i da je tako i njega njegov tata vodio i da ću i ja svog sina da vodim ako kad porastem ne budem nofajer koji igra Kanter po ceo dan ko oni kljakavi sa mamine strane. Ne znam šta je taj nofajer i što su mamini kljakavi, ali Kanter baš volim da igram. Onda sam pitao tatu što mama kaže da od kafane treba da se čuvam da ne prođem kao tata, a tata mi je rekao da su žene dobre za kuhinju, ali da ih ne treba pustiti da razmišljaju i pričaju mnogo.
Kada smo ušli, namrštio sam se jer je unutra smdelo. Tata mi je tada rekao da je to miris za prave muškarce. Potom je pozvao konobaricu i naručio po jednu rakiju za svu trojicu i porciju ciganskog leba. Konobarica je donela rakije, ja sam pomirisao, i baš je smrdelo. Kad sam to rekao tati, čika Dragi mi je odgovorio da će taj miris da mi bude najlepši, samo kad porastem. I onda smo se kucnuli i ja sam malo popio. I baš je bilo odvratno, ali tata mi je rekao da tek kad popijem jednu čašicu postajem muškarac. Ja sam hteo da postanem muškarac i rešio sam da popijem čašicu, iako nisam znao zašto sve kod muškaraca mora da smrdi.
Tata i čika Dragi su počeli da pričaju o politici i nekom Donkiću i da psuju. Tata je onda rekao da bi on isterao sve političare iz neke zgrade i postavio konje u tu zgradu u centru da pritiskaju neke dugmiće kao u cirkusu, jer bi konji bili bolji i manje bi para trošili, a sve bi ostalo isto i ne bi neki debeli Tajanović zbog toga prekidao fudbal. Ja nisam znao što konji da pritiskaju dugmiće i kakav je to cirkus koji prekida utakmice, ali sam hteo da postanem muškarac i popio sam onu čašicu i počelo je malo da mi se vrti u glavi i da mi bude muka. Kad su to videli, tata i čika Dragi su mi čestitali i rekli mi da sam postao pravi muškarac.
Meni je bilo drago što sam postao pravi muškarac, ali mi se malo vrtelo u glavi. Setio sam se Sanje iz trećeg jedan što nosi kikice i počeo da se smejem jer mi je bilo lepo zbog Sanje. Kad sam rekao tati što se smejem, on me je poljubio u glavu i kazao da sam njegova krv i da nisam od onih maminih šonja što žensko neće ni na slici da vide.
Posle me je tata odveo kući i rekao mi da mami ništa ne pričam, jer muškarci nikad ne pričaju ženama kad su bili u kafani. Ja mami nisam hteo da kažem da sam bio u kafani, ali me je videla kako se teturam i pitala me šta je sa mnom, a ja sam joj odgovorio da sam postao muškarac i da mi se zato spava. Onda sam čuo kako se drala na tatu i rekla mu da nije normalan i da će da ga tuži nekome i da će da ga vode negde. Meni ništa nije bilo jasno, ali mi je bilo lepo jer sam postao muškarac i mislio sam na Sanju iz trećeg jedan.
Ujutro me je bolela glava. Tata mi je rekao da će to da prođe i da tako mora kad postanem muškarac. Mama je samo ljutito rekla da neće više da me vidi u kafani. Kad sam tada mislio na Sanju, nervirala me je jer me je bolela glava i mislio sam kako bih je počupao za one njene kike, samo da je tu. Uskoro sam krenuo i u školu u četvrti razred. Iako sam sad muškarac, i dalje volim Kanter.
Ovaj letnji raspust je bio lep i sunčan. Ovo je bio najlepši letnji raspust do sada, kada sam prvi put postao muškarac.
Da li vam je poznat onaj trik sa kartama, kada mađioničar prođe brzo špilom i kaže da zapamtiš jednu kartu? Sad postoji fora, da on namesti da kako prolazi kroz špil, da se na jednoj karti zadrži jednu nanosekundu duže i na taj način on ustvari upravlja tvojim odabirom karte. I naravno uvek pogodi.
E sad zamislite letnji raspust kao špil karata. A mađioničar, e to je moj mozak. Kada sam video temu za takmičenje, prošao sam brzo kroz karte da vidim šta bi bilo najbolje da pišem. Primetio sam, da kad god prođem, da mi se jedan događaj, jedna karta konstantno duže zadržava u sivim ćelijama mozga. Nije nešto preterano, ali sigurno postoji neka dublja slika, koju moj mozak želi da mi pokaže, a koju ja još nisam video.
Moja karta je negde na sredini špila. Na sredini jula...
Naime, bio je lep, sunčani, bez oblaka, divni, lepršavi dan jula, kao i u svakoj priči. Ja sam stajao za tezgom i smarao se zato što prodaja i nije išla nešto tog dana. Upao sam u neka razmišljanja, kada sam primetijo dve pojave koje dolaze blizu tezgi. Bila su to dva skoro identična brata blizanci, koji su svirali za milostinju naroda. Čuo sam za njih i ranije, ali ih zaista nikada nisam video ni slušao.
Obojica su bili crnomanjasti, sa krupnim crnim očima i malko oborenom vilicom. Oči su bile takve da su licu davale neki tužan izgled. Mučenički. Lice im je oivičavala duga crna kosa, vezana u rep u visini ramena, dajući im još ubogiji izgled. Ali obojica su bili slatko nasmejana, onako detinje. Rekao sam da su skoro isti jer je jednom od njih, verovatno od rođenja, leva ruka bila tanja i suvlja od druge, a prsti koji su bili ukočeni su davali izled kašike.
Taj sa zakržljalom rukom je svirao lupajući u drvenu kutiju na kojoj je sedeo, a drugi je svirao na frulici.
Frulaš je dao znak i počeli su da sviraju...
Ako je klavir instrument srca, onda je frulica instrument duše. Visoki tonovi koje je proizvodila, zajedno sa zvukom bubnja u pozadini, kao da je budila ono neiskvareno u svima nama. Frulica kod tog dečka, siguran sam da je to ona na koju je mislio Mocart. Bila je čarobna. Ne bih previše da preterujem, ali zaista je zvučalo božanstveno. Zvuk se razlivao po trgu i rušio fasade užurbanih poslovnih ljudi, koji bi pomalo zastali i dali koji dinar. Kada sam ih gledao, pala mi je na pamet Aska, koja je radila ono što najbolje zna kako bi preživela.
Ali. Uvek postoji ali...
Znate priču o kravi koja da deset litara mleka, a zatim se ritne i sve to prospe. E to se tada dogodilo. S tim što me je krava usput i šutnula.
Nakon sat vremena sviranja, su prestali i počeli da se pakuju. Jedan od njih je uzeo one pare da pobroji. I po osmehu na njegovom licu rekao bih da je bio zadovoljan sumom koju su danas dobili. Biće im dovoljno da pregrme dan, pomislio sam. A onda sam video ovog drugog, koji je seo i izvadio nešto iz torbe. Izvadio je tablet, veličine mog jebenog monitora...
Izgleda da smo ipak mi ti koji su igrali kako ONI sviraju. A sviraju. Božanstveno.
I dalje nisam siguran zašto mi se ova karta stalno pojavljuje u glavi. Možda zato što sam verovao da ipak nisu svi ljudi pokvareni. Mislio sam da sam ih pročitao, a ustvari sam bio hipnotisan. Mislio sam da više ništa ne može da me iznenadi.
Možda i dalje postoji deo malog i naivnog deteta u meni koje ne veruje u zlo. Ali verujem da je i ono pobeglo tog dana.
Definicija napisana za Pačiju školu.
Uh, fala Bogu i to prođe. Jeste bilo čupavo, sinuse i kosinuse sam za zadnje dve nedelje učio više nego sve ostalo u životu, ali isplatilo se. Dala mi je dvojku i zvanično imam najgori prosek u razredu. Jebe mi se baš za prosek!
Ovde na selu se zna, ako hoćeš da imaš para, moraš da radiš kao konj. Posla se ima, od jutra do mraka, težak je seljački dinar, ali kada uveče izađeš u obližnje selo, rasadnik budala, briga te što te lokalni indijanci gledaju popreko i peglaju ti crnu košulju. Tebi je super. Kinta za pivo, kinta za pljuge, kinta za gorivo, kurtone doneo komšija sa Exita za dž, neke Flumper Bumper, ali rade posao. Ako imaš sve to, radodajke same dolaze. Dobićeš pičke, ili po pički.
Ipak, ovo leto beše drugačije - ćale je dobio otkaz. Nakon 29 godina pišanja krvi u fabrici došao je neki kurton koji mu je rekao da je višak. Višak? Lep izraz za floskulu "koji ćeš nam kurac". Odmah sam shvatio da ovo leto neće biti kao drugo, ima da se radi, a pare će ići za neke druge, meni mnogo manje bitnije stvari. I tako je i bilo. Legla dnevnica, treba za koncetrat, legla dnevnica, fali prašak za veš, legla dnevnica, stigli računi. Sa sedamnaest godina se osećam kao domaćin, ali koga da krivim, ćuti i trpi. Bog sve vidi.
Leto, ko za kurac, nikad toplije! Upeklo Sunce, probija plafon, pa kada se podigne prašina za kombajnom ili kada krene da isparava otrov kojim si prskao repu, psuješ i njivu, i život, i majku što te rodila. Posla sve više, gazda se nešto uzjebao sa novim reklamnim kulturama, pa mora sve da bude tip-top. Neka se goni u kurac.
Na bazen i reku nisam mogao ići, zbog posla, radio sam svaki dan. Ako ne radim, onda pada kiša, pa mogu samo u sobi da budem. Bio sam zahvalan i na tome, ali me je negde duboko pekla savest što blejim bezveze, umesto da radim. Odem napolje i počistim šupu, da ne moraju moji da se cimaju. Bolje to nego ulica.
Pitate kako sam proveo letnji raspust? Jebeno, vrelo, pražnjavo i znojavo. Napokon došao prvi septembar i počela škola, pa da mogu da odmorim ko čovek.
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola.
_______________________________________________________________________
PRVI PISMENI ZADATAK ----------------------------------------------- Datum: 14.09.2267
Kako samo proveo letnji raspust
U ovom pismenom zadatku pisaću o tome kako sam proveo svoj letnji raspust.
Ja, inače, mnogo volim sneg i sve aktivnosti koje mogu da se rade na njemu pa mi je zato leto možda i najomiljenije od svih godišnjih doba. Ove godine smo imali sreće pa temperature nisu bile previše niske pa me je tata vodio na pecanje u ledu i sankanje na glečeru. Prvi put sam video i kako izgleda Sunce i mnogo mi se dopalo. Nekako je plavičasto i greje po licu. Tata kaže da je ono nekada grejalo mnogo jače, ali da sada ne može zbog prašine u Zemljinoj atmosferi. Ne znam, nikada nisam video kako ta prašina izgleda ali bih voleo jer zvuči super. Često sam odlazio kod moje bake na ručak a ona je pravila sve ono što volim da jedem. Čak je jednom otvorila i konzervu sa breskama i mnogo su mi se dopale. Pošto sam prethodnu školsku godinu završio sa svim sedmicama, tata mi je obećao da će me jedan dan voditi na Mesec, na izlet. Tamo smo se mnogo lepo proveli a između ostalog video sam rudnik iz kojeg se vadi protonit i robove sa Gondara koji se bore u Areni odmah pored. Jedino što mi je malo zasmetalo je to što u Meku nisu imali hepi mil ali nema veze. Žao mi je samo što moja mama nije bila tamo sa nama ali tata kaže da su se dosad bezobrazne čike koje su je pojele sigurno smrzle ili umrle od gladi.
Sve u svemu, bio je to divan letnji raspust ali mi je isto tako drago što je počela nova školska godina i novi izazovi koji me u njoj čekaju.
Definicija napisana za takmišenje Pačija škola.
Bilo je to davno, prošle godine.
Moji drugari i ja smo bili u školi, a onda je škola prestala.
Mi nismo znali šta se dešava, penduza je odjednom pobegla na more, a totošarka je zabila glavu u zemlju kao noj i počela da kopa rudu, a ja nisam znao šta da radim pa sam pitao vozača zašto je škola prestala.
On je rekao da je raspust.
Ja sam uzeo moju klampezu i počeo da se hladim za raspust, to je doživljaj, a onda sam zvao moju devojku i ververicu da dođu da idemo kod penduze na more.
Devojka je rekala da ne može da ide jer pomaže drugu kinezu što ga menja robot koji seksa crnca u trećem razredu da uradi domaći zadatak, ona stalno laže nešto.
Jednom mi je rekla da je promenila presvlaku na njenom brmbrmćino, a u stvari je samo razmaglila letromvizor!
I tog puta je isto tvrdila da jaje na jaje kada se stavi i namaže smrt lepkom, ako penduza kine i pada sneg, onda je jaje koje se okreće mućak, a ono drugo jaje nije mućak ako se ne okrene, ali ako okrene jeste, nema pojma, samo laže lažovica!
Penduza je uzela jaje i mućak u dve ruke i pokušala da kine, ali nije uspela i razbila je mućak o totošarkinu glavu, bilo je mnogo smešno i svi su se smejali, a totošarka se naljutila i pokazala srednji prst. Ovaj pero.
Kada smo krenuli nazad, neki čika je tražio karte, mi smo se smejali jer je on bio kondukter, pa se on naljutio i pobegao da tera totošarku jer mu je rekla da mu ženu seksa crnac koji ima sina robota koji ide u treći razred, a alergičan je na smrt lepak.
Nije je uhvatio i ona se zadihana vratila u kupe i onda smo se svi smejali kako je pobegala, a ja sam je onda ogulio i pojeo.
Definicija je napisana za takmičenje "Rođaka od totošarka škola."
Sada ću vam pričati kako sam proveo letnji raspust. Letnji raspust je dobar. Možeš da ne učiš i da se ceo dan igraš sa decom. Kod mene u ulici ima mnogo dece. Zovu me da se igram i onda mi mama i tata kažu idi igraj se i ja odem. Ja volim da se igram sa starijom decom, ona mi kažu uvek šta da uradim, morao sam da ukradem od tate rakiju i pare i cigare pa sam posle dobio batine, jednom sam morao da poljubim žabu u usta, jednom sam morao da skinem gaćice i devojčicama pokažem pišu pa su se sve smejale, i dečaci su me onda popeli na drvo pa je bilo visoko i nisam mogao da siđem. I kad sam plakao, onda su mi se svi zajedno smejali, a ja ne znam zašto je smešno kad neko plače. Volim decu ali ponekad i ne volim jer mislim da je njima smešno kada ja plačem.
Na ovom raspustu najviše volim da se družim sa mojim bratom. On je deset godina stariji od mene i njega ja mnogo volim. Kad su mama i tata otišli na selo, njemu su došli drugovi i onda su oni sedeli i puštali muziku i pušili cigare i smejali se. Ta muzika se zove Eka Ve, i oni onda žmure i i polako prave krugove glavom i polako pričaju. I tad su me isterali iz sobe, i posle kad sam se vratio oni nisu pričali, samo im je glava teška i zatvorili su oči, i onda me niko nije terao kao da nisam tu, samo je svirala muzika a oni su samo malo klimali glavom i pričali nešto što ne razumem. Onda je odjednom došao tata sa sela i počeo da viče, ali ništa nisam shvatio šta su pričali i izbacio ih je napolje i tata je mnogo psovao. Volim mog brata i bojim se, tata je rekao da će da mu slomi kičmu, a učiteljica je rekla da čovek bez kičme ne može da hoda.
Jedan dan sam išao sa tatom i mamom na selo. Tamo mi je i baka, a deka je umro prošle godine, kažu da ga je kod Hadžića satro voz. Baka leži u krevetu i ne može da ustane. Nekad ne može da me prepozna, i to mi je mnogo smešno jer kaže mi da se zovem Radislav, a posle me zove Miroslav, i onda priča šta je bilo kad je bila mlada, i ja je hranim, ali najsmešnije je kad se upiški i ukaki u krevet pa mama viče na nju. Ali nju ne bije. To je nepravda, jer ja se stalno upiškim pa me onda biju i mama i tata, po glavi i prutom. Mama je rekla da baki treba neka eutazija, mislim da je to neki lek, a onda je tata udarao mamu po glavi i svuda. Ja mislim da je je to skup lek a da mi nemamo para, i zato je tata ljut, jer su ga otpustili iz firme što dolazi na posao pijan. Volim tatu i bojim se, jer sam čuo mamu kako kaže da će da mu sipa mišomor u kavu, i onda sam mnogo plakao, i tata više ne jede kod kuće.
Prošle nedelje došla je tetka iz Švajcarske. Ja mnogo volim moju tetku. Donela mi je čokoladu i mazila me i pričala kako će da me ukrade i odvede u Švajcarsku pa da budem čovek jednog dana. Tetka nema dece i tetka se svađa sa tatom i priča kako mama spava sa drugim čikama, a to nije istina jer kad god vidim mamu na kauču, ona spava sama, a tata je na drugom krevetu. Mnogo volim mamu i bojim se, jer sam čuo kako je tata rekao da će da presudi prvo njoj pa onda sebi, a ja sam čuo na teveu da kad nekom presude, onda on ode u zatvor i ne daju mu da izađe.
Prošlo veče sam zaspao i sanjao sam čudan san. U njemu su bili mama i tata i brat i tetka i deca iz ulice, i baka što ne zna kako se zovem. Oni su svi vikali i plakali i išli oko mene i smejali mi se u udarali me po glavi. I onda je došao deka što ga je ubio voz, i njega niko nije video osim mene, i on me je odveo. Deka me je mazio po glavi i govorio: dođi kod mene, dekino malo unuče. U tom snu samo me je deka voleo i pričao mi kako sam ja dobar dečak i kako su oni loši i kako treba on i ja da se nešto dogovorimo, pa ćemo uvek biti zajedno. Ja sam mnogo plakao, i pitao sam deku šta treba da radim. I deka mi je rekao šta da radim, i ja ću poslušati deku. Mislim da ću ih ubiti sve kada budu zaspali. Ali to će biti samo naša tajna, dekina i moja tajna.
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola
Letnji raspust je, po mom mišljenju, najbolji deo godine. Tada mi je rođendan, između ostalog, tada se ide na more. Ovaj letnji raspust bih izdvojio od ostalih po tome što sam se po prvi put zaljubio.
Ona je došla ove godine po prvi put kod svoje babe. Nisam je pre toga poznavao, samo sam od mojih čuo da je kod baba Dragice došla Anastasia i da bi bilo lepo da toga dana ja baba Dragici odnesem mleko. Dobio sam kantu koju je tata zaklopio, jer ja ne umem. Tada sam je prvi put video. Jako je lepa i stalno se smeje. Kad se smeje pojave joj se rupice na obrazima. Ima crnu kosu i plave oči i viša je od mene za 4 prsta. Nekoliko dana sam ja tako odnosio mleko, a onda je baba Dragica slala nju ovamo, jer je meni bilo teško i jednom sam prosuo mleko. To je bilo krajem juna, a u julu smo počeli da idemo da se kupamo na reci jer su prestale kiše i voda je počela da se greje. Tada mi je bilo krivo što ona sedi sa starijima koji nas teraju sa terena za odbojku. Jul je bio jako dosadan, a dan pred moj rođendan, prvog avgusta, dok sam se igrao sa bratom u šljiviku, lovili smo krtice, čuo sam nekakvo udaranje, izgleda da je to bila muzika iz kola. Video sam da je to po nju došao neko sa kolima i prepoznao sam vozača. Za rođendan mi je bilo bezveze jer sam mislio na nju, i ni jedan tegić od grisine i dva smokija nisam napravio a to baš volim da radim kad su rođendani. Pred našu seosku slavu je počeo turnir u košarci na jedan koš, to se zove basket. Tada sam već zaboravio malo na Anastasiju jer je bilo puno ostalih devojčica. Na slavi sam kupio pištolj na kuglice i tata mi je dao da se vozim na Veliki ringišpil. Tada sam video i Anastasiju da se vozi na Veliki ringišpil, ali nije htela da se baca sa mnom, već sa nekom drugaricom koja je došla isto kod baba Dragice, ali samo za slavu. Posle slave je sve bilo pusto, neki više nisu hteli da se kupaju na reci jer je prošlo Preobraženje, Anastasija se i dalje kupala, uvek su pred veče odlazili na noćna kupanja stariji pa je i ona išla. Meni je krivo što mi tata ne da da se kupam noću, pogotovo sada kada je Preobraženje prošlo. Poslednjih nedelju dana sam čitao sestrinu knjigu iz Istorije za peti razred koju sam nasledio. Tada sam mislio da će mi učiteljica nedostajati, ali sada vidim da ima mnogo nastavnika i da učiteljicu viđam puno na hodniku tako da mi ne nedostaje puno. Anastasia je otišla u petak pred školu, bilo mi je jako žao zbog toga. Došla je da se pozdravi i sa mojom mamom je popila kafu. Meni još ne daju kafu.
Svako leto je lepo na svoj način. To je priprema za novu školsku godinu, jer se mozak odmori i pripremi za novo gradivo. Ja se nisam baš mnogo odmorio. Ali se nadam da će Anastasia doći i sledećeg raspusta kod nas. To jest kod baba Dragice.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Do kolena u ljudskom ekskrementu, sa suzama u očima, oblikujući vrisak glasnim žicama. Rukama umazanim krvlju, kako tuđom tako i mojom. Bio sam Bog, bio sam prosjak, umro sam i ponovo se rodio. A sve to u uskom manevarskom prostoru, sve to skučen u ćošku svoje sobe, mračnom kutku svoje svesti.
Vozio sam bicikl nizbrdicom, kaldrmom i pevao. Prisećao se Dionisovih ditiramba, kontemplirao Zaratustru i pljuvao prolaznike nedostojne moje veličine. Proklinjao roditelje, bedne crve, neostvarenu gamad.
Pokvarili su mi se zubi, bolno žarište i podsetnik na moju lenjost. Zaklao sam doktorku, nije koristila dovoljno anestetika. Perforirao sam joj očnu duplju bušilicom i odgrizao nos. Pokušao sam da izvadim očnjake klještima, slomio sam ih. Završio sam posao skalpelom.
Dve nedelje su mi bile potrebne da se pripremim za polumaraton. Smršao sam deset kilograma, zategao gluteus i mišiće abdomena. Video sam slepog psa kako skapava od gladi. Zdrobio sam mu lobanju gazeći je petom.
Odbacio sam moral, dostojanstvo, stid, ponos. Kurvao sam se sa Heseom i Kafkom. Pljunuo sam roditelje, bolni podsmeh. Prezreo kulturu, tradiciju, istoriju. Gladovao sam četrdeset dana, poput kakvog antičkog filozofa. Porekao sam egzistenciju na mnogobrojno načina. Umro sam, probio ljusku, razvio krila i poleteo.
Ponovo rođen, plakao sam i smejao se. Sodomizovao žive i nežive. Prigrlio animalno, ojačao i ljubio telo. Pio sam sa izvora života a video glad, rat, bolest i sebe u žarištu pošasti. Morao sam da uništi sve kako bih izgradio novog sebe, reinkarnisanog.
Probudio sam se, zubi su me i dalje boleli. Uzeo sam telefon sa kojeg pročitah poruku "Hajmo na Savu, danima si zatvoren, nije to zdravo!". Pogledao u bedni indeks, provukao ruke kroz masnu kosu, iskašljavajući katran iz pluća. Upalio sam kompjuter i nastavio da živim virtuelnog sebe.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
I bi svetlost....
Putovanja na Jupiter traju već duže vreme. Mars je davno kolonizovan, a Venera je pička zato što je tamo prevruće. Radim u kompaniji za proizvodnju kiseonika i konstrukciju kupola u kojima žive ljudi. Ovih dana pravimo najnoviju kupolu za Jupiter. Mašine za proizvodnju kiseonika su ogromne. I ja sam u timu koji mora ići da postavlja kupolu na Jupiter. Dosada sam samo jednom bio na Marsu kada sam izvučen na tomboli navijača na koridi robotskih bikova u Šnjegotini. Nije bilo nešto pošto smo bili samo tri dana, a od toga je u putu bilo dva i po. Dopala nam je neka bezveze kupola koja nije imala ni hologramski televizor, a i tuš je bio samo prastari vodeni umesto solarnog.
U mojoj firmi radi jedna Slađana. Ona je inžinjer astrofizike. Baš je lepa i upravo je izašla iz duge veze. Radimo zajedno već tri godine. Poznavao sam joj bivšeg momka. Bio je kapetan teretnog zvezdanog broda. Baš je bio kreten. Prevario ju je sa nekom marsovkom. Pomalo sam zaljubljen u nju. I ona ide na putovanje na Jupiter. Nadam se da ću dobiti priliku za par minuta s njom pošto mi se sve više sviđa. Moji roditelji se protive tome da idem na Jupiter pošto mračna strana još nikad nije istražena. Govorka se da tamo žive stanovnici Jupitera koji nisu baš prijateljski nastrojeni. Baš se pitam šta bi bilo sa nama da neko nas naseljava. Krećemo u četvrtak.
Danas je fudbalska utakmica između Zvezde i Partizana. Zapravo svake sedmice je utakmica između Zvezde i partizana pošto je ostatak lige ispao u drugu ligu. Predsednik saveza je Tomislav Karadžić. Niko zapravo ne zna koliko je on star. Kažu da je nastanjen u Pazovi gde ima sportski centar za obuku marsovskih talenata u fudbalu. Kupio sam sezonske karte za utakmice Zvezde. Ne stignem da odem svake subote na utakmicu ali sam kupio karte zato što deo prihoda ide za to da se pusti neki mangup iz zatvora koji robija po šesti put zato što je policajcu gurn'o baklju u facu. Doduše ove subote neću da idem uopšte pošto je velika subota - dan kada je Mars kolonizovan.
Nisam mogao da čekam Jupiter! Nazvao sam je i pristala je da izađe sa mnom. Pozvao sam je da idemo na izlazak u restoran - zvezdarnicu u Čović Polje. Tamo nas služe roboti, a kažu da je vlasnik neki lik iz Portugala. Lepo sam se obukao, a i ona je bila perfektna. Duga crna kosa na momente joj je prekrivala malo dublji ali ipak pristojan dekolte. Ispod crnih obrva sijale su nebesko plave oči. Nisam mogao da prestanem da gledam u nju. Malo širih kukova, dugih ravnih nogu, malo užeg struka, ne pretarano, predstavljala je Olimp mojih želja na koji sam tako žudno hteo da zakoračim. Nastojao sam da budem fin. Po povratku sa večere rekla mi je da je i ona mene odavno primetila. Svratili smo u motel. Posle dve čaše crnog vina spoznao sam da ima crne haltere. Bio sam već spreman, ukrućen. I ona je bila 'oćna. Ljubili smo se tako starsno da je zvuk upalio svetla u sobi. Nasmejali smo se, isključili svetlo i legli. Spremao sam se da uđem u nju...
"Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola."
I bi svetlost....
- Doktore, doktore, doktoreeeee!!!
- Evo, evo!
- Progledao je doktore Hadžizdravkoviću!
- Šta? Šta?
- Miruj sine! Miruj.
- Gde sam ja? Šta se desilo? Recite mi?!!!!
- Samo mirno mladiću! Ja sam lekar! Pretpostavljam da je u redu da ti otac kaže šta je bilo.
- Racite mi molim Vas? Koji je dan?
- Danas je subota!
- A otkud ja u bolnici?
- Pao si sa motora kad ste slavili zadnji dan škole. Bio si pijan. Sva sreća, bio si sam.
- Koliko dugo sam u bolnici?
- Danas je trideseti avgust.
- Uuuuu...Jesam šta polomio?
- Ništa! Ali si u komi dva meseca!
- E jebiga!
Zevs je pomilovao Prometeja i oslobodio ga okova, Prle i Tihi su ubili Krigera, Frodo Bagins je stigao u Mordor i uništio prsten, dok je papin beli golub konačno poleteo...
A mi..!? Mi smo jedva dočekali taj famozni dvadeset i prvi jun, i radosnim grohotom pohitali u kafanu. Ček,.. Rekoh „mi“? A da, „oni“, su pohitali u kafanu, ja sam već bio tamo, kao i uvek! Inače, za mene je raspust, uglavnom počinjao prvog septembra, ali da ne bih dužio koncentrisću se isključivo na dvadeset i prvi jun..
Dakle, počelo je! I jeste, u to nema sumnje ali ne tog datuma koji sam pomenuo, već, negdeee... sredinom avgusta. Jer se prethodnih dana ni ne sećam... Ne, nisam bio kontuzovan,.. ustvari ni ne znam, ali ako je verovati lekarima saopštiću vam da sam puna dva meseca bio u komi! Da, da, rođaci. U komi! Zamislite dva meseca ležite u krevetu bez svesti. A zamislite tek kako je to stravobalno, nalazite se u nekom paralelnom univerzumu, bez svesti u stvarnom svetu, dok vam medicinske sestre brišu bulju i peru muda, a niste u mogućnosti to da vidite. Možda mi je koja i popušila, ali bio sam van svesti, tako da ne bih želeo ništa da tvrdim. Ipak, jebao sam prošlo leto i to mi je dosta.
Al' ajd' sad, tok lečenja i nije bio tako dosadan. Kad su me vratili iz šok sobe, ležao sam, čini mi se, na traumatološkom odeljenju. Soba broj 2. Jeste, dobro se sećam. Imao sam dva cimera, s' leve strane mi beše neki čikica, jebalo majku ima đed sto godina, a drži se k'o da ima trideset. Vaćario one sestre više no ja. A sa desne strane beše neki šupak, rukometaš. Pičkica. Plako posle svake boce, a ja jedva čekao da mi dođe ona sestra Cica, da mi krne jednu pa da mogu na miru da drkam. Uuu, što je ta znala da se spička za posao.. Bele sandalice obavezno, u češćim slučajevima bele mrežaste čarapice sa čipkom, bela mini suknjica, dekolte obavezno, a facu i nisam nešto preterano gledao, tojest nisam imao vremena od silnih oblina na njenom telu. Ajde, ajde.. sklonite te bale sa usta, nisam jeb'o. Ali malo je falilo dok mi nisu amputirali muda... Jeste, fali mi levi testis, i ne smem da drkam, a kamoli da jebem. Ma, kurva Caca me opalila nekim instrumentom po jajima, jer sam je navodno spopao u po noći u magacinu. Kažu da sam je navatao u trećoj smeni, iskreno ne sećam se, šteta!
I šta sad, nije vam jasno šta je tu zanimljivo!? Zanimljiv je onaj period kojeg ni dan danas ne mogu da se setim. Dakle puna dva meseca provedena u nekom univerzumu. Kada bih mogao samo da se setim, slobodno bih mogao da kažem da je to bio najbolji letnji raspust koji sam ikada proveo...
A sada!? Sada sedim u kafani i pijem u vaše zdravlje jer sam svoje sprco u mlađim danima i ko budala, u pedes' i četvrtoj godini svoga života, pišem sastave iz osnovne škole i sećam se starih dana.. Aj, živeli!
Definicija napisana za takmičenje „Pačja škola“.
Ovo je bio moj prvi letnji raspust. Sad sam upisao drugi razred, mnogo sam se uželeo mojih drugara i jedva čekam da na fizičkom opet igramo između dve vatre.
Ovaj letnji raspust sam proveo najviše sa mojom bakom Radojkom. Ja nju mnogo volim i rado slušam njene priče kako je moj pradeda Veljko prešao Albaniju. Kaže da treba da budem ponosan na njega jer je preživeo i dobio orden. Meni je žao moje bake. Bolesna je već par godina, mada rekli su mi da nije ništa strašno. Valjda je pojela nekog pokvarenog raka pa on sad živi u njoj ali meni nije jasno kako. Zbog toga više ne može da mi pravi kapnerku i njen čuveni rolat od banana ali nema veze. Uveče sam joj nameštao antenu i zajedno gledali Slagalicu. Uvek je na početku pozdravljala neku ženu koja kaže ,,Dobro veče''. Dosađivala mi je da joj čitam slova jer ne vidi dobro kako bi sastavila reč i bila bolja od kompjutera. Kad se završi Slagalica postavljali smo sto za večeru i čekali tatu da dođe sa posla.
Moj tata radi u rudniku. Ne znam kad završava sa poslom ali pre večere odlazi u Kulturno umetničko društvo jer on je trener za folklor. Uvek mi je govorio da čuvam tradiciju i obraz ali ja ne znam kako to mogu da ga izgubim. Tata kaže da se to danas gubi lako ali da to čoveka čini vrednim.
Pre nego što je počeo moj letnji raspust ja sam razmenio broj mog mobilnog telefona sa drugarima ne bi li se čuli i igrali. Kad sam ih zvao uvek su bili zauzeti pravljenjem farme na fejsbuku i reakcija na Vukajliji. Pozvali su me da pravim i ja te reakcije ali nemam internet. Bio sam tužan ali me je uvek na igru pozvala ta vesela njuška. Moj pas Cicko. Uvek je voleo da mu bacam loptu ali tata kaže da je već star, pa se sad igramo najviše deset minuta jer ne može više da trči. Pošto nemamo druge sednemo jedan pored drugog, gledamo kola i razmišljam o mami. Baka mi je rekla da je morala da ode na neki put kad sam se rodio, da je sad na dobrom mestu i da je srećna. Tatu kad pitam za nju, zacrvene mu se oči i ode pa ga više i ne pitam.
Vreme je brzo prošlo i krenuli smo da nabavljamo pribor za školu. Iako se mojim drugarima baš i ne ide, ja jedva čekam da ređam svoje petice jer time obradujem tatu i baku.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola
Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...
- Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.
Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.
- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!
Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...
- Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:
... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.
- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.
Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.
Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.
- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?
