Odbrambeni sistem od svega.
Mogu da se koriste u bilo kom trenutku i na bilo kom mjestu.
Koristeći kartu (bilo da je ona majčinska, sestrinska ili bilo koja druga) omogućavate sebi 99% uspješnosti u nekoj molbi ili raspletu situacije. Ovaj 1% je za osobe koje nisu tu preko godine, samo dođu na ljeto ili slično.
Majčinska karta.
Zasniva na tome da je ona MAJKA TROJE DJECE i ona radi oko njih, sprema, kuva, čisti... Ona mora da odmori, i smije da jede u dnevnoj sobi ispred TV-a jer je jelte ona čisti, a i majka je nekoliko djece.
Ovo je najjača karta koja postoji jer nakon korištenja iste, mogućnost odbijanja bilo čega opada na 0.1% jer će ili da nabije na nos to što vas je podigla, ili će da složi tužnu facu i gađa vas u srce.
Sestrinska/Bratska karta
Ko te više voli od brata, ma daj... On bi za tebe sve uradio, pa moraš i ti njemu to... Šta te košta da odeš do one ribe što stoji ispod mosta i kažeš joj da će Bole doći po nju u 11, da bude slobodna i da se okupa.
Karta je takvog tipa da je moguće jako lako odbiti, ali vam kasnije ne ginu batine i bol u preponama ako vas neko pretuče u školi ili na ulici.
U slučaju sestre ispušite ga za onu plavušu što vam gaće čini uskim kad god dođe kod sestre da uči.
Dedovska/Bapska karta
Oni su stari, jadni... Greota... Nemojte njih... Nemojte da ih nervirate, pustite ih na miru, mogu da riknu od srčanog svaki tren.
Ova karta je tipa griže savjesti i penzije, tj novčane nadoknade.
Ukoliko odbijete izvršavanje molbe, nećete na brke 'mećat' ni dinara, slobodno zaboravite onaj parfem kojim planirate da smekšate gore navedenu plavušu.
U još gorem slučaju, nakon srčanog udara i odapinjanja osobe, ostaje vam griža savjesti cijelog života.
Danas su ti, prijatelju, u životu najbitnije karte. Da, da. Kakve sad karte, pitaš se ti?
Pa one za kartanje, iz špila. Što pre to shvatiš, to bolje za tebe.
Jer igrao ti ili ne, karte su već podeljene, i to najčešće na kvarno. Krupije je retko kad poštenjačina. Moraš igrati sa kartama koje su ti u ruci, dobio ih ti na fer ili neki drugi način.
Novu pedes' treću kartu ne možeš da izmisliš, samo ih je pedest dve. Džokeri kažeš? Oni su ti za odabrane igrače, za one za koje pravila ne važe, nisu za nekoga poput tebe. A dobro, šta možeš, pitaš se opet ti? Pa možeš da blefiraš, što i nije uvek najbolja strategija u ovom moru prekaljenih igrača, koji će te lako prozresti.
Zato, ako nemaš dobru ruku, drži se onoga sa dobrom. Drži se za njegovu kartu. Makar i sa dva prsta. Makar i za okrajak te karte. Možda te on provede kroz partiju, dve, tri, a možda i ne. Ali ako igraš sam, za sebe, ispadaš u prvoj. A da nastaviš dalje, nećeš moći bez uloga...
Na kraju, možeš i da varaš. Čak je u ovoj čudnoj masovnoj igri to i poželjno kod učesnika, ali samo ako umeš. U suprotnom, završavaš partiju i pre isteka iste, ako razumeš šta hoću da kažem...
