То ти је кад одеш да се киселиш, разумеш, кад мора да одмекне (омекша?), да се привикне на природно, нормално.

Знаш, ништа данас није спонтано.
Све се ради због публике. Екстремна ситуација је кад си сам себи публика.
Чак рецимо ни ови ... монаси, ни они нису спонтани.
И они имају публику.

Онда разне "хоум мејд" аскете, алкоси, шљам ... ни они нису спонтани.

Читав процес интегрисања, поделе улога, углављивања у рутину, прва симпатија, прва мастурбација, прва цигарета, прва пенетрација, прва срамота ...
све то је далеко од спонтаног.
Као рецимо кад видиш неког клинца на улици и видиш му по фаци да ће да буде ђубре, оно, ретардирана сомина која скупља око себе публику, армију дегенерисаних.
Онда имамо стадо.
Не знам шта је толико противно природном од стада.

Стадо ти је глобална заједница неспонтаних.

У таквој ситуацији, кисељење му дође као тренутно враћање на природно, конфронтација са неспонтаним.

Рецимо, сигурно си некад имао проблем са устајалим стопалима.
Ја нпр никада не скидам чарапе, ни лети, ни зими, ни кад спавам, а код купања ... па једноставно- избегавам купање.
Тај немар према стопалима резултира извесним неприродним стањем, палчеви неспонтано огрубе, отежано се крећу, ограничавају себи простор.
Разумеш паралелу ?
Као човек са својом привидном слободом избора.

------

"У почетку беше Реч"
Боже, каква глупост.
Реч је далеко од спонтаног, исконског.

Речи увек носе ту неку .. одвратну заверу.
Контролу.
У овом тренутку ја контролишем тебе, твоје реакције, размишљања, примењујем једноставне једначине.
Неспонтани субјект, подложан манипулацији + одговарајућа комбинација слова = ...

Добро, друга је ствар што ти мислиш да си паметан.
Мама ти је то причала читавог живота, а понеки облик ти дозволи да му додирујеш вагину па лажеш себе да си мужеван и да држиш ствари под контролом.
Да доносиш одлуке.
А не одлучујеш ти ништа.
Ти си само збир потреба и предрасуда које сматраш "животним истинама" јер је ограничен број информација којима си располагао унапред дефинисао твоје истине.
А то је све гомила глупости.

Продужетак врсте, будућност, колектив, образовање, систем ... све је то ... нестварно.
Нестварно је јер не доноси утеху.
Само учвршћује рутину, промовише неспонтаност.

Кисељење, или одмашћивање, ти је као ... момент оф клерити.
Одсуство рациа.
Изузимање, али не оно фенси изузимање које служи само за изговоре пред Богом, него спонтано.
Изузет сам бира информације, и не поседује.
Не поседује, нема шта да изгуби.
Не верујем у "no hope = no fear" глупости, мада су лепе за адолесцентско уво.
Нормално је да човек жели да допринесе нечему, проблем је кад у континуитету доприноси илузији.

Зато, киселите ум редовно.
Spank for yourself, question gaythority

Обавезан ритуал после непроспаване ноћи када имаш два слободна дана узастопце.
Будиш се, у одећи од синоћ, у устима ти је укус пепељаре, смрдиш на дим, пиво и ко зна шта још, боли те глава... и све што можеш је једноставно лежиш и - киселиш се.
Већи доживљај је када се будиш поред неке рибе, а потпуни доживљај је када је ту негде у гајби и понеки ортак, јер се тако блеја од синоћ наставља.