Knjiga utisaka u lokalnoj banci. Kad dođeš, sačeka te osmeh bankarskog službenika, koji iza leđa oštri čakiju i sprema se da ti je surdukne u leđa, ali onako, školski. Zato, kad kreneš da vraćaš, ohohohoho, ima da jebeš oca, pa da se tek onda rodiš.
-Dobar dan! Poslala me žena da dignem neki kredit... đavoli ga znali kako se zove, ali videla ona reklamu. Kaže u reklami svi srećni, svira muzika, zečevi skaču po pašnjaku, kao u sred sezone parenja...
-Aham, to je naša akcija. Jako povoljno, nećete osetiti.
-Znam, ona neće osetiti dok troši moje pare. Prijatelju, daj nemoj mene jebati sa tim tvojim pričama. 'De da potpišem da dajem dušu Đavolu?! Nije mi prvi put, potpisivao sam se i u opštini kad sam se ženio, tako da, već sam jeban, ako me razumeš...
-Onda super. Vidi, prijatelju. Po tebi, rekao bih da si čovek iz naroda. Iako nije u duhu naše kompanije, ja ti moram reći... bolje da si otišao u Nigeriju da uzmeš kintu od crnaca, manje boli kad oni krenu da te jebu, a i poljube te pre čina. Udri potpis ovde, pa da mažemo vazelin...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.