Одбрамбени систем од свега.
Могу да се користе у било ком тренутку и на било ком мјесту.
Користећи карту (било да је она мајчинска, сестринска или било која друга) омогућавате себи 99% успјешности у некој молби или расплету ситуације. Овај 1% је за особе које нису ту преко године, само дођу на љето или слично.

Мајчинска карта.
Заснива на томе да је она МАЈКА ТРОЈЕ ДЈЕЦЕ и она ради око њих, спрема, кува, чисти... Она мора да одмори, и смије да једе у дневној соби испред ТВ-а јер је јелте она чисти, а и мајка је неколико дјеце.
Ово је најјача карта која постоји јер након кориштења исте, могућност одбијања било чега опада на 0.1% јер ће или да набије на нос то што вас је подигла, или ће да сложи тужну фацу и гађа вас у срце.

Сестринска/Братска карта
Ко те више воли од брата, ма дај... Он би за тебе све урадио, па мораш и ти њему то... Шта те кошта да одеш до оне рибе што стоји испод моста и кажеш јој да ће Боле доћи по њу у 11, да буде слободна и да се окупа.
Карта је таквог типа да је могуће јако лако одбити, али вам касније не гину батине и бол у препонама ако вас неко претуче у школи или на улици.
У случају сестре испушите га за ону плавушу што вам гаће чини уским кад год дође код сестре да учи.

Дедовска/Бапска карта
Они су стари, јадни... Греота... Немојте њих... Немојте да их нервирате, пустите их на миру, могу да рикну од срчаног сваки трен.
Ова карта је типа гриже савјести и пензије, тј новчане надокнаде.
Уколико одбијете извршавање молбе, нећете на брке 'мећат' ни динара, слободно заборавите онај парфем којим планирате да смекшате горе наведену плавушу.
У још горем случају, након срчаног удара и одапињања особе, остаје вам грижа савјести цијелог живота.

Danas su ti, prijatelju, u životu najbitnije karte. Da, da. Kakve sad karte, pitaš se ti?
Pa one za kartanje, iz špila. Što pre to shvatiš, to bolje za tebe.
Jer igrao ti ili ne, karte su već podeljene, i to najčešće na kvarno. Krupije je retko kad poštenjačina. Moraš igrati sa kartama koje su ti u ruci, dobio ih ti na fer ili neki drugi način.

Novu pedes' treću kartu ne možeš da izmisliš, samo ih je pedest dve. Džokeri kažeš? Oni su ti za odabrane igrače, za one za koje pravila ne važe, nisu za nekoga poput tebe. A dobro, šta možeš, pitaš se opet ti? Pa možeš da blefiraš, što i nije uvek najbolja strategija u ovom moru prekaljenih igrača, koji će te lako prozresti.

Zato, ako nemaš dobru ruku, drži se onoga sa dobrom. Drži se za njegovu kartu. Makar i sa dva prsta. Makar i za okrajak te karte. Možda te on provede kroz partiju, dve, tri, a možda i ne. Ali ako igraš sam, za sebe, ispadaš u prvoj. A da nastaviš dalje, nećeš moći bez uloga...

Na kraju, možeš i da varaš. Čak je u ovoj čudnoj masovnoj igri to i poželjno kod učesnika, ali samo ako umeš. U suprotnom, završavaš partiju i pre isteka iste, ako razumeš šta hoću da kažem...

Кондом