Užasno smrdi. Bazdi.
Mladić se vraća kući poslije napornog treninga. Odvezuje pertle i skida patike sa svojih gotovo oduzetih nogu.
Prostoriju zaplahne miris uginulog tvora koja je par mjeseci bio zatvoren u kutiji sa ostacima ručka i sada je konačno sadržaj kutije ugledao svjetlost dana.
Temperatura u sobi se podiže za par stepeni i vazduh oko nogu postaje zelen i lelujav. Mladić blago ošamućen počinje svlačenje čarapa držeći jednu ruku na nosu.
Utom iz susjedne sobe čuje vrisak očajanja "Šta to kandiše ko da je nešto crklo?!" i čuje kako neko strčava niz stepenice i zalupi ulazna vrata. Potom paljenje auta i škripu točkova. Svi civili su napustili kuću.
Možda ipak tako neizdrživo smrdi.
Kandiše = miriše, nastalo od reči kandilo, ali je u našem jeziku reč dobila sasvim drugo značenje. Kada neko kaže da nešto kandi, obično se misli da nešto smrdi.
