Или Кинески транзистор за једну кратку употребу. Користили смо их пре него су се појавили мп3 и мп4 уређаји. Једна од највећих разлика између њих је што кад купиш мп3, на сваких месец-два купиш нове слушалице, док си за слушалице од транзистора морао сваких два дана да купујеш нови транзистор. Обично се куповао пред полазак на пут како би га слушао у аутобусу, итд.
Наивни купац глуп ко курац се спремa за пут. Свраћа на пијацу и ровари по тезги.
НКГКК: Колико вам је овај транзистор?
Продавац: 150 динара! Оригинал!
НКГКК: Па која је марка? Ништа не пише...
Продавац: Па ако хоћеш ја могу да ти налепим било коју марку, па се ти после хвали...
НКГКК: А што је залепљен траком?
Продавац: Па ради осигурања, а и може да буде модни детаљ!
НКГКК: (пали транзистор) А што се ништа не чује?
Продавац: Ту где ми стојимо је лош пријем, планине су свуда около...кад изађеш горе, све се чује!
Наивни купац купује транзистор, седа у аутобус, пали га и схвата да уместо Радио Београда, Б92 радија и Радио Џенарике заправо има неке сасвим друге станице које од милоште назива ''Шушњава'', ''Кркњава'' и ''Тишина''.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.